|
Sonja Švec Španjol - Razgovarao: Dejan Barić |
 Junakinja ove priče nije tek neka nova ilustratorka, vajarka ili slikarka, već moderna P. R. heroina koja je na sebe preuzela nimalo zahvalan teret promocije umetnika i umetnosti, te predstavljanje istih svekolikoj javnosti. Naime, razgovarali smo s nezavisnom kustoskinjom, muzeologinjom, likovnom kritičarkom, te istoričarkom umetnosti i autorkom informativnog veb sajta perceiveart.com - Sonjom Švec Španjol, i pokušali razlučiti sve boljke i današnje probleme koji tište savremene umetnike i umetničke tendencije i to ne samo u Hrvatskoj.
|
|
|
Vladimir Dimovski - Razgovarala: Aleksandra Rajić |
 Ima u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju manje od njih, i to bez mnogo koristi, samo sa svešću da time grade slušaočev novi lični svet, nečega od poslanstva, misije. Bilo je u istoriji naše kulture nezaboravnih predavača: u Beogradu su profesore Nikolu Miloševića i Raška Dimitrijevića, a u Novom Sadu Milorada Pavića i Čedomira Popova slušali i oni kojima istorija duha i kulture nije bila profesija.
|
|
|
Danijel Babić - Razgovarala: Sonja Švec Španjol |
 Danijela Babića nazivaju "najaktivnijim protagonistom novosadske slikarske scene". Svojim britkim humorom i prepoznatljivim autorskim rukopisom baziranim na pop-art tradiciji, stripu, ilustraciji i uličnoj umjetnosti, ovaj novosadski umjetnik izražava svoj pogled na civilizacijski trenutak u kojem živimo. Osim o njegovoj aktualnoj retrospektivnoj izložbi u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u razgovoru s Danijelom Babićem dotakli smo se i drugih tema koje desetljećima opterećuju umjetnike poput manjka financija u kulturno-umjetničkom sektoru, nepostojanja autorskih honorara, nestajanja likovne kritike, te odnosa kustosa i umjetnika.
|
|
|
Martin Lisardi - Razgovarala: Ana Otašević |
 Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut ili sirova umetnost, nastaje van umetničke scene na koju smo navikli.
|
|
|
Gordana Tomić - Na talasu umetnosti i sharing ekonomije |
 Izložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće otvorena panel diskusija Art Parlamenta 17. oktobra 2016. u 20:00 u galeriji "Progres" u Beogradu. Umetničke vizije Zorana Grebenarovića, Nikole Žigona, Branka Miškovića, Gale Čaki, Tamare Rakić, Jelene Kršić, Duška Jovića i Gordane Tomić u konceptu Share Art pokušaće da pokažu kako je umetnost, kao civilizacijska vrednost, potrebna i u životnom i u poslovnom okruženju i dostupna kroz koncept domaćeg primera sharing ekonomije.
|
|
|
Slobodan Knežević - Razgovarala: Aleksandra Rajić |
 Novosadski grafičar Slobodan Knežević 35 godina iz svog ateljea gleda na ikonički prizor Tvrđave i Dunava stvarajući grafike koje su svet za sebe, autonomne, misaone i vizuelne u jedinstvenoj celini. No, iskušavaju našu krhku logiku i percepciju jednako kao i dunavski talasi. Atelje nad Dunavom je platforma sa koje se stvari i pojave drugačije posmatraju.
|
|
|
Igor Antić - Razgovarao: Milorad Mitrović |
 Vajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom 35. internacionalnom simpozijumu "Terra" prvi put upustio u rad s glinom. Pariz mu je zanimljiv zato što ljudi tamo dolaze iz celog sveta, naročito umetnici, ali dolasci u zavičaj ga uvek mame i inspirišu. Do sada je svoja ostvarenja prikazao na preko stotinu izložbi širom sveta.
|
|
|
Jasna Jovanov - Razgovarala: Aleksandra Rajić |
 Izložbom u Umetničkom paviljonu u Zagrebu, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog napravila je ključni iskorak u svom radu: remek-dela kolekcije srpskog diplomate, birana i sakupljana sa istančanim ukusom, vizijom i strašću, prvi put su predstavljena van granica Srbije. Prezentacijom u raskošnom prostoru, jedinstvenom i bez pregrada koje bi oku posmatrača sugerisale putanju, intenziviran je doživljaj celine. Bila je to izložba koja će nas obavezivati na nova čitanja kolekcije Pavla Beljanskog, kaže upravnica Spomen-zbirke, dr Jasna Jovanov.
|
|
|
Tijana Palkovljević Bugarski - Razgovarala: Aleksandra Rajić |
 U bezobalnom moru znanja i informacija koje nude novi mediji muzejima treba mnogo samopouzdanja i vere u to da mogu proizvesti vredne i inspirativne sadržaje, da mogu biti moderatori promena, sredstva očuvanja vrednosti ili partneri u dijalogu o važnim temama. Galerija Matice srpske, godinu uoči 170 godišnjice osnivanja, primer je kreativnog i živog nacionalnog muzeja, profesionalno dobro utemeljenog, a okrenutog publici.
|
|
|
Vlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u prirodi kao arhetipu i izvoru inspiracije, u ritmovima bioloških procesa, u prolaznosti i konačnosti, grade svoje stvaralačko interesovanje za svet. Na likovnoj sceni je više od tri decenije, studije slikarstva završio je u klasi profesora Jovana Rakidžića. (A uprkos tome, odavno nije izlagao u Novom Sadu. Kaže da mu je satisfakcija kad njegovi studenti imaju izložbe.)
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji nude pariski muzeji i galerije izdvojićemo nekoliko izložbi koje ostavljaju dubok i specifičan utisak: 
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
Predstavljati dr Jerka Denegrija, istoričara umetnosti i likovnog kritičara, detaljno i obimno skoro da nije potrebno. Njegovo upečatljivo i dugogodišnje aktivno prisustvo na javnoj likovnoj sceni (Muzej savremene umetnosti u Beogradu, uređivanje časopisa "Moment", knjige o…
