|
Likovna kolonija Srpskog privrednog društva "Privrednik" |
 PLITVIČKA JEZERA. Specijalno za Art magazin. Na Plitvičkim jezerima (Plitvica Selo), od 10. do 13. septembra 2020, održana je peta slikarska kolonija Srpskog privrednog društva "Privrednik". Po prvi put su učesnici kolonije izabrani putem javnog poziva / konkursa za učestvovanje, a izabrala ih je istoričarka umetnosti i nezavisna kustoskinja Sonja Švec Španjol, koja je ujedno i selektor ovogodišnje Privrednikove likovne kolonije. 
|
|
|
Kako je zabeleženo proleće u likovnoj umetnosti |
 Zarobljen u svojoj kući u Normandiji, jedan od najuticajnijih britanskih likovnih umetnika Dejvid Hokni izijavljuje o virusu korona. "Volim život, ali imam 83 godine, i umreću. A razlog smrti će biti datum rođenja". Ovako se u kratkom razgovoru za BBC Hokni osvrće na krizu koja je zadesila čitavu planetu, uz poruku da smo izgubili svaki dodir sa prirodom. Zato on karantin koristi da bude deo prirode. Sedeći u dvorištu svoga doma u Francuskoj, on je pažljivo posmatrao okolni pejzaž i rešio da ga ovaploti ne na platnu, već na digitalnom uređaju. Svoja najnovija dela, njih desetak podelio je sa publikom onlajn, uz parolu: “Ne mogu otkazati proleće!”.
|
|
|
Orfelinov ćirilski preobražaj |
 Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture pismenosti, kada gotovo čitavo tehnologizovano društvo tipka po ekranima u beskonačnim trakama slika i informacija? Koliko se skrivenih vrednosti nalazi u hodnicima nedovoljno iščitanih i nanovo (ne)objavljenih knjiga? Naravno, neizbežni politizovani karakter današnjice koji za sobom vuče balast nerazumevanja nastalog usled pogrešno tumačenih istorijskih pojava, obavezuje nas da veoma oprezno pristupamo govoru o našem prelepom, i nažalost, skrajnutom pismu.
|
|
|
Muzej Savremene umetnosti u Beogradu. Sekvence |
 Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona važna? Koji je karakter ovakvih muzejskih operacija? Zašto su vremenske odrednice izgubile krutu ograničenost u ogledalu ritmovane postavke, po čitavoj zgradi muzeja? Zagledani u petorostruku prirodu izložbe pod nazivom "Sekvence", postajemo svesni da je svet bez "muzejskog posredovanja" isuviše monoton i obezbojen, i da će svaki novi pokušaj obezbediti inovaciju i transparentnu ideju, udruženu sa mnoštvom pitanja koja, pre svih, služe preispitivačkom duhu savremenog trenutka.
|
|
|
Galerija Matice srpske. Studija slučaj(n)a |
 Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko želi da vidi, čuje i misli. Studirati rečima ovaj slučaj nesvakidašnje prirode deluje beznadežno, poput pokušaja da se jednim pogledom izbroje kataloške jedinice elektronske baze podataka umetničkih dela. Muzejske zbirke i kolekcije u nepreglednim sadržajima, procenjene i katkad precenjene, ne znače ništa bez ljudi koji u muzejima rade i bez onih koji u njega ulaze. (izvod iz teksta)
|
|
|
Tapiserije iz nacionalne zbirke "Ateljea 61" u Zamku Belimarković |
 NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske umetnosti. Jer, tapiserija kao likovni medij svoje začetke datira upravo na medievalno vreme, kada je bila stvarana za potrebe plemstva, a "izlagana" diljem zamkova i rezidencijalnih palata stare Evrope. Upravo, u jednom od ovakvih reprezentativnih zdanja, doduše sa kraja 19. veka, u kojem se smestio Zavičajni muzej - Zamak kulture Belimarković, koji funkcioniše u sklopu Kulturnog centra Vrnjačke banje, renomirani i jedinstveni tapiserijski centar "Atelje 61" je prezentovao deo svoje kolekcije iz nacionalne Zbirke tapiserija, postavkom "Autentična tapiserija".
|
|
|
Sto godina Bauhausa: Škola koja je dizajnirala 20. vek |
 Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija škola arhitekture, dizajna i umetnosti 20. veka. Vasilij Кandinski, Pol Кle, Pit Modrijan, Lajonel Fajninger, Laslo Moholji Nađ, Ludvig Mis van der Roe, Marsel Brojer, Valter Gropijus samo su neka od imena koja su bila deo Bauhausa, a bez čijeg dela je 20. vek nemoguće i zamisliti.
|
|
|
Retrospektivna izložba slikara Jim Dine-a u Centru Žorž Pompidu u Parizu |
 PARIZ. Specijalno za Art magazin. Centar Pompidu je priredio retrospektivnu izložbu Jim Dine-a, svestranog, inovativnog i od rane mladosti popularnog američkog slikara (rodjen je 1935 u Sinsinatiju). Naziv izložbe je "Jim Dine Paris Reconnaissance" (priznanje) i traje do 23. aprila 2018.
|
|
|
Retrospektivna izložba slikara Žana Fotrijea (Jean Fautrier) u Parizu |
|
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej moderne umetnosti u Parizu priredio je retrospektivnu izložbu slikara Žana Fotrijea (1898-1964) pod imenom "Materija i svetlost". Izložba traje do 20. maja 2018. Godine 2017. održana je retrospektivana izložba Žana Fotrijea u Kunstmuseum de Winterthur u Švajcarkoj. Ona se reprizira u Parizu uz dodatak radova iz Muzeja savremene umetnosti koji poseduje 60 radova od kojih su mnoga poklon Fotrijea, a neke je Muzej vremenom otkupio. Tu su i radovi iz drugih francuskih muzeja i privatnih kolekcija. Izloženo je oko 200 eksponata: 160 platana, crtezi, gravure, skulpture.
|
|
|
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog 2021. godine obeležava veliki jubilej, 60 godina od otvaranja svojih vrata iza kojih se čuvaju najznačajnija dela domaćih slikarskih velikana 20. veka. Slike je Pavle Beljanski, pravnik i diplomata, ali prvenstveno vrhunski poznavalac umetnosti, sakupio za života i zaveštao.
Danas nam gotovo romaničnim izgleda povezivanje nauke i poezije. Od tih vremena izmenili su se i nauka i poezija. Nauka je postala neraskidivo tehnološka, a poezija nekoristan govor u javnosti, marketinška glupost. Vreme je podmuklo: čini…
Kao sedmogodišnji dečak, Živojin - Žika Miškov obećao je svojoj majci da će postati slikar. Tada joj je, kako bi dokazao "ozbiljnost svoje namere", pokazao i školski crtež rađen olovkom u boji. Da majku ne bi…
