U najnovijem ciklusu radova u prepoznatljivom rukopisu zasnovanom na sadejstvu energičnog gestualnog crteža i dinamičnih kolorističkih napetosti, dominiraju geometrizovane forme koncipirane kao potencijani znakovi/nosioci autorkinog iskustva obitavanja u svakodnevici.

Disciplinovano konstruisanje prostora slike odvija se u pravcu svođenja predmetnog podatka na asocijativne kompozicije. U duhu istorijskog kolorističkog ekspesionizma redukcija forme teče do same granice, ali ne i izvan prepoznatljivosti, stvarajući apstrahovane kohabitacije linearnih struktura i vibrantnih kolorističkih mrlja.

Ona slika granicu stopljenih svetova, posmatranog, "realnog", izvan nas i onog koji ne vidimo, koji omogućava opažanje, čije prisustvo ne dovodimo u pitanje, ali je neuhvatljiv, trajna enigma. Ta "granica" postaje vidljiva na slikama u znanim i izmišljenim predmetima i istim takvim prostorima. Prepoznajemo skalu iskustava izazvanih različitim povodima. Na slikama Kristine Ristić prizori nas vraćaju unutrašnjem pogledu na promene  i kretanja, mimo onoga što nazivamo našom voljom, pogledu "drugog reda".

Spojeni u jednu ravan, prostor i predmeti, sasvim samostalno iznose svoje iskaze međusobno se dopunjavajući. Zanimljiva je, takođe i situiranost bojenih polja, uglavnom, svedenog kolorita na neveliku skalu i opisnih, apstaktnih formi koje pojmovno samo naslućujemo. Mnoge predmete ćemo prepoznati, ali njihova utilitarnost je, u ovim prostornim konstelacijama, efemerna jer nose nova značenja, imaju drugačiju ulogu.

Dragica Vuković, istoričar umetnosti
(iz predgovora kataloga)