|
|
Slavko Timotijević, glavni urednik časopisa Art FAMA, o galerijama u Srbiji |
 1972. godine na sastanku sa mlađim beogradskim kritičarima povodom izložbe "Mladi 71", direktor Muzeja savremene umetnosti Miodrag B. Protić obećao je unapređenje galerijskog sistema, otvaranje najmanje deset novih galerija na potezu Slavija - Kalemegdan i zapošljavanje mladih stručnjaka. Ekonomski polet sa početka sedamdesetih suspendovala je politička zbilja te se od ovih obećanja nije ništa ni moglo ostvariti.
|
|
|
46. Likovna kolonija Sićevo |
 Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu organizovala je i ove godine likovnu koloniju Sićevo od 1. do 10. septembra 2010. godine. Ovogodišnja Kolonija ima 12 učesnika: prof. Čedomir Vasić, Uroš Đurić, Miron Mutaović, Aleksej Daniel Đermanović i Saša Stojanović (Beograd), Mr. Jelena Šalinić Terzić (Kraljevo), Mile Simić, Nikola Marković i Neda Šukletović (Niš), Tine Hind (Danska), Kaori Nakamura i Koici Makino (Japan). Likovna kolonija Sićevo nastavlja tradiciju Prve jugoslovenske umetničke kolonije i neguje sećanje na osnivača - veliku srpsku slikarku Nadeždu Petrović. Redovno se održava od 1964 godine.
|
|
|
15. likovna kolonija "Tiska akademija akvarela" |
 NOVI BEČEJ. U periodu od 17. do 23. avgusta 2010. godine u Domu kulture opštine Novi Bečej održava se 15. likovna kolonija "Tiska akademija akvarela". Cilj je afirmacija čistog (izvornog) akvarela kao likovne tehnike, što podrazumeva papir (kao podlogu), pigment boje kao materijal i vodu kao medij. Izložba radova nastalih na koloniji biće otvorena 22. avgusta 2010. u galeriji likovne kolonije u Novom Bečeju sa početkom u 20 sati.
|
|
|
29. Internacionalni simpozijum skulpture TERRA |
 KIKINDA. Simpozijum "TERRA" je osnovan 1982. godine i od tada svake godine, od 1. do 31. jula, na njemu učestvuje pet do osam umetnika iz Srbije i inostranstva. Učesnici: Hella Horstmeier (Nemačka), Chander Parkash (Indija), Chin Cheng (Tajvan), Eugen Barzu (Rumunija), Kousei Fujiki (Japan) i Stevan Kojić (Srbija). U sredu 7. jula 2010. godine u 20 časova biće otvorena godišnja izložba simpozijuma. Postavka godišnje izložbe obuhvata radove učesnika simpozijuma Terra 2009. Izložba je otvorena do 31. jula 2010.
|
|
|
Likovna kolonija "Na kanalu između dva mosta" |
 Likovna kolonija "Na kanalu između dva mosta", koju je po četrnaesti put sazvala škola za osnovno i srednje obrazovanje "Milan Petrović" iz Novog Sada, održana je od 31. maja do 5. juna 2010. godine na Čeneju. Umetnički selektor ovog saziva bio je Luka Salapura, likovni krtičar i glavni urednik Artmagazina. Likovna kolonija "Na kanalu između dva mosta" osnovana je 1996. godine. Inicijatori su profesor likovne kulture Miodrag Miljković i direktor škole Slavica Marković.
|
|
|
14. Prolećni Anale - Čačak |
 Likovni salon Doma kulture, Čačak. 20. maj - 20. jun 2010.
Učesnici: Danijel Babić, Selena Vicković, Vera Galešev, Ana Ivić, Tadija Janičić, Srdjan Djile Marković, Vladimir Markoski, MP_ art (Maja Budžarov i Predrag Šidjenin), Andjela Mujčić, Bojan Novaković, Bojan Cvetković, Vladislav Šćepanović. Nagrađeni autori: Srđan Đile Marković i Vera Galešev. "Najefikasnije rezultate aktuelna figuracija doseže onda kada uspe da ignoriše reprezentativnu građansku kulturu, kada kritikuje, kada remeti onaj ustaljeni poredak stvari po kome je sve u redu" (Sava Stepanov).
|
|
|
Noć muzeja 2010 u Novom Sadu – 120.000 poseta! |
 Ni kiša nije sprečila hiljade ljubitelja umetnosti i zabave da posete lokacije četvrte Noći muzeja u Novom Sadu. Više od 80 programa na 47 lokacija zabeleženo je 120 hiljada poseta. Najposećenija lokacija bio je Muzej Vojvodine gde je zableženo 9.000 posetilaca. Za najbolje fotografije pristigle na konkurs "Ja za život planete" nagrađene su Jelena Janković i Anđela Stevanović. Od 2007. godine do danas, Artmagazin je medijski prijatelj manifestacije "Noć muzeja"
|
|
|
Noć muzeja 2010 u Novom Sadu - Lokacije i sadržaji |
|
Čertvrta Noć muzeja u Novom Sadu održaće se 15. maja od 18 do 2 časa posle ponoći. Više od 80 programa realizovaće se na 47 lokacija podeljenih u 6 gradskih zona. Ovogodišnja manifestacija u Novom Sadu je u znaku ekologije pod sloganom "ZA život planete". Ulaznice za četvrtu Noć muzeja u Novom Sadu mogu da se kupe samo u novosadskim poslovnicima OTP banke. Jedna ulaznica dovoljna je za posetu svim lokacijama. Cena ulaznice u pretprodaji je 250 dinara, a u Noći muzeja, na lokacijama, 300 dinara. Uz svaku ulaznicu dobija se katalog koji predstavlja vodič kroz novosadsku Noć muzeja. Ulaz je besplatan za starije od 70 i mlađe od 7 godina. Od 2007. godine do danas, Artmagazin je medijski prijatelj manifestacije "Noć muzeja"
|
|
|
10. bijenale minijature u Gornjem Milanovcu |
 Deseti međunarodni bijenale umetnosti minijature počinje 24. aprila 2010. godine u Gornjem Milanovcu dodelom nagrada u devet kategorija. Ovogodišnji Gran pri pripao je Saši Marjanoviću za crtež "Pisac". Na Bijenalu su zastupljene i nacionalne selekcije umetnika iz Nemačke, Slovenije, Norveške, Hrvatske i Italije, dok je ovogodišnji specijalni gost Vladimir Veličković.
|
|
|
<< < 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 > >>
|
Na 50 lokacija u Novom Sadu zabeleženo je 105.000 poseta u petoj novosadskoj Noći muzeja. U 5. Noći muzeja u Novom Sadu učestvovali su svi novosadski muzeji, kulturni centri, sva pozorišta, galerije, arhivi... Među učesnicima bili su i gradske i pokrajinske uprave, nekoliko škola, jedan novi muzej (Muzej NIS-a) i novi alternativni prostori (npr. Železnička stanica). Nagradu na foto konkursu "Noći muzeja" u Novom Sadu "Gradovi i njihove tajne" i posetu 54. Bijenalu savremene umetnosti u Veneciji 2011. osvojio je Branko Stojanović.
Pre 150 godina, 23. januara, rođen je proslavljeni norveški slikar ekspresionista Edvard Munk. Svoju najpozantiju sliku "Krik" je uradio u četiri verzije i svaka od njih je i dalje obavijena mističnim tajnama, a zamisao slikara do…
Knjiga "Prolazim kroz zidove" u izdanju Samizdata B92 predstavlja jedinstveno životno iskustvo jedne od najpoznatijih svetskih umetnica Marine Abramović. "Iskusila sam apsolutnu slobodu, osetila sam da mi je telo neograničeno, bezmerno; bol je bio nevažan, apsolutno…
Da bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi,…
