Izložba Kristine Ristić u Galeriji savremene umetnosti u Pančevu koncepcijski afirmiše promene u radu, koje su nagoveštene na njenoj prethodnoj izložbi. Reč je o promeni ritma u unutrašnjim međuodnosima elemenata već poznatog, apstraktnog sveta ove umetnice. Bunkeri, Osmatračnice, Kućišta... poznati su nazivi tema i ciklusa kojima ona, ikonografski i koloritno, dosledno prati znakovni putokaz kao artikulaciju duboko intimnih uvida ("I apstraktan izraz, ako u nama izaziva bezoblične slutnje neke materije, jeste slika, poezija", G. Bašlar).

Promena formata, u ovom slučaju ne samo formalno, unosi novu dinamiku i menja ugao posmatranja same autorke, ali i posmatrača. Studiozni mali radovi, suočeni sa slikama od preko dva metra, dodatno naglašavaju suštinsku transformaciju koju je izazvalo uvećanje. Kompoziciona i tematska narativnost, u nekim slučajevima i dramatika, koja je bila prisutna na radovima između ove dve veličine, ispostavlja se kao razrada u nekoj jedinstvenoj kompoziciji.

Znani i dosad neviđeni oblici u novoj prostornoj situiranosti dobijaju amblematski karakter istovremenim zaustavljanjem nosećeg ritma. Nestaje dinamika koju je diktirala boja kao površina ili crtež, a centar događaja se s radnje na slici premešta u nevidljivu tačku iza nje. Horizontalno, uzbudljivo vođenje pogleda kroz narativ, odvodi posmatrača u novu poziciju saučesnika, uvodi ga u krug – vidokrug zajedničkog viđenja, osmatranja ili susreta u slici.

Za Kristinu Ristić veliki format je novi prostor komunikacije s posmatračem kao saučesnikom koji pogledom utiče na nastajuću sliku, stvara zajedničku realnost u njenom centru, ali pogledom pokriva i njenu periferiju.

Dijaloškom postavkom radova na izložbi u Pančevu, Kristina Ristić pokazuje i otvara novo polje prezentacije slike, ostajući, dosledno, u svom ikonografskom kodu i koloritnoj svedenosti.

Dragica Vuković