CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Kulturno i istorijsko nasledje pripada svima

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Digital Art 03
Digital Art 05
Digital Art 04
Noć muzeja 2012
Terra 25
Noć muzeja 2014
Noć muzeja 2010

Sponzor rubrike
Miroslav Pavlović - Objekti Štampaj E-pošta
(0 glasanja)
Saturday, 30 August 2008
ImageGalerija SULUV-a, Novi Sad. 1 - 19. septembar 2008.
U ovom opusu postoji jedno duhovno srodstvo i bliska svest sa idejama neoplasticizma (Mondrijan), konkretizma (Duisburg) i američkog minimalizma (Džad, Levit, Andre). Sa prvim ga povezuje sklonost ka redu i harmoniji kao osnovnoj plastičkoj ideji ali i kao "umetničkoj poruci", sa drugim ubeđenje da je moguće ostvariti konkretnost linije, boje plohe, a sa trećim spremnost da se lapidarnim plastičkim jezikom (više je manje!) ostvari zavidan sadržinski i estetski potencijal dela... (Sava Stepanov)

...Za razumevanje Pavlovićeve estetike od važnosti je razlika između likovnosti i slikovnosti. Kod Pavlovića je reč o "cistim" artefaktima u kojima nema ni traga klasične slikovitosti. Svaki Pavlovićev eksponat je lik za sebe koji ne odslikava nista drugo. Tako shvaćene ove Pavlovićeve konstrukcije mogle bi da posluže kao primer tautološke samodovoljnosti na kojoj se zasniva radna praksa aktivista ekstremne avangarde /.../ Njegovi radovi ne ukazuju samo na razliku između likovnog i slikovitog, već upozoravaju i na suprotnost artificijelnog i estetskog po kojoj se upravo koriguje aksiološki kriterijum suđenja o tome šta jeste, a šta nije umetničko delo... (Đorđe Kadijević, 2000)

...Sve Pavlovićeve radove nezavisno od pojavnih razlika objedinjuje, zapravo, jedan temeljni princip: prioritet forme, mišljenje formom, misljenje čisto likovno, plastičko, optičko, vizuelno, umesto da bude slikovno, narativno, alegorijsko, literarno. Ali to bespogovorno poverenje u formu nipošto nije, naravno, "formalizam" (termin sa negativnom konotacijom), nego je to poverenje u stvari uzdizanje ideala forme na mesto vrhunskog simboličkog znaka sopstvenog dela. A taj znak označava pre svega spoznaju da je forma nezamenjivo svojstvo umetničkog rada, forma je tvorevina duha ali i tvorevina operativnog postupka, konstrukt uma i produkt ruke, jedinstvena i usaglašena posledica plastičke misli i oblikovne prakse. U poslednjoj deceniji veka umetnost je poprimila najraznolikije vidove ispoljavanja, posredi je razdoblje kada je u umetnosti faktički sve moguće i sve je dozvoljeno, ali bas zbog te njene potpune oslobođenosti savremenom umetniku danas je možda teže nego ikada da bude strog prema samom sebi i prema sopstvenom umetničkom radu. Evo, međutim, jednog umetnika koji se spremno pridržava te samodiscipline, a to čini zato jer veruje da mu je umetnost - i to umetnost lišena svega izvanumetničkog - sasvim dovoljna lično da se izrazi, da opstane kao jedinka sama u svome svetu sopstvenih mogućnosti. Nekada, u istorijsko vreme modernih geometrija i geometrizama umetnost zasnovana na takvim principima idealistički je verovala u kolektivna iskupljenja, danas pak u ovo postistorijsko vreme postmodernih i neomodernih geometrija i geometrizama umetnost zasnovana na takvim principima ne više idealistički, nego defetistički veruje jedino u umetnikovu usamljeničku pojedinačnost iz koje ipak i uprkos svemu, kao što pokazuje i primer ovog umetnika, mogu da nastanu i zaista nastaju čista i moćna umetnička dela... (Jerko Denegri, 1999)

...U ovom opusu postoji jedno duhovno srodstvo i bliska svest sa idejama neoplasticizma (Mondrijan), konkretizma (Duisburg) i američkog minimalizma (Džad, Levit, Andre). Sa prvim ga povezuje sklonost ka redu i harmoniji kao osnovnoj plastičkoj ideji ali i kao "umetničkoj poruci", sa drugim ubeđenje da je moguće ostvariti konkretnost linije, boje plohe, a sa trećim spremnost da se lapidarnim plastičkim jezikom (više je manje!) ostvari zavidan sadržinski i estetski potencijal dela... (Sava Stepanov, 1998)

...Ozbiljan, izgrađen, iskusan umetnik. Njegove apstraktne slike - konstrukcije na prvi pogled izgledaju originalne i dobro utemeljene u modernu tradiciju. (Peter Schjeldahl, New York, 1987)

...Vizuelni objekti ili "objekti za videti" Miroslava Pavlovića ostaju konsekventni i savrsšni sa stanovišta sagledavanja njihovih konstitutivnih principa, apsolutističkih i purističkih, objekti dislociraju a zatim rekonstituišu vizuelnu percepciju, na jedan pikturalan način, putem estetskog funkcionisanja vrednog po sebi. Vizuelno obrazovanje koje predlažem implicitno ostaje paradoksalno: dakle, slike čistog viđenja pojavljuju se kao vizuelno - konkretni objekti, njihova namera je što potpunije integrisanje u prirodu, tako postaju čisto intelektualna nastojanja, matrice pogleda koje očekuju objekat. Sadržaj, objekat, određenje, jesu jedan drugi problem, "post festum", onoga koji posmatra to viđenje viđenja. Njihova lepota, pročisćena i distancirana, govori jednoj drugoj intuiciji... (Magda Carneci,.1980)

...Supremacija vizuelnog ishodi izuzetnom posledicom, anulira emotivno, lirske reakcije, precizira jednu zajedničku činjenicu, bez alegorijskih aluzija; ne dozvoljava kolateralna objašnjenja već afirmiše isključivo supstancu i funkciju. Takoreći, rad se definise objektivno identičan samom sebi, kao i način kako se ostvaruje pod rigoroznom tehničkom kontrolom. Rad ne nudi ništa drugo do to što jeste u konkretnom smislu, čitaču neće izmaći nemogućnost da transformise analizu jedne slike u sliku koja govori ili sliku govora... (Raoul Shorban, 1980)


Miroslav Pavlović (Vršac, 1952) je studirao na Institutu za likovne umetnosti "Nikolae Grigoresku" u Bukureštu (Rumunija) 1974-78. u klasi profesora Konstantina Blende. Postdiplomske studije završio na istoj akademiji 1980. godine. Imao je više samostalnih izlozbi u Rumuniji, Jugoslaviji, Skandinaviji i SAD. Učestvovao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i inostranstvu. Radovi mu se nalaze u kolekcijama u Rumuniji, Jugoslaviji, Danskoj, Švedskoj, Norveškoj, Sjedinjenim Državama, Japanu...
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2018
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Francuski institut u Srbiji, distributerska kuća 2i Film i izdavačke kuće "Beli...
NOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 24. septembra do 5. oktobra 2018. izložbu Mirjane ...
NOVI SAD. Umetnička grupa "Happy Trash" svaku i bilo koju zainteresovanu publiku poziva...
NOVI SAD. Manifestaciju "Leto u vrtu galerija" već tradicionalno organizuju Galerija...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Savremena galerija, Zrenjanin. 15 - 30. novembar 2010.
Kolonija realizovana od 23. do...
Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Maj 2007.
Ova izložba...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Mart 2008.
Čini se da je Agošton Lorant vrlo...
Savremena galerija, Zrenjanin, 19 - 24. april 2010.
Izložba ovih radova iz fonda...
Mali likovni salon, Novi Sad. 15. decembar 2010 - 11. janurar 2011.
Jelena Sredanović...
Manualov muzej zaboravljenih umetnosti, Novi Sad, 20 - 28. mart 2009.
Studentski...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Januar - februar 2006.
Na konkurs za prijem u članstvo...
Reportaže
  • ImageGalerija MAS, Odžaci, Novi Sad, Beograd. Avgust 2006.
    Umetnost performansa ostaje vitalni izvor komunikacije, izraza, inspiracije i otkrića za sve koji u njemu učestvuju. To je jedinstvena forma stvaranja umetnosti koja nastavlja da se širi svetom,…
Knjige i časopisi
  • ImageKada sam se tog hladnog decembarskog četvrtka vraćao kući, Futoškom ulicom prema Centru Grada, ko zna zašto, setio sam se rečenica Itala Kalvina napisanih negde pri kraju "Nevidljivih gradova": Postoje dva načina da se ne pati.…
Intervjui
  • ImageMultimedijalni umetnik, likovni kritičar i publicista Andrej Tišma rođen je u Novom Sadu 1952. godine, Akademiju lepih umetnosti u Pragu završio je '76, a još u vreme studija počinje da se bavi mail-artom, koji će ga…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom