|
Stevan Aleksić (1876 -1923) - Slike |
 Salon Narodnog muzeja Zrenjanin. Avgust - septembar 2006.
Tek posmatran sa aspekta poetike slikarstva Minhenske škole i u kontekstu srednjovekovnog slikarstva, u odnosu na umetnička kretanja u regiji u kojoj je živeo i stvarao, kao i istorijskih okolnosti koje su njegovo stvaranje pratile, Aleksićev opus je moguće sagledati u drukčijem, pozitivnijem svetlu. |
|
|
25. Internacionalni simpozijum skulpture TERRA |
 IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2006.
"Sve kolege su pričale da je ovde fenomenalno, ali i pored te priče nisam bio pripremljen na ono što sam doživeo kada sam došao na Pogon dva. Sve je ispunjeno pozitivnom energijom, građevine su fantastične! Ne mogu da opišem taj doživljaj." (Dušan B. Marković - Srbija)
|
|
|
Vladimir Veličković - Slike |
 Salon Narodnog muzeja, Zrenjanin. Jun - jul 2006. Zbirka strane umetnosti, Novi Sad. Jul - avgust 2006.
Slikarstvo koje teži da pronikne u stvarnost sveta izložiće i njegovu ruševnost. Zato je slikar koji ozbiljno predočava svetsko ujedno i humanista koji predočava opasno. Suočiti se sa opasnim gest je opiranja. Vladimir Veličković vrši prodoran zahvat u temeljne probleme koji raščovečuju čovečanstvo.
|
|
|
Đorđe Lazić Ćapša - Ambijentalna instalacija |
 Galerija Kulturnog centra "Karlovačka umetnička radionica", Sremski Karlovci. Januar - mart 2006.
Đorđe Lazić - Ćapša sopstveni angažman slikara i vajara, doživljaj slike i skulpture vidi i misli, razume i pretpostavlja kao višesmernu potragu za univerzalnim prostorom u kome se upravo događa sam prostor. Kompleks, nikada unapred odredenog ambijenta, svejedno da li eksterijera ili enterijera, utemeljen je u sećanjima, u naslucivanju vremena kao "svevremena". |
|
|
24. Internacionalni simpozijum skulpture TERRA |
 IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2005.
Tokom prethodne decenije sa iskrenim zadovoljstvom pratili smo ovaj jedinstveni vajarski sistem i u časopisu ćete naći mnogo reportaža sa prethodnih saziva. Verujemo da smo vam moštvom fotografija, kritičkih osvrta, izjavama i komentarima samih učesnika približili Internacionalni simpozijum skulpture TERRA.
|
|
|
23. Internacionalni simpozijum skulpture TERRA |
 IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2004.
"Dopada mi se što je prostor veliki tako da mogu da uradim veliku skulpturu. Nama vajarima često neodgovarajući prostor predstavlja problem, jer je i format uslovljen prostorom. Sada, napokon, mogu da vajam veće forme što odavno želim". (Jeroen Meijer - Holandija)
|
|
|
22. Internacionalni simpozijum skulpture TERRA |
 IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2003.
Uopšte nije lako govoriti ili pisati o jednom uspešnom sistemu, naročito kada se radi o umetnosti. Terra je upravo jedan takav sistem. Evropski ili svetski, potpuno je svejedno. U prethodnih nekoliko reportaža sa Terre, koje možete da pronađete u Artmagazinu, prisutne su samo reči pohvale, a možda je i to malo koliko simpozijum zaslužuje.
|
|
|
Dobrivoj Rajić - Sedam velikih slika / crteža |
 Galerija "Čardak", Sremski Karlovci. Maj 2002.
Lišavajući se realnih tačaka "prepoznatog" i uslovnih isticanjem privida važnosti JEDNOG (u mnoštvu istog) i istovremeno, zastupajući (ne)obaveznost MNOŠTVA (ponovljeno istog) u imaginarnoj tački enigmatskog karaktera, Dobrivoj Rajić se zalaže za posebnu funkcionalnost izdvojenih skupova različitih "segmenata" sopstvenih polja značenja egzistencije "naročite realnosti".
|
|
|
20. Internacionalni simpozijum skulpture TERRA |
 IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2001.
Internacionalni simpozijum skulpture TERRA ovogodišnjim sazivom je obeležio ne mali jubilej: 20 godina izvanrednog postojanja i rada. Bez potrebe da se ulazi u analizu svakog autora i ostvarenih dela ponaosob opšti utisak je već uobičajen kada se govori o sazivu Internacionalnog simpozijuma skulpture TERRA: izvanredno.
|
|
|
19. Internacionalni simpozijum skulpture TERRA |
 IGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2000.
Generalni je utisak da skulpture, nastale na ovogodišnjem simpozijumu, sadrže u sebi mnogo više emotivnog. Iako klasična pitanja forme nisu zanemarena (u potpunosti su iskorišćene mogućnosti da se stvore skulpture izrazito velikog formata) kod većine autora se vrlo jasno može osetiti prisustvo lirskog pa i filozofskog promišljanja.
|
|
|
<< < 121 122 123 124 > >>
|
