|
Srpski slikari od XIV do XVIII veka |
 Ova dvotomna knjiga − azbučnik, predstavlja pokušaj da se na jednom mestu saberu znanja o srpskim slikarima i umetnicima (grafičari, drvoresci i bakroresci) koji su radili za srpske naručioce od XIV do XVIII veka. Pisana je na osnovu dosadašnje veoma bogate literature, njenog kritičkog preispitivanja, autorovim terenskim istraživanjima i prema podacima neobjavljene arhivske građe.
|
|
|
Časopis "Gradina" (Niš), broj 50-51/2013 |
 Dragi i poštovani čitaoci, pred vama je sveska časopisa Gradina koja u "Novoj seriji" nosi broj 50-51. Ova jubilarna Gradina zbog tehničkih i finansijskih razloga neoprostivo kasni. Nadamo se da će obimom i kvalitetom sadržaja nadoknaditi izgubljeno vreme nestrpljivim čitaocima i autorima.
|
|
|
Biografija "Kad Marina Abramović umre" |
 Narodna biblioteka Srbije u saradnji sa "Plavim jahačem" i "Novim magazinom" objavila je knjigu "Kad Marina Abramović umre" Džejmsa Vestkota, biografiju svetske zvezde performansa. Recenzent srpskog izdanja Miško Šuvaković rekao je da je detaljna biografija nastala terenskim istraživanjem, a ne samo svedočenjem umetnice, te da je autor izbegao da ga ona svojom genijalnošću pojede.
|
|
|
Monografija Emerika Feješa |
 Monografija je objavljena u okviru programa izdavačke delatnosti Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i pruža mogućnost novog i drugačijeg iščitavanja rada Emerika Feješa u kontekstu umetnosti dvadesetog veka u Vojvodini.
|
|
|
Časopis Nova misao (Novi Sad), broj 19 |
 Jednog jutra začule su se trube i zurle. Bilo je to letnje jutro pre toliko godina da izgleda da se nikad nije ni dogodilo. Zapravo, možda to baš i nisu bile trube i zurle ali sigurno, bilo je leto u malom gradiću u Istri koji se tada nalazio u nekoj zemlji čije se ime zbog nostalgičnih vibracija ovde neće spominjati. Dražava je zvala svoje mladiće da joj tako mladi i devetnaestogodišnji iskažu ljubav.
|
|
|
Časopis Nova misao (Novi Sad), broj 18 |
|
Može li se danas razumeti smisao tragičkog, istinski pojmiti njegova dubina. U svetu prekrivenom katastrofama, u svetu koji sebe ne može više da doživi kao celinu a da ne slaže sam sebe, u svetu koji sebe ne može da vidi iako stalno gleda beskrajno mnoštvo slika, čini se da u takvom svetu nema tragike. Ima nesreće, ima i bola, svuda i na svakom koraku, ali tragičkog osećanja nema.
|
|
|
Časopis "Gradina" (Niš), broj 48-49/2013 |
 Ovu svesku Gradine urednički posvećujem Zdenku Hlavačeku, rano preminulom prijatelju iz detinjstva. Mislim da bi ga radovalo da može da vidi kako me snovi koje smo delili u detinjstvu o promeni sveta u bolji i pravedniji nisu napustili.
|
|
|
Izba, deset godina posle - monografija o uspehu jednog sistema u svetu umetnosti |
 Pred vama se nalazi knjiga kojom smo pokušali da predstavimo sve programe koje je Nezavisna umetnićka asocijacija Izba organizovala sama ili u saradnji sa drugim udruženjima i institucijama tokom perioda 2000 – 2010. Pa, ipak, deo programa, na našu veliku žalost, morao je izostati jer nije valjano zabeležen ili je pak trajno izgubljen usled "umiranja" hard diskova, CD-ova i drugih digitalnih nosača informacija...
|
|
|
Časopis Interkulturalnost (Novi Sad), broj 04 |
 Ostajući u tematskim okvirima kulturološko-identitetskih potraga, nakon godinu dana od smrti Radomira Konstantinovića, zatečeni u svojevrsnom novom iracionalizmu koji, kako se čini, sve uspešnije travestira i parafrazira Tenovu trijadu rasa, sredina, trenutak, prinuđeni smo, još jednom, na priznanje tačnosti i anticipatorske snage teorije o zatvorenim kulturama i sistemima.
|
|
|
Umetnost pokreta u prostoru praznine |
 Knjiga Nataše Teofilović "Umetnost pokreta u prostoru praznine" višestruko je korisna za studente kompjuterske grafike i animacije i uopšte, ljubitelje digitalne umetnosti. Bez suvišnih reči objašnjeno je najvažnije. Saznajemo da su tehnologija i umetnost dva lica istog digitalnog medija.
|
|
|
<< < 1 2 3 4 5 6 7 8 9 > >>
|
Kao jedini pozvani učesnik iz Srbije na festivalu je učestvovao multimedijalni umetnik Nenad Bogdanović. On je na festivalu izveo sledeće performanse: "Ja sam bogat umetnik“ u Galeriji "Dzialan“ u Varšavi; "Čovek galerija - međuodnos 3“ u…
Gradina broj 11 u duhu koncepcije koju je zacrtalo Uredništvo da priređuje i temate koji predstavljaju balkansku književnost, donosi tekstove posvećene grčkoj književnosti. Za razliku od drugih temata ovaj nije zamišljen da bude panoramsko predstavljanje proze…
Edvard Lusi Smit posetio je Jugoslaviju u septembru mesecu, na poziv i u pratnji svoga prijatelja slikara Radovana Kragulja. Kragulj je ove jeseni otvarao izložbe u domovini - u Beogradu i u Novom Sadu. Gospodinu Edvardu…
