|
Martin Lisardi - Razgovarala: Ana Otašević |
 Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut ili sirova umetnost, nastaje van umetničke scene na koju smo navikli.
|
|
|
Gordana Tomić - Na talasu umetnosti i sharing ekonomije |
 Izložbom velikih formata, uglavnom apstraktnih ekspresionista, savremenih slikara i vajara, biće otvorena panel diskusija Art Parlamenta 17. oktobra 2016. u 20:00 u galeriji "Progres" u Beogradu. Umetničke vizije Zorana Grebenarovića, Nikole Žigona, Branka Miškovića, Gale Čaki, Tamare Rakić, Jelene Kršić, Duška Jovića i Gordane Tomić u konceptu Share Art pokušaće da pokažu kako je umetnost, kao civilizacijska vrednost, potrebna i u životnom i u poslovnom okruženju i dostupna kroz koncept domaćeg primera sharing ekonomije.
|
|
|
Slobodan Knežević - Razgovarala: Aleksandra Rajić |
 Novosadski grafičar Slobodan Knežević 35 godina iz svog ateljea gleda na ikonički prizor Tvrđave i Dunava stvarajući grafike koje su svet za sebe, autonomne, misaone i vizuelne u jedinstvenoj celini. No, iskušavaju našu krhku logiku i percepciju jednako kao i dunavski talasi. Atelje nad Dunavom je platforma sa koje se stvari i pojave drugačije posmatraju.
|
|
|
Igor Antić - Razgovarao: Milorad Mitrović |
 Vajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom 35. internacionalnom simpozijumu "Terra" prvi put upustio u rad s glinom. Pariz mu je zanimljiv zato što ljudi tamo dolaze iz celog sveta, naročito umetnici, ali dolasci u zavičaj ga uvek mame i inspirišu. Do sada je svoja ostvarenja prikazao na preko stotinu izložbi širom sveta.
|
|
|
Jasna Jovanov - Razgovarala: Aleksandra Rajić |
 Izložbom u Umetničkom paviljonu u Zagrebu, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog napravila je ključni iskorak u svom radu: remek-dela kolekcije srpskog diplomate, birana i sakupljana sa istančanim ukusom, vizijom i strašću, prvi put su predstavljena van granica Srbije. Prezentacijom u raskošnom prostoru, jedinstvenom i bez pregrada koje bi oku posmatrača sugerisale putanju, intenziviran je doživljaj celine. Bila je to izložba koja će nas obavezivati na nova čitanja kolekcije Pavla Beljanskog, kaže upravnica Spomen-zbirke, dr Jasna Jovanov.
|
|
|
Tijana Palkovljević Bugarski - Razgovarala: Aleksandra Rajić |
 U bezobalnom moru znanja i informacija koje nude novi mediji muzejima treba mnogo samopouzdanja i vere u to da mogu proizvesti vredne i inspirativne sadržaje, da mogu biti moderatori promena, sredstva očuvanja vrednosti ili partneri u dijalogu o važnim temama. Galerija Matice srpske, godinu uoči 170 godišnjice osnivanja, primer je kreativnog i živog nacionalnog muzeja, profesionalno dobro utemeljenog, a okrenutog publici.
|
|
|
Andrej Tišma - Razgovarao: Duško Domanović |
 Multimedijalni umetnik, likovni kritičar i publicista Andrej Tišma rođen je u Novom Sadu 1952. godine, Akademiju lepih umetnosti u Pragu završio je '76, a još u vreme studija počinje da se bavi mail-artom, koji će ga i u kasnijim godinama stvaralaštva, evoluirajući kroz različite medije, pratiti kao svojevrstan autorski pečat i kao linija razgraničenja od klasičnog umetničkog izraza. Tokom duge i plodne karijere imao je desetine samostalnih i na stotine kolektivnih izložbi i projekata širom sveta, a trenutno je najzaokupljeniji digitalnom umetnošću, sa kojom se, tokom prethodnih pet godina, u nizu predavanja i programa u Kulturnom centru Novog Sada, trudi da upozna i što veći broj zainteresovanih posetilaca.
|
|
|
Svetlana Mladenov - Razgovarao: Tomo Rakočević |
 Da bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi, možda i u najkraćem, mogla da okarakteriše životnu misiju Svetlane Mladenov, istoričarke umetnosti i kritičara, koja je ceo radni vek posvetila demistifikaciji umetnosti i njenom iskrenom otvaranju ka publici, internacionalnoj saradnji i promociji onoga što se, uz sve ograde, može nazvati našom savremenom umetnošću. U razgovoru za Art magazin, Svetlana Mladenov bez kompleksa govori o stanju na domaćoj kulturnoj sceni, nerazumevanju društva za pojedince koji stvaraju uprkos okolnostima, planovima i strahovima...
|
|
|
Vladimir Mitrović - Razgovarao: Duško Domanović |
 Zgrada Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Dunavskoj 37 nedavno je gotovo u potpunosti renovirana, a izlagačka sezona u ovoj ustanovi zvanično je otvorena velikom retrospektivnom izložbom Mire Brtke. Renoviranje je započeto u avgustu, a ukupna vrednost radova iznosila je 14 miliona dinara, koje je obezbedila Vlada AP Vojvodine. Kako za Art magazin kaže Vladimir Mitrović, koji u Muzeju obavlja funkciju vršioca dužnosti direktora, radovi su podrazumevali promenu zastarelih elektroinstalacija, sređivanje ulaznog hola i kinosale kao i eliminisanje problema sa vodom, koja se za kišnih sezona pojavljuje u podrumima gde se nalaze i depo.
|
|
|
Danijela Babića nazivaju "najaktivnijim protagonistom novosadske slikarske scene". Svojim britkim humorom i prepoznatljivim autorskim rukopisom baziranim na pop-art tradiciji, stripu, ilustraciji i uličnoj umjetnosti, ovaj novosadski umjetnik izražava svoj pogled na civilizacijski trenutak u kojem živimo. Osim o njegovoj aktualnoj retrospektivnoj izložbi u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine, u razgovoru s Danijelom Babićem dotakli smo se i drugih tema koje desetljećima opterećuju umjetnike poput manjka financija u kulturno-umjetničkom sektoru, nepostojanja autorskih honorara, nestajanja likovne kritike, te odnosa kustosa i umjetnika.
KIKINDA. Simpozijum "TERRA" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava svake godine od 1. do 31. jula, u objektu stare industrijske arhitekture koji je izgraðen 1895. godine. Na simpozijumu "TERRA" svake…
U životu kakav je ovde, može se opstati, samo ako čovek sve što se pojavi, iskrsne, smesta pretvori u bajku. Ovom rečenicom, rukom pisanom, na stranici jedne sasvim obične sveske, datiranom, 27. april 1996, završava Radni…
