|
Janoš Tarko - Razgovarala: Aleksandra Rajić |
 "Život je kompozicija različitih tonova i ritmova koja nas vodi u vrtlog radoznalosti, nesigurnosti, strahova, ushićenja", tako glasi autopoetski iskaz novosadskog slikara i multimedijalnog umetnika Janoša Tarka. I njegove su slike od istog materijala: suma proživljenog i promišljenog, vrtloga, karnevala, groteske, turobne stvarnosti i pakla. Poznavaoci u njegovom autorskom rukopisu uočavaju vrišteći kolorit, ekspresivnost, figuraciju koja iritira posmatrača, uticaje stripa, street art-a i rok kulture.
|
|
|
Nenad Bračić - Razgovarala: Paula Miklošević |
 Nenad Bračić (1955, Sisak). Diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti Brera u Milanu, Italija. Specijalizirao je al’ frescho slikarstvo u Studiju Gienaro Francese u Breši, Italija. Početkom 1995. pokreće Metafizički muzej kao oblik sopstvenog preispitivanja i pomeranja granica komunikativnosti umetničkog jezika, a najvažniji ciklusi Metafizičkog muzeja su: Fotografija 1980-1985, Priča o kremzarskom nalazu, Žrtvovanje, Predmeti nepoznate namene, Prilozi za Metafizički muzej, Metafizička biblioteka, Foto-kino oprema, Do You remember Me, Daska za seckanje.
|
|
|
Luka Kulić - Razgovarao: Igor Burić |
 Hoće li ili neće korona odneti život i kulture, promeniti ga, na koji način, zašto je to šansa i za umetnike. Umetnik iz Novog Sada, sa privilegijom, kako sam kaže, da je zaposlen u instituciji, razvija ne samo sistem mišljenja, nego poslednjih godina i čitav niz skulptura u javnim prostorima grada, "zatrpanog" spomenicima. Razgovor s Kulićem vođen je i povodom njegovog projekta "75.000 - Vrednost umetničkog dela", koji je izabran na konkursu "Umetnici. Sad!" Fondacije "Novi Sad 2021 - Evropska prestonica kulture".
|
|
|
Milica Stojšić - Razgovarao: Luka Salapura |
 Milica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se vizuelnim jezikom svetla i njegovim odnosom prema prostoru, kao i politikom percepcije u kontekstu umetnosti. Master studije arhitekture završila je na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, da bi na Akademiji umetnosti u Novom Sadu stekla zvanje master dramskog i audio-vizuelnog umetnika u oblasti dizajna svetla. Trenutno je student doktorskih studija Scenskog dizajna na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, gde je zaposlena i kao asistent, ali je i na poziciji umetničke direktorke Dočeka 2020. i 7528. godine u Novom Sadu.
|
|
|
Vlado Rančić - Razgovarala: Aleksandra Rajić |
 Vlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u prirodi kao arhetipu i izvoru inspiracije, u ritmovima bioloških procesa, u prolaznosti i konačnosti, grade svoje stvaralačko interesovanje za svet. Na likovnoj sceni je više od tri decenije, studije slikarstva završio je u klasi profesora Jovana Rakidžića. (A uprkos tome, odavno nije izlagao u Novom Sadu. Kaže da mu je satisfakcija kad njegovi studenti imaju izložbe.)
|
|
|
Sonja Švec Španjol - Razgovarao: Dejan Barić |
 Junakinja ove priče nije tek neka nova ilustratorka, vajarka ili slikarka, već moderna P. R. heroina koja je na sebe preuzela nimalo zahvalan teret promocije umetnika i umetnosti, te predstavljanje istih svekolikoj javnosti. Naime, razgovarali smo s nezavisnom kustoskinjom, muzeologinjom, likovnom kritičarkom, te istoričarkom umetnosti i autorkom informativnog veb sajta perceiveart.com - Sonjom Švec Španjol, i pokušali razlučiti sve boljke i današnje probleme koji tište savremene umetnike i umetničke tendencije i to ne samo u Hrvatskoj.
|
|
|
Vladimir Dimovski - Razgovarala: Aleksandra Rajić |
 Ima u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju manje od njih, i to bez mnogo koristi, samo sa svešću da time grade slušaočev novi lični svet, nečega od poslanstva, misije. Bilo je u istoriji naše kulture nezaboravnih predavača: u Beogradu su profesore Nikolu Miloševića i Raška Dimitrijevića, a u Novom Sadu Milorada Pavića i Čedomira Popova slušali i oni kojima istorija duha i kulture nije bila profesija.
|
|
|
Danijel Babić - Razgovarala: Sonja Švec Španjol |
 Danijela Babića nazivaju "najaktivnijim protagonistom novosadske slikarske scene". Svojim britkim humorom i prepoznatljivim autorskim rukopisom baziranim na pop-art tradiciji, stripu, ilustraciji i uličnoj umjetnosti, ovaj novosadski umjetnik izražava svoj pogled na civilizacijski trenutak u kojem živimo. Osim o njegovoj aktualnoj retrospektivnoj izložbi u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u razgovoru s Danijelom Babićem dotakli smo se i drugih tema koje desetljećima opterećuju umjetnike poput manjka financija u kulturno-umjetničkom sektoru, nepostojanja autorskih honorara, nestajanja likovne kritike, te odnosa kustosa i umjetnika.
|
|
|
Martin Lisardi - Razgovarala: Ana Otašević |
 Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut ili sirova umetnost, nastaje van umetničke scene na koju smo navikli.
|
|
|
Gordana Tomić - Na talasu umetnosti i sharing ekonomije |
 Izložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće otvorena panel diskusija Art Parlamenta 17. oktobra 2016. u 20:00 u galeriji "Progres" u Beogradu. Umetničke vizije Zorana Grebenarovića, Nikole Žigona, Branka Miškovića, Gale Čaki, Tamare Rakić, Jelene Kršić, Duška Jovića i Gordane Tomić u konceptu Share Art pokušaće da pokažu kako je umetnost, kao civilizacijska vrednost, potrebna i u životnom i u poslovnom okruženju i dostupna kroz koncept domaćeg primera sharing ekonomije.
|
|
|
Ni kiša nije sprečila hiljade ljubitelja umetnosti i zabave da posete lokacije četvrte Noći muzeja u Novom Sadu. Više od 80 programa na 47 lokacija zabeleženo je 120 hiljada poseta. Najposećenija lokacija bio je Muzej Vojvodine…
Danas nam gotovo romaničnim izgleda povezivanje nauke i poezije. Od tih vremena izmenili su se i nauka i poezija. Nauka je postala neraskidivo tehnološka, a poezija nekoristan govor u javnosti, marketinška glupost. Vreme je podmuklo: čini…
Na tragu svojih starijih prezimenjaka, Pavle Jovanović (1948) životni put gradi umetničkim delovanjem, fotografskim i likovnim majstorstvom. Iako formalno nikad nije sticao zvanja, Jovanović je ipak uspeo da se nametne i održi kao jedan od specifičnijih…
