|
Galerije, galerije... (2) |
 Kada me kolege iz Beograda, gde sa bar jednom mesečno u likovnom životu desi neki skandal, neko prijatno otkriće ili neka "veličina" biva "sahranjena", upitaju šta ima novo u Novom Sadu, šta se dešava u našim galerijama, ja naprosto nemam šta da im kažem. Kada se zamislim u želji da saopštim nešto zanimljivo, ostajem bez reči. Onda shvatam da se u novosadskim galerijama u stvari ništna ne dešava. Ne u bukvalnom smislu, jer tu se s vremena na vreme unose neke slike, postavljaju na zidove, ljudi se okupljaju na dan otvaranja izložbi, ali to sve nema nikakvog značaja za stvaralački život, za postizanje inovativnih rezultata, za promenu načina razmišljanja o umetnosti. Izložbe se postavljaju i skidaju, tek da bi se nešto u galerijama dešavalo, a ko o umetnosti u ovom gradu uopšte i azmišlja? U Novom Sadu na oko hiljanu likovnih stvaralaca postoji jedan i po likovni kritičar, a i to je mnogo u odnosu na dogadjanja i potrebe.
|
|
|
Galerije, galerije... (1) |
|
Novi Sad ima najmanje deset galerija, a možda i čitavih dvadeset, zavisi od toga šta smatramo galerijom, odnosno da li tu spadaju i sve knjižare, kafići, picerije, pivnice i radnje koje su sebe proglasili galerijama. Međutim ako pogledamo šta se u svim tim prostorima dešava, teško se opredeliti da li je situacija imalo bolja u zvaničnim galerijama, institucijama od društvenog poverenja i nacionalnog značaja. Nekada, pre dvadesetak godina, u Novom Sadu se tačno znalo gde su galerije, šta se u njima nalazi i kako se u njih odlazi. Sada se ta situacija promenila i jedva da možemo naći galeriju koja je zadržala ono nakadašnje dostojanstvo, važnost i elitnost radi koje su galerije pravdano bile nazivane hramovima kulture.
|
|
|
Novi Sad, jedna dijagnoza |
|
Novi Sad ne voli svoje građane, ali građani Novoga Sada vole svoj grad. Otkuda ovo nepodudaranje? Otuda što je od vajkada ovo tlo bilo nezdravo, barem što se tiče geofizičkih uslova za život i razvoj. Najpre močvarno, pa onda peskovito, izloženo snažnim vetrovima raznih smerova što stvaraju naelektrisanost i nervozu. Vekovima se na okuci Dunava pod dominantnom i snažnom petrovaradinskom stenom i u podnožju zelene Fruške Gore taložio taj grad, ta krhka skrama kulturnog sloja na nestalnom i negostoljubivom tlu, ispresecanom tokovima podzemnih voda, izmedju kojih se uz škripu bore ogromne mase silikatnih zrnaca, koja kada zahvatimo u šaku hitro cure između prstiju i ubrzo bespomoćno shvatamo da su neuhvatljiva.
|
|
|
<< < 11 12 > >>
|
IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 1999.
"Oborio sam pogled, nikad čovjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo. Ali zašto se budi kad mi je najmanje potrebno? Nije ona važna, ta daleka, sjećanje na nju zamjenjuje…
Poznati francuski umetnik Danijel Buren (1938), jedan od vodećih predstavnika primarnog slikarstva i situacionizma s kraja šezdesetih, znan po doslednom i upornom korišćenju motiva vertikalnih pruga, dobitnik prestižnog Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu 1986, koji je…
