Fotografije sa izložbe "Umetnik na odmoru" u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu 2012.

Lista najavljenih umetnika: Željko Kipke (Hrvatska), Dan Perjovschi (Rumunija), Rudolf Sikora (Slovačka), Zdislaw Sosnowski (Francuska), Ben Patterson (SAD), Eric Andersen (Danska), Gunther Bruss (Austrija), Natalia LL (Poljska), Yoko Ono (SAD), Marko Pogačnik (Slovenija), Milan Knižak (Češka), Oleg Kulik (Rusija), Andraž Šalamun (Slovenija), Živko Grozdanić Gera (Srbija), Plavi nosevi (Rusija) i Radomir Damnjanović Damnjan (Italija). Kao gosti programa najavljeni su i teoretičari, kustosi i likovni kritičari Ješa Denegri iz Srbije i Henry Meyric Hughes iz Velike Britanije. Završna izložba "Umetnik na odmoru", kao i 2012. godine, biće održana krajem leta u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu.

Kolekcija Marinko Sudac će sa Institutom za istraživanje avangarde osmisliti sadržajne elemente, odnosno omogućiti gostima hotela uvid u avangardnu umetnost i opuse gostujućih umetnika koji će sa njima boraviti u istom hotelskom kompleksu.

Projekat je započet godine 1. jula 2013. u izmenjenom geopolitičkom kontekstu, budući da je Hrvatska postala deo Evropske unije. Time se ostvarila i politička dimenzija delovanja regionalnih avangardnih i neoavangardnih pokreta koji su u svom programu kao jednu od temeljnih postavki zastupali svest o evropskoj kulturnoj pripadnosti i to sve do krajnjih postavki o potrebi njenog radikalnog preobražaja. Unutar kulturnog korpusa svog vremena upravo su akteri tih pokreta najaktivnije sarađivali i gradili veze sa aktuelnim i referentnim umetničkim pokretima na zapadu. To nasleđe su organizatori projekta shvatili kao zadatak koji treba nastaviti te su ga na kraju i započeli u okviru tranzicione Hrvatske. Sada je značenje projekta potpuno drugačije. Ma koliko to, s aspekta univerzalnog jezika umetnosti, a posebno kodova avangardne produkcije izgledalo beznačajno, politički povratak Hrvatske njenoj kulturnoj matici na pragmatičnom nivou svakodnevnice znači da umetnici i gosti ne putuju više na teritoriju "drugog" već i u formalnom smislu kulturološki ostaju kod kuće, izmešteni tek u jednu od njenih geografskih posebnosti.

Prvi umetnik koji je gostovao ove godine u Valamaru u okviru projekta "Umetnik na odmoru" bio je Željko Kipke. On je učestvovao i 2012. godine, kada je bio zadnji, pa nije stigao da dovrši ono što je želeo. Zato je ove godine odlučio da to dopuni. Takođe, kako je rekao, zanimaju ga produkcijski okviri takvog projekta koji su puno jednostavniji i komotniji nego što je većina umetnika navikla. Kipke je ove godine napravio rimejk svog filma iz 1985. godine i nazvao ga "Srebrno, srebrenije od srebrenijeg", a biće prikazan 30. avgusta 2013. na izložbi u MSU u Zagrebu.

Dan Perjovschi je na nedavnoj prezentaciji projekta u Poreču rekao da je vreme najveći luksuz, a dobio je aplauz za izjavu da mu je to prvi odmor u poslednjih 15 godina. "Mislim da je najradikalnija stvar koju danas možete učiniti uzeti sebi slobodno vreme", rekao je Perjovschi, dodajući da je oduševljen što će imati vremena za sebe i za razmišljanje. Ne opterećuje se time da nešto mora nastati sledećih sedam dana i otvoren je za sve mogućnosti, dodao je Perjovschi.

Istoričar umetnosti Feđa Vukić opisao projekat UNO kao "pravi avangardni all inclusive". "Projekat UNO deluje inovativno u području tradicionalne ideje umetničke inventivnosti, ali i u domenu tradicionalne percepcije odmora, Dakle, umetnici na odmoru stvaraju i kada su na odmoru, a samim time stvaraju i čitav niz dodatnih vrednosti u onom segmentu koji se inače prepoznaje kao kulturni turizam", naveo je Vukić.

Jerko Denegri, koga Institut za istraživanje avangarde ističe kao najvećeg poznavaoca savremene umetnosti u regionu, priključio se projektu "Umetnik na odmoru" od samog početka, a izrazio je uverenje da će i ove godine na izložbi biti moguće videti niz odličnih radova.

Projekat "Umetnik na odmoru" odražava jasne strateške odrednice kolekcije u širenju znanja i iskustva o avangardnim i neoavangardnim pokretima koji i danas bitno utiču na ukupnost savremene vizuelne kulture.
Metodologija projekta je krajnje jednostavna - umetnici su pozvani da bez ikakvih uslova provedu deset dana u objektima Valamar hotela i resorta, partnera u projektu.

Didaktička funkcija Kolekcije Marinko Sudac koristi za širenje saznanja o mnogobrojnim avangardnim fenomenima raznolike platforme, počev od Virtuelnog muzeja avangardne umetnosti, izložbi, kataloga, pa do monografskih izdanja. Projektom je proširena na nivo neposrednog životnog iskustva i predstavlja ostvarenje avangardističkog programa direktne akcije u realitetu. Najvažnije, prostor će gostima hotela omogućiti da upoznaju umetničke legende i budu prisutni u trenucima stvaralaštva.

Tim jednostavnim egzistencijalnim izjednačavanjem i uspostavljanjem kreativnog okruženja po individualnoj metodi svakog od umetnika ostvaruju se osnovni uslovi interakcije sa publikom koja premošćuje sve socijalne, nacionalne, pa i kultorološke razlike.

Poreč je odabran, između ostalog, i zato što kulturološki Istra u Hrvatskoj, kao njen najzapadniji deo, zauzima posebnu poziciju mosta na kojem se istorijskim spajanjima i razdvajanjima formirao specifični mentalitet obeležen tolerancijom, radoznalošću i instinktom za inovacije.