|
Tatjana Ljubisavljević - Slike |
 Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1999.
Bez obzira na širok opseg upotrebljenih materijala i postupaka - sve ostalo je ipak novo i specifično, na smom izmaku generacija koje su na naročiti način uvele novu interpretaciju i interes za figuralno slikarstvo, tokom devedesetih.
|
|
|
Doru Bosiok - Alternativne igre |
 Mali likovni salon, Novi Sad. 1999.
Bosiok vrednim i prepoznatljivim filatelističkim eksponatima daje novi život i novi smisao. Da li se radi baš o umetnosti ili duhovitoj igri, šarmantnoj, ponekad i jetkoj karikaturi, na gledaocu je da presudi. Samo jedno je sigurno - posle ove izložbe na poštanske marke gledaćemo drugim očima.
|
|
 Mali likovni salon, Novi Sad. 1999.
U vizuri grafičkih senzacija fokusirane su sekvence brzih faktografskih beležaka i pozicije oka koje se seća. Može se reći da je Sećanje na staru kuću, metafora predačkog zaveštanja, zapravo lajt motiv Soviljevog grafičkog rada.
|
|
 Galerija SULUV-a, Novi Sad. 1999.
Objektivno vizuelno okruženje u kojem stasavaju mlade generacije umetnika na ovim prostorima poseduje svakim danom sve više izvornih elemenata na čijim je osnovama i nastao britanski, a naročito američki pop-art. Šanta Đula, primenjujući na ovim delima i klasičan slikarski pristup, očigledno je bliži evropskom mentalitetu u likovnom smislu.
|
|
 Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1998.
Saša Pančić doista prima svoj "Signal" kao dragoceni sadržaj vlastite psihe, majstorski ga upotrebljava kako bi došao do cilja. Njegove likovne forme uvek imaju iracionalan podsticaj. Slika se ne otkriva odjedanput. U njoj je sve povezano zajedničkim značenjem.
|
|
|
Margareta Stanojlović - Slike |
 Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 1998.
Slike Margarete Stanojlović iz ciklusa "Marguerite's garden", na prvi pogled zbunjuju posmatrača. Iako su svi motivi poznati i bliski, u percepciji se pojavljuje distanca koja onemogućava uživljavanje. Distanca je namerna i postignuta je brižljivim izborom sredstava u transferu.
|
|
|
Slobodan Radojković - Slike |
 Mali likovni salon, Novi Sad. 1998.
Radojkovićev svet "dinamičnih formi i oblika", koji sebi dopušta da se transformiše i mutira u rasponu od zvezdastih do vlasuljastih formi, samo je povod za razmatranje likovne problematike čija su stvarna polazišta, uistinu, podloga na kojoj se gradi jedan novi likovni doživljaj oblika, linija i boja.
|
|
|
3. Jugoslovenski likovni bijenale mladih |
 Konkordija, stara Pčelarska banka, Apoteka na stepenicama, Vršac. Jul - avgust 1998.
Pozitivna namera ukazivanja ne samo na "pluralizam umetničke scene s kraja devedesetih, već i na sveukupno preispitivanje zatečene, etablirane kulture i oslobođen i otvoren pristup prema sveukupnom nasleđu istorije umetnosti i njene tradicije" nikako se nije mogla i smela podvesti, kao selektorski postupak, na stilske vežbe.
|
|
|
<< < 41 42 43 44 45 46 > >>
|
Galerija MAS, Odžaci, Novi Sad, Beograd. Avgust 2007.
Da li je Staljin bio najznačajniji produkt ruske umetničke avangarde da li su koncentracioni logori dosledni zaključak tradicionalne evropske umet nosti...? U danas već klasičnoj studiji Teorija avangarde, italijanski filozof Renato Pođioli zastupa mišljnje da avangardizam…
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
