|
Likovna umetnost i književnost, panonski svetlopisci |
 Osećaj ljudske superiornosti počiva na iluziji. Početak dana označen je svitanjem. Prvim zrakom sunca koji se pomoli s Istoka. Dan je dakle svetlost. A svetlost je život. Noć, kao odsustvo sunca, jeste tek nešto poput male smrti. Sedam hiljada godina naše pisane civilizacije, a zasigurno i ranije, živimo u uverenju da je svetlost pravilo. A tama tek prelaz između dva života.
|
|
|
Likovne kolonije danas. Svrha i cilj? |
 Umetničke pojave manifestuju se u ogledalu snažnih individua, pojedinaca koji su svojim autentičnim likovnim izrazom obeležili brojne pasaže istorije umetnosti. Ispravnost, posebnost i aktuelnost umetničke ideje često je potvrđivana u umetničkim pokretima ili grupama sa zajedničkim programom (danas stejtmentom) praćena pamfletima sa objavljenim namerama umetničkog okupljanja. Kako bi umetničke ideje zaživele, umetnici su se udruživali, radili jedni uz druge, podržavali se i gradili novi svet vizuelnih pojavnosti u bogatstvu prožimanja različitih energija, misli i postupaka.
|
|
|
Uticaj likovne umetnosti na savremenu pozorišnu scenografiju |
 Koliko je likovna umetnost sastavni deo pozorišne umetnosti, kao i onog što prethodi gotovom proizvodu, odnosno umetničkom delu, najbolje se vidi u terminologiji koja je ostala u pozorišnim radionicama: slikarnica (mesto gde se oslikava dekor), a u pozorištima se zapošljavaju slikari i vajari, za izradu dekora i rekvizite, dok su sami scenografi, najčešće i slikari ili vajari, odnosno grafički umetnici. I sam termin pozorišno slikarstvo i pozorišni slikar, vezuje se za umetnike koji su kreirali, a ponekad i ručno realizovali svoje scenografije, u drami, operi i baletu.
|
|
|
Likovno - umetnička kritika danas i kako predstaviti art događaj |
|
Termin umetnička kritika egzistira u nejasnoj odrednici značenja i specifičnom spoju dveju reči - umetnost / kritika, kada nismo sigurni da li se radi o kritici kao umetničkom delu ili kritičkom odnosu prema umetničkim pojavama. S druge strane, likovnost, prevaziđena u okularu savremenih umetničkih praksi, upućuje nas na precizniji kolosek, ka mnoštvu likovnih dicsiplina. Element likovnog asimilovan je u današnjem intermedijalnom umetničkom iskazu, dok mišljenje/promišljanje u ogledalu nastalog umetničkog dela iziskuje stalno praćenje brojnih autora posve različitih idejnih polazišta, što je, priznaćemo, oduvek bilo, u najmanju ruku neizvodljivo.
|
|
|
60 godina Spomen-zbirke Pavla Beljanskog |
 NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog 2021. godine obeležava veliki jubilej, 60 godina od otvaranja svojih vrata iza kojih se čuvaju najznačajnija dela domaćih slikarskih velikana 20. veka. Slike je Pavle Beljanski, pravnik i diplomata, ali prvenstveno vrhunski poznavalac umetnosti, sakupio za života i zaveštao.
|
|
|
Likovna kolonija Srpskog privrednog društva "Privrednik" |
 PLITVIČKA JEZERA. Specijalno za Art magazin. Na Plitvičkim jezerima (Plitvica Selo), od 10. do 13. septembra 2020, održana je peta slikarska kolonija Srpskog privrednog društva "Privrednik". Po prvi put su učesnici kolonije izabrani putem javnog poziva / konkursa za učestvovanje, a izabrala ih je istoričarka umetnosti i nezavisna kustoskinja Sonja Švec Španjol, koja je ujedno i selektor ovogodišnje Privrednikove likovne kolonije.
|
|
|
Kako je zabeleženo proleće u likovnoj umetnosti |
 Zarobljen u svojoj kući u Normandiji, jedan od najuticajnijih britanskih likovnih umetnika Dejvid Hokni izijavljuje o virusu korona. "Volim život, ali imam 83 godine, i umreću. A razlog smrti će biti datum rođenja". Ovako se u kratkom razgovoru za BBC Hokni osvrće na krizu koja je zadesila čitavu planetu, uz poruku da smo izgubili svaki dodir sa prirodom. Zato on karantin koristi da bude deo prirode. Sedeći u dvorištu svoga doma u Francuskoj, on je pažljivo posmatrao okolni pejzaž i rešio da ga ovaploti ne na platnu, već na digitalnom uređaju. Svoja najnovija dela, njih desetak podelio je sa publikom onlajn, uz parolu: “Ne mogu otkazati proleće!”.
|
|
|
Orfelinov ćirilski preobražaj |
 Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture pismenosti, kada gotovo čitavo tehnologizovano društvo tipka po ekranima u beskonačnim trakama slika i informacija? Koliko se skrivenih vrednosti nalazi u hodnicima nedovoljno iščitanih i nanovo (ne)objavljenih knjiga? Naravno, neizbežni politizovani karakter današnjice koji za sobom vuče balast nerazumevanja nastalog usled pogrešno tumačenih istorijskih pojava, obavezuje nas da veoma oprezno pristupamo govoru o našem prelepom, i nažalost, skrajnutom pismu.
|
|
|
Muzej Savremene umetnosti u Beogradu. Sekvence |
 Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona važna? Koji je karakter ovakvih muzejskih operacija? Zašto su vremenske odrednice izgubile krutu ograničenost u ogledalu ritmovane postavke, po čitavoj zgradi muzeja? Zagledani u petorostruku prirodu izložbe pod nazivom "Sekvence", postajemo svesni da je svet bez "muzejskog posredovanja" isuviše monoton i obezbojen, i da će svaki novi pokušaj obezbediti inovaciju i transparentnu ideju, udruženu sa mnoštvom pitanja koja, pre svih, služe preispitivačkom duhu savremenog trenutka.
|
|
|
Kada razmišljamo o konzervatorsko restauratorskim postupcima moramo biti svesni složenih aspekata sagledavanja umetničkog dela u kontekstu intervencija sa ciljem njegovog produžetka „života“ trajanja. Prvo je potrebno je da na pravi način pristupimo problematici koja nas okupira i da analitički primenimo širok dijapazon znanja zasnovanog na iskustvu kako bi naši postupci obnavljanja udahnuli novu etapu postojanja u nastupajućem vremenu. Ovaj idealistički prizvuk neophodan je u multidisciplinarnom odjeku savremene nauke, u sveukupnoj konzervatorskoj, praktičnoj i teoretskoj primeni.
