|
Časopis Nova misao (Novi Sad), broj 13 |
 Da ste pisac, onako istinski priznat, uvažen, obogaćen međunarodnim iskustvom, obasjan mutnim svetlom književnih večeri, dakle, pisac stvaran, kao, recimo, demokratski poredak: da li biste govorili istinu i samo istinu?
|
|
|
Časopis Interkulturalnost (Novi Sad), broj 02 |
 Ukoliko prihvatimo aktuelnu premisu prema kojoj nema identiteta koji bi nam se u potpunosti nametnuo na silu, ali ima upornih identitetskih strategija koje su na pojedinim teritorijama i u različitim vremenskim isečcima uvek smišljeno vodili zainteresovani akteri, onda bismo se mogli složiti i sa činjenicom: bilo da smo savremeni nomadi ili konzervativni tradicionalisti, kao protagonistima 21. veka, negde u vavilonskoj pometnji jezika i kultura, odgonetanje i demistifikovanje pokušaja ovih identitetskih uzurpacija (mogućih uvek i svuda) ukazuje nam se kao neophodno i esencijalno umeće.
|
|
|
Časopis Nova misao (Novi Sad), broj 12 |
|
Poslednjeg dana aprila, nepuna dva meseca pre svog stotog rođendana umro je argentinski pisac, Ernesto Sabato. U toj noći u vrtlogu besmislenih vesti jedna kratka crta o smrti stogodišnjaka, o okončanju života dugog jedan vek, postavi pitanje: da li je umro pisac ili Prorok? I da li proroci uopšte umiru i da li ironijski borhesovski osmeh lebdi nad svakim patosom smrti.
|
|
|
Časopis "Gradina" (Niš), broj 40-41/2011 |
 Ovo je mesto za čuvanje tekstova: Ne-običnih. Ne-merljivih prvim pogledom. Novih. Začudnih. Izazovnih. Onih koji prate druge tekstove, knjige, muziku, slike... Ovo mesto je između korica. Korice nisu ograda, one su tu da privuku, da sačuvaju u zemlji od hartije duh vremena. I kada sve nije obrađeno kako treba, i kada nam se čini da je nešto već viđeno, da nas podseća na nešto drugo, i kad pomislimo da taj i taj autor može mnogo bolje, posle nekog vremena kada hartija požuti, naš vrtlarski posao dobija na težini. Niknu biljke, grane se okite plodovima i cvetovima.
|
|
|
Časopis Nova misao (Novi Sad), specijalan broj |
|
Da li je Staljin bio najznačajniji produkt ruske umetničke avangarde da li su koncentracioni logori dosledni zaključak tradicionalne evropske umet nosti...? U danas već klasičnoj studiji Teorija avangarde, italijanski filozof Renato Pođioli zastupa mišljnje da avangardizam potiče iz uverenja u prirodnu i neizbežnu entropijsku prirodu jezika (jezika uopšte kako govornog tako i vizuelnog, književnog i svakog drugog) Avangardna umetnička praksa bi prema tome bila snažna reakcija na ispražnjenost naše komunikacije, pokret protiv gomilanja ispraznog brbljanja i zalaganje za oživotvorenje novih i kvalitetnijih formi komunikacije Institucije našeg opštenja i zajedništva (čitaj kultura uopšte) postaju degenerativni faktori jezika one okoštavaju kretanje i parališu um, stoga je neizbežna revolucija koja će krenuti od umetnika (a od koga bi drugog nego od onoga ko je spolja dakle izvan institucija), koja će razoriti već okoštale institucije i izneti umetnost na "ulicu u vrevu života" i tako spasiti ono što se spasti može odnosno, tako ponovo oživotvoriti jezik i uobličiti nove forme.
|
|
|
Časopis Interkulturalnost (Novi Sad), broj 01 |
 Najsažetije i verovatno najprikladnije pojašnjenje misije časopisa "Interkulturalnost" glasilo bi ovako: "Interkulturalnost" je pokušaj suptilne teorijske intervencije u prostoru savremene društvene prakse, uspostavljenih ili tek slućenih modela komuniciranja, mišljenja i delanja. Negde između hipertrofirano ekstatičnih, često površnih globalnih komunikacija i trendova i (čini se, uprkos vremenu) zauvek postojećih i opstajućih "varoši zlih volšebnika" i tamnovilajetskim dahom prožetih palanki, nezavisno od naših htenja ili afiniteta, postoji, sasvim uronjen u realitet raskošni i nepredvidivi potencijal Različitog.
|
|
|
Časopis Nova misao (Novi Sad), broj 9 |
|
Prvi broj časopisa za savremenu kulturu Vojvodine "Nova misao" izašao je u avgustu 2009. godine uz svesrdnu podršku Pokrajinskog sekretarijata za kulturu. Tokom 2010. godine, časopis je predstavljen u Kanjiži, Zrenjaninu, Subotici, i Budimpešti na promociji Vojvodina recommended, a planovi za ovu godinu uključuju promocije, ne samo u regionu, već i po susednim državama kao i publikovanje 6 novih brojeva.
|
|
|
Monografija "Sveto po Iliji" |
 U Narodnom muzeju Zrenjanin, u ambijentu izložbe slika Ilije Bosilja, predstavljena je monografija "Svet po Iliji" u izdanju Fonda Ilija & Mangelos i Tribine – Instituta za normalnost i kulturu promene. Ovo luksuzno, dvojezično izdanje, posvećeno je stvaralaštvu Ilije Bašičevića Bosilja o kojem pišu Vladimir Kopicl, Ivana Bašičević, Nebojša Milenković, Džejn Kalir, Rože Kardinal, Ješa Denegri, Miško Šuvaković, a prvi put je objavljeno i pismo Žana Dibifea. Monografija sadrži i veliki broj reprodukcija u boji, među kojima i onih slika koje se nalaze van naše zemlje.
|
|
|
Monografija "Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada" |
 Autori monografije su Ljubomir Vujaklija i Rosa d ’Amico (Bolonja, Italija).
U okviru izdavačke delatnosti Muzeja grada Novog Sada publikovana je izuzetno značajna monografija "Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada". Do danas, to je najobimnije delo o legatu dr Branka Ilića, koji je 1966. poklonjen Novom Sadu i Vojvodini, a od 1968. otvoren za javnost u Dunavskoj 29. Ova obimna monografija ima 355 kataloških jedinica koje su, gotovo sve, propraćene kolor fotografijama eksponata.
|
|
|
Monografija "50 godina Likovne kolonije Ečka: 1956 - 2006" |
 Autori: Bela Duranci i Sava Stepanov. Decembar 2009.
Umetnička kolonija Ečka je svojim celokupnim pedesetogodišnjim delovanjem konstantno podsticala razvoj savremene umetnosti u nas. Formirana je 1956. godine, kao logični sled tada aktuelnog procesa osnivanja vojvođanskih kolonija u kojima su se umetnici kolektivističkim duhom borili protiv socijalističkog realizma i za modernizaciju umetnosti.
|
|
|
The Galerie St. Etienne, Njujork (SAD). Januar - mart 2006.
Monografija je objavljena u okviru programa izdavačke delatnosti Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i pruža mogućnost novog i drugačijeg iščitavanja rada Emerika Feješa u kontekstu umetnosti dvadesetog veka u Vojvodini.
Vlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u prirodi kao arhetipu i izvoru inspiracije, u ritmovima bioloških procesa, u prolaznosti i konačnosti, grade svoje stvaralačko interesovanje za svet. Na likovnoj sceni…
