|
Živko Grozdanić - Razgovarao Duško Domanović |
 U brložnom vrtlogu društveno-političkih (ne)zbivanja, javnih tajni i "tajnih javnosti", u opštem apsurdu u kome je stvarnost postala nedodirljiva, te, sa druge strane, u kulturno-umetničkom glibu što će se rađe samim sobom ugušiti no zauzeti stav, pokazati odgovornost, hrabrost i osvešćenost pred čovekom i vremenom, pred istorijom koja se na njegove oči, a mimo njegove volje, kotrlja u, po svemu sudeći, jedno još mračnije i ubitačnije ludilo – elem, u takvom socijalno-moždanom, nimalo svet(l)om sklopu činjenica, činjenja i nečinjenja, Živko Grozdanić Gera predstavlja onu struju, koja još uvek veruje da umetnosti i umetniku, čoveku, pojedincu, građaninu može vratiti dostojanstvo, sačuvati ga od bezglavog i bezličnog aparata svakovrsne prisile i onečovečenja, te se najzad, na promajnoj agori današnjice, izboriti za sve ono što ga, u krajnjoj ili početnoj liniji, konstituiše kao "biće nad bićima".
|
|
|
Danilo Vuksanović - Razgovarao Igor Burić |
 Kombinovana tehnika, pesak, zemlja, pepeo, kolaž, višeslojnost, strukture koje imitiraju grafite, zid, neke su od tehničkih karakteristika novog ciklusa radova novosadskog slikara Danila Vuksanovića, koje je premijerno imala prilike da vidi italijanska publika. Nakon prošlogodišnjeg gostovanja u Karpiju, Vuksanović je i ove godine putovao na apeninsko poluostrvo, u oblast Ređo Emilija, gde mu je u gradu Gvaltijeri, dvorcu Bentivoljo, od 6. do 21. septembra priređena izložba pod nazivom "Ravnica istine".
|
|
|
Bull.Miletic - Razgovarala Trude Talberg - Furulund |
 Bull.Miletic je naziv umetničkog para koji čine Synne BULL (Norveška) i Dragan MILETIĆ (Srbija). Umetnički par su osnovali u San Francisku 2000. godine. Žive i rade u Oslu i San Francisku. Intervju je nastao nakon art angažmana umetničkog para Bull.Miletic u Oslu (Norveška) gde su postavili instalaciju na Centralnoj železničkoj stanici Osla.
|
|
|
Pavle Jovanović - Razgovarao Igor Burić |
 Na tragu svojih starijih prezimenjaka, Pavle Jovanović (1948) životni put gradi umetničkim delovanjem, fotografskim i likovnim majstorstvom. Iako formalno nikad nije sticao zvanja, Jovanović je ipak uspeo da se nametne i održi kao jedan od specifičnijih i vrednijih autora ne samo našeg, nego i svetskog podneblja. Upornim radom i vanrednim trudom umesto zvanja, sticao je znanja, a ona su mu donela preko 200 izložbi i preko 60 nagrada, što domaćih, što internacionalnih, od kojih posebno mesto svakako zauzima ona za životno delo Nacionalnog centra za fotografiju (Srbija).
|
|
|
Jerko Denegri - Razgovarao Luka Salapura |
 Predstavljati dr Jerka Denegrija, istoričara umetnosti i likovnog kritičara, detaljno i obimno skoro da nije potrebno. Njegovo upečatljivo i dugogodišnje aktivno prisustvo na javnoj likovnoj sceni (Muzej savremene umetnosti u Beogradu, uređivanje časopisa "Moment", knjige o savremenoj umetnosti itd.) predstavlja jedan ozbiljan i autoritativan opus koji govori sam po sebi o ličnosti ovog teoretičara i našeg sagovornika. Ono što je potrebno napomenuti na samom početku ovog razgovora jeste da je centralna tema, koja je bila povod i oko koje se vodio razgovor, "Ima li kritičar moć?"
|
|
|
Danijel Buren - Razgovarao Andrej Tišma |
 Poznati francuski umetnik Danijel Buren (1938), jedan od vodećih predstavnika primarnog slikarstva i situacionizma s kraja šezdesetih, znan po doslednom i upornom korišćenju motiva vertikalnih pruga, dobitnik prestižnog Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu 1986, koji je prošle godine imao veliku retrospektivu u pariskom Boburu, na upravo otvorenom Bijenalu vizuelnih umetnosti u Pančevu izlaže rad specijalno namenjen prostoru tamošnje Galerije savremene umetnosti.
|
|
|
Edvard Lusi Smit - Razgovarala Nevena Simin |
 Edvard Lusi Smit posetio je Jugoslaviju u septembru mesecu, na poziv i u pratnji svoga prijatelja slikara Radovana Kragulja. Kragulj je ove jeseni otvarao izložbe u domovini - u Beogradu i u Novom Sadu. Gospodinu Edvardu Lusi Smitu, ovo je bila prva poseta Jugoslaviji, a doleteo nam je u predahu između destinacija Rusija - Latinska Amerika - London - Jamajka...
|
|
|
Grupa Apsolutno - Razgovarala Nevena Simin |
 Kaže se: Svet je onakav kakav smo naučeni da vidimo. Ova tvrdnja vredi za najveći broj ljudi koji se mire gotovo sa svim što im se nasuče u život. Ali, uvek se nađu neki pripadnici u ljudskom rodu koji zaviruju iza ogledala. Ono što su otkrili tamo, iza uobičajenih kolektivnih predstava o stvarnosti, ti avanturisti, pioniri, istraživači realiteta - iznose na videlo, na znanje i ravnanje onima koji nemaju hrabrosti da povezuju uzroke sa posledicama.
|
|
|
Miroslav Mandić - Razgovarala Nevena Simin |
 Miroslav Mandić je krajem aprila 1998. godine nanizao svojim koracima 40 hiljada kilometara. Za taj podvig u slavu umetnosti trebalo mu je šest i po godina. I dok su, u vreme sankcija i izolacije Jugoslavije obični građani željni normalnog života iščekivali vize danima i noćima pred zatvorenim vratima stranih ambasada pokušavajući da pobegnu u nekakvu fiktivnu inostranu slobodu, jedan čovek je - slučajno rodom iz Novog Sada - spokojno, neometano, svakodnevno pet do šest časova koračao sve dotle dok nije opasao svojim hodom Zemljin polutar. Svojim koracima preobražavao je planetu u nežan nevidljivi cvet, u prekrasnu plavu ružu. Predstavljamo, dakle, Miroslava Mandića izumitelja neprocenjivo vredne umetničke tvorevine pod nazivom Ruža lutanja. Ruža je planirana kao desetogodišnje hodanje Evropom, kao hodanje-poklonjenje u slavu reči.
|
|
|
Kao sedmogodišnji dečak, Živojin - Žika Miškov obećao je svojoj majci da će postati slikar. Tada joj je, kako bi dokazao "ozbiljnost svoje namere", pokazao i školski crtež rađen olovkom u boji. Da majku ne bi izneverio i da ne bi, kako kaže, "ispao lažov", slikar je i postao. Isti taj dečak danas je najstariji živi stanovnik Petrovaradinske tvrđave i kolonije "Likovni krug", koja već punih šest decenija ponad Novog Sada ispisuje jednu živu priču za buduće istorije umetnosti.
TERRA, Pogon II, Kikinda. Jul 2009.
Olako pristajemo na sve tehnologije, na svaku teoriju, koncept, političku strategiju, književnost. Na sve što nam donosi udobnost. Istorija moderne civilizacije je koncentrično širenje krugova udobnosti. Bogatstvo i moć mere se količinom udobnosti koju ste osvojili…
Junakinja ove priče nije tek neka nova ilustratorka, vajarka ili slikarka, već moderna P. R. heroina koja je na sebe preuzela nimalo zahvalan teret promocije umetnika i umetnosti, te predstavljanje istih svekolikoj javnosti. Naime, razgovarali smo…
