Ciklusom  slika "Sanjari" pokušavam da predstavim jedan logički nastavak svog apstraktnog slikarstva, pri čemu mi je jako bitan princip unutrašnje nužnosti o kojem je govorio još  Kandinski, princip kojim se afirmiše vlastita priroda, ali i priroda slike.

Novi ciklus "Sanjari" nastao je iz unutrasnjih pobuda, to je moj pokusaj da se na sopstveni način spozna sama priroda vlastitog slikarstva, to je eksperimentalno traganje za mogućnostima koje ono pruža. Često se zadržavam na momentu gde se slika graniči sa snovima, kada pokusavam da nesto prozivljeno prenesem na veliki format, u ovom slučaju je to atmosfera - obojena, kao kada se na povratak u detinjstvo pojave obojena sećanja...

Kao početni impuls uvek koristim specifičan opsesivni događaj. To su moji unutrašnji prostori u kojima trenutno nema mesta za figuru, za ono što je na površini, za ono što je privid, spoljašnja manifestacija. Prisutno je ono što figura oslobađa ili mesto koje ostaje za njom.

Ponekad je  gest izraz teskobe, zadovoljstva, koncentracije, telesne snage, duboke tišine koja često odzvanja kao poziv na putovanje kroz vreme.

Pokušaj definisanja slike svojim vlastitim pretpostavkama je i srž moje poetike ali kao neizostavni momenat izdvaja se apstraktni gest i sama koncepcija slike koja insistira i na kritičkom odnosu prema aktuelnoj stvarnosti umetnosti, prema svetu, vremenu u kome živim i delujem.

Trudeći se da ne budem samo običan svedok aktuelnih životnih i umetničkih zbivanja, nastojim da svojom umetnošću učestvujem u kreiranju vlastitog socijalnog i kulturnog okruženja.

U svojoj umetnosti pokušavam da nađem osećanje objedinjenosti izgubljenog i nađenog vremena.

Jelena Đurić