BEOGRAD. Galerija Doma Vojske Srbije predstavlja od 9. decembra 2021. do 5. februara 2022. izložbu Petra Lubarde (1907 - 1974) pod nazivom "Jedna priča". Postavku čine reprezentativna dela renomiranog autora, koja nisu deo stalne postavke u njegovoj Kući legata, niti su izlagana u ovom obimu, kad je reč o Umetničkoj zbirci Doma Vojske Srbije.
Petar Lubarda. Kosovski boj. 1953.
Pored slika i crteža na izložbi će se naći i arhivska foto-građa, deo iz Kuće legata, i drugi, do sada nepoznat javnosti, iz foto-arhiva Doma JNA, sada Medija centra "Odbrana", a upotpuniće je i izabrana dela iz fonda Muzeja Jugoslavije, koja su kao poklon data predsedniku SFRJ Josipu Brozu Titu.
Petar Lubarda (Ljubotinj, kod Cetinja, 1907 - Beograd, 1974). Bio je srpski slikar, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti i spoljni član Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti. Studije slikarstva započeo 1925. godine u Umetničkoj školi u Beogradu, a nastavlja kratko u Parizu 1926. na Académie des Beaux Arts. U Crnu Goru se vraća 1932. i iste godine dolazi u Beograd. U Parizu drugi put boravi od 1938. do 1940. Prvu samostalnu izložbu imao je 1925. u Nikšiću a potom 1927. i 1929. u Parizu i Rimu. Slikarsku zaostavštinu poklonio je Beogradu 1973. godine.
Isidora Sekulić je smatrala da u Lubardinim slikama predela nema nikakvog uslađenja prirode, već su prikazani predeli jednostavno i jasno. Pavle Vasić Lubardin stil opisuje kao "prožet snažnom originalnošću". Pisac i kritičar Stanislav Vinaver Lubardu naziva "velikim slikarom" i piše da je odlazio da posmatra Lubardine slike svaki dan čitavih mesec dana koliko je trajala izložba u ULUS-u.
Kritičar i istoričar umetnosti Milan Kašanin pisao je da je Lubarda "uravnotežen, zdrav i snažan" i "tipičan predstavnik vitalnih i umetničkih sposobnosti našeg čoveka". Miša Bašičević piše da je Lubarda spojio dva izraza "nadrealistički" i "apstraktni".
Zoran Markuš naziva Lubardu "pesnikom epske dramatike" i piše da bi on sa svoja dva remek dela "Bitka na Kosovu" i "Put u Kosmos" mogao da uđe u svaku antologiju savremene svetske umetnosti. Mića Popović je za njega rekao da je "zaista genijalan slikar" i da je "ostavio delo za snove i za antologiju, za obimne ispire i usamljene šetače".
Dragoš Kalajić za ulogu Lubarde na domaćoj slikarskoj sceni piše "Pojavljuje se jedan autohtoni, izuzetni izraz svetskog značaja, čije je značenje imalo isključivo nacionalni karakter obuhvatajući geološku i istorijsku, foklornu i kulturnu osnovu zajednice". Kalajić takođe primećuje da su Lubardine slike izražavale kolektivno nesvesno, kao i da je jedno od retkih dela koja mogu da vaspitavaju ljude.
Autorski tim izložbe čine Jelena Knežević iz Medija centra "Odbrana", Dina Pavić iz "Kuća legata" i Ana Panić, ispred Muzeja Jugoslavije. |