|
22. Internacionalni simpozijum skulpture TERRA |
 IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2003.
Uopšte nije lako govoriti ili pisati o jednom uspešnom sistemu, naročito kada se radi o umetnosti. Terra je upravo jedan takav sistem. Evropski ili svetski, potpuno je svejedno. U prethodnih nekoliko reportaža sa Terre, koje možete da pronađete u Artmagazinu, prisutne su samo reči pohvale, a možda je i to malo koliko simpozijum zaslužuje.
|
|
|
20. Internacionalni simpozijum skulpture TERRA |
 IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2001.
Internacionalni simpozijum skulpture TERRA ovogodišnjim sazivom je obeležio ne mali jubilej: 20 godina izvanrednog postojanja i rada. Bez potrebe da se ulazi u analizu svakog autora i ostvarenih dela ponaosob opšti utisak je već uobičajen kada se govori o sazivu Internacionalnog simpozijuma skulpture TERRA: izvanredno.
|
|
|
19. Internacionalni simpozijum skulpture TERRA |
 IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2000.
Generalni je utisak da skulpture, nastale na ovogodišnjem simpozijumu, sadrže u sebi mnogo više emotivnog. Iako klasična pitanja forme nisu zanemarena (u potpunosti su iskorišćene mogućnosti da se stvore skulpture izrazito velikog formata) kod većine autora se vrlo jasno može osetiti prisustvo lirskog pa i filozofskog promišljanja.
|
|
|
18. Internacionalni simpozijum skulpture TERRA |
 IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 1999.
Ovogodišnji simpozijum skulpture obeležen je u istoriji simpozijuma dvojako: jedno je rat i bombardovanje od strane NATO-a dok je drugo nešto što je, iako važno za sam simpozijum, značajno i za ukupnu likovnu scenu u Jugoslaviji - TERRA je (zajedno sa slikarem Todorom Stevanovićem) predstavnik Jugoslavije na 48. bijenalu u Veneciji.
|
|
 Čovek mora da napusti grad u kome živi da bi shvatio koliko ga voli. Srećan je onaj ko ima kud da se vrati, da svoju ljubav prema tom mestu pokaže, i napoji se novom. Takva je životna priča i našeg poznatog slikara, profesora i naučnika pedagogije Bogomila Karlavarisa, koji već više od deset godina živi u Rijeci, a kome je Novi Sad nedavno priredio veliku retrospektivnu izložbu u tri galerijska prostora: Muzeju savremene likovne umetnosti, galeriji SPC "Vojvodina" i Malom likovnom salonu. Umetnik je za uzvrat gradu u kome je proveo najveći i najplodniji deo svoga života, poklonio legat od 70 svojih slika. Na taj način ljubav, obostrana, je na najbolji i najkonkretniji način potvrđena.
|
|
|
Do Evrope, preko Evgenije |
|
Novi Sad je oduvek bio značajan centar kulture preko koga su u našu sredinu dolazile umetničke inovacije i avanagardne ideje. Kao u prošlom veku, tako i novijoj istoriji ovaj grad je bio prohodan za umetnike koji su imali da pokažu nešto novo, do tada nevidjeno. (Na stranu što se to na ovim terenima nije dugo održavalo, zbog nekakve inertnosti i neazainteresovanosti sredine.) Tako je čitav pokret nove umetničke prakse, popularno nazvan "konceptualizam", s početka 70-ih u tadašnju Jugoslaviju ušao na mala vrata upravo preko Novog Sada. Ni u jednom tadašnjem centru kulture, bilo na severu ili jugu zemlje nije bilo tih uslova, tih hrabrih ljudi i institucija, koje bi mogle avangardu da promovišu tako temeljno i javno.
|
|
|
Kraguljevim mlečnim putevima |
|
Novi Sad je jedno od referentnih mesta na svetskoj mapi umetnosti; ugostio je radove Radovana Kragulja, stvaraoca koji već dve decenije živi naizmenično u Parizu i Velsu, a koga čuveni britanski istoričar moderne umetnosti Edward Lucie - Smith po značaju poredi sa najvećim evropskim umetnikom 20. veka Josephom Beuysom. Kragulj izlaže u dve novosadske galerije: Muzeju savremene likovne umetnosti na Spensu i u Galeriji "Zlatno oko".
|
|
|
17. Internacionalni simpozijum skulpture TERRA |
 IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 1998.
Ovogodišnji Internacionalni simpozijum skulpture TERRA se vratio, na zadovoljstvo svih, svojim već utabanim putevima međunarodne slave. Sa uslovima za rad i boravak umetnika koje je retko sresti i u svetu 17. TERRA je sebe definitivno potvrdila kao jednu od vrlo bitnih, ali i stabilnih tačaka na likovnoj mapi sveta.
|
|
|
Među tri slikara koje najviše cenim u Novom Sadu je i jedna slikarka - Milica Mrđa Kuzmanov. Ona je prepoznatljiva i neponovljiva ne samo po onome što slika, već i kao ličnost, koja uz slikarstvo izvodi performanse, vodi grupu "EX NIHILO", izdaje istoimeni časopis, piše, stvara video radove i instalacije, pravi umetničke objekte od pruća, vune i drugih prirodnih materijala, radi tapiserije, odevne predmete, duboreze, ogromne crteže... A ovim kao da još uvek nije sve rečeno o njoj. Jer sama Milicina pojava, ponašanje, nadahnut, poetski, često ekstatičan govor, čine od nje same umetnički objekat, umetnost koja hoda.
|
|
|
Pančevo. Maj - jul 2004.
U Muzeju istorije Jugoslavije, baštiniku nasleđa jugoslovenskih umetničkih i kulturoloških vizualizacija ideologije koja je u vremenu svoje vladavine transformisala mnoštvo kulturnih vrednosti Jugoslavije, na radost publike u regionu, postavljena je izložba "Ruska avangarda u Beogradu", u…
Najsažetije i verovatno najprikladnije pojašnjenje misije časopisa "Interkulturalnost" glasilo bi ovako: "Interkulturalnost" je pokušaj suptilne teorijske intervencije u prostoru savremene društvene prakse, uspostavljenih ili tek slućenih modela komuniciranja, mišljenja i delanja. Negde između hipertrofirano ekstatičnih, često…
Edvard Lusi Smit posetio je Jugoslaviju u septembru mesecu, na poziv i u pratnji svoga prijatelja slikara Radovana Kragulja. Kragulj je ove jeseni otvarao izložbe u domovini - u Beogradu i u Novom Sadu. Gospodinu Edvardu…
