|
Istorija umetnosti u Srbiji - XX vek, II tom |
 Trotomna knjiga "Istorija umetnosti u Srbiji - XX vek" zamišljena je kao razrađena problemska, analitička, kritička, pregledna i komparativna zbirka studija o umetnostima dvadesetog veka u Srbiji, sa jasnim referencama prema jugoslovenskim umetničkim praksama, te regionalnim, internacionalnim i globalnim horizontom umetničkih, kulturalnih i društvenih teorijskih praksi.
|
|
|
Monografija Art klinike Eutanazija 2009 - 2011 |
 "Eutanazija 2009 - 2011", nova monografija Art klinike, nastavlja praksu predstavljanja i rezimiranja njenog rada nakon određenog broja godina koju su započeli "Petoletka" i "Dvogodac". Ovoga puta radi se o trogodišnjaku koji u u okviru programskih, tematskih segmenata (Izložbe, Perspektive, Na istom zadatku... itd) daje pregled delatnosti Art klinike u protekle tri godine.
|
|
|
Časopis "Gradina" (Niš), broj 46-47/2012 |
 Prepiska o ovom broju Gradine između Art magazina i Gradine: "Poštovani, u dodatku je fotografija korica i sadržaj časopisa. Prijateljski pozdrav, Gradina. Nešto nije uspelo. Stigli su samo ukrasni okviri. Pošaljite doc fajl. Pozdrav, Luka. Ne čitaš pažljivo mejl: To što nema teksta nije greška... Objavio sam namerno dve prazne stranice s naslovom "Izazov beline". Sigma. Sad mi ponovo pošalji te dve strane pošto sam ih obrisao smatrajući da je greška. Luka. Evo, opet... :-). Pozdrav, Sigma."
|
|
|
Časopis Nova misao (Novi Sad), broj 17 |
 Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
|
|
|
Časopis Nova misao (Novi Sad), broj 16 |
|
U životu kakav je ovde, može se opstati, samo ako čovek sve što se pojavi, iskrsne, smesta pretvori u bajku. Ovom rečenicom, rukom pisanom, na stranici jedne sasvim obične sveske, datiranom, 27. april 1996, završava Radni dnevnik, Judite Šalgo.
|
|
|
Časopis Nova misao (Novi Sad), broj 15 |
|
Kada sam se tog hladnog decembarskog četvrtka vraćao kući, Futoškom ulicom prema Centru Grada, ko zna zašto, setio sam se rečenica Itala Kalvina napisanih negde pri kraju "Nevidljivih gradova": Postoje dva načina da se ne pati. Prvi mnogima uspeva: prihvatiti pakao i postati deo njega do te mere da ga ne primećuješ. Drugi je rizičan i zahteva neprekidnu pažnju i učenje: usred pakla tražiti i prepoznavati ono što nije pakao, i činiti da traje, dati mu prostor.
|
|
|
Časopis Interkulturalnost (Novi Sad), broj 03 |
 Kada u prvom činu Sofoklovog Filokteta mudri Odisej zaključi da "... jezik je svemu uzrok, a ne djelovanje", čitaocu je jasno da priča o arheizgnaniku i bezdomniku Filoktetu, osim etičkog horizonta otvara i začuđujuće ovovremen diskurs delanja u jeziku ili delanja jezikom...
|
|
|
Časopis "Gradina" (Niš), broj 44-45/2011 |
 Istorija počinje od sećanja na detinjstvo. Kada je život samo igra, vreme je zaustavljeno. Dan je širok kao njiva kukuruza u vojvođanskoj ravnici, isprepleten je sitnim a večnim avanturama kao milje na stolu sređenom posle nedeljnog ručka. Opojan je od svetlosti i presladak od mraka... Vreme počinje da teče s prvim obavezama i učenjem odgovornosti. Nezaustavljivo ga ubrzava prva ljubav. Neostvarene želje proizvode svest o vremenu, prvi korak ka istoriji. Tada smo već odrasli i ozbiljni ljudi. Iskustvo i naučeni modeli opetuju u nama i stičemo utisak da se više ništa ne menja, da nema ničeg novog što bi moglo da nas iznenadi. U tom trenutku uputno je napraviti popis urađenog, proživljenog, sistematizovati događaje u smisleni niz, napisati autobiografiju. Čudo otkrića šta smo sve uradili, doživeli i proživeli uvek je veliko.
|
|
|
Časopis Nova misao (Novi Sad), broj 14 |
|
Tu ulicu u njemu, njegovom spisateljskom rukom, prokrčila je ona, Letonka, Asja. Ova se ulica zove Ulica Asje Lacis po onoj koja ju je kao inženjer prokrčila u autoru. Letovao je na Kapriju, beše to jun 1924. godine, pregršt papira i citata – završava studiju o poreklu nemačke žalobne igre. Na pitanje zašto bi se neko bavio mrtvim slovima na papiru nema odgovor. Onda, 13. juna, piše Šolemu: ...ovde nema nikog vrednog pažnje. Pažnje je najvrednija letonska boljševikinja iz Rige koja glumi i režira u pozorištu. (... .) Jedna od najizvanrednijih žena koje sam upoznao.
|
|
|
Časopis "Gradina" (Niš), broj 42-43/2011 |
 Koliko jada može da stane na površinu 491 × 716 cm? Teodor Žeriko je na vrhunski umetnički način dramatizovao temu večne borbe čoveka s prirodom. Ono što je pokazao ovom slikom (pakao smrti, bolesti, pobune, gladi i kanibalizma) još je značajnije kada se zna kako je naslikao ovu sliku: posle ozbiljnih priprema Žeriko je obrijao glavu, zatvorio se u svoj atelje 28. juna 1818. i izašao u julu 1819. godine, kada je dovršio ovo remek delo.
|
|
|
<< < 1 2 3 4 5 6 7 8 9 > >>
|
Prepustite se listanju i čitanju Gradine uz muziku koja će vas opustiti. Oni koji su mladi mogu pesmu Prljavog kazališta Crno bijeli svijet da zamene njihovom pesmom Sve je lako kad si mlad (Sve je lako…
Slikar i književnik Vladimir Bogdanović, rođen je 1940. godine u Beogradu, gde je 1967. diplomirao na Akademiji primenjene umetnosti, u klasi profesora Radeta Stankovića. Član je SULUV-a, UPIDIV-a i DKV-a. Od 1961. do 2003. samostalno je…
