|
Časopis "Gradina" (Niš), broj 18/2007 |
 Kako god pisali, rukom, pisaćom mašinom, kompjuterom, na početku je pred nama ona gola hartija, ili prazan ekran. Vetar smisla seje pismena, niknu tekstovi i na kraju sklope se knjige ili, u našem slučaju, časopis. Nadamo se da će nešto od 280 strana tekstova Gradine uznemirit i uzbuditi želju čitalaca. Na koricama časopisa, kolorima na početku svakog bloka, kao i između nekih tekstova nalaze se slike i crteži Stojana Đurića.
|
|
|
Časopis "Gradina" (Niš), broj 17/2007 |
 Najveći deo Gradine broj 17 rešili smo da posvetimo kraju koji je svetski poznat po tome što ne razvezuje čvorove, naprotiv, poznat je po umetnosti vezivanja čvorova. Reklo bi se da Pirot i čitav pirotski kraj leži na jednom prirodnom ćilimu. Damsko srce, Kondićeva šara, Svekrivin jezik kao da su utkani duž Nišave, oko Pirota koji se ugnezdio u prelepoj, zaštićenoj ravnici okruženoj šumovitim planinama.
|
|
|
Monografija "Made in Novi Sad - Savremena umetnička scena" |
 Verujemo da će se, zahvaljujući sadržaju knjige Made in Novi Sad, uočiti naš cilj i naša želja da istaknemo univerzalni jezik kojim se zastupljeni umetnici obraćaju. Oni su, u stvari, tu neophodnu komunikaciju i sponu sa svetom već ostvarili svojim radovima - njima je samo potreban stimulans da ta činjenica postane evidentna, tačnije: društveno potkrepljena. (Irina Subotić, iz predgovora).
|
|
|
Časopis "Gradina" (Niš), broj 16/2006 |
 Na 350 strana časopis donosi tekstove koji su razvrstani u nekoliko rubrika: Demonologija, Književni portret: Dejan Aleksić, Strah od poezije, Linkovi, Strah od kritike. Zoran Pešić Sigma, glavni urednik, pod nazivom "Đavolja varoš - Pogled u večnost" donosi mali putopis umesto reči urednika. Ceo broj ilustrovan je i fotografijama Đavolje varoši Dušana Mitića Cara.
|
|
|
Časopis "Gradina" (Niš), broj 15/2006 |
 Kako piše inženjer Vukadinović ova Gradina predstavlja najobuhvatniji panoramski izbor savremene rumunske književnosti u poslednjih četvrt veka na bilo kom jeziku. Obuhvaćeno je stotinak autora, od čega sedamdeset pesnika. Brod je krenuo Nišavom, Moravom, Dunavom, a zaći će u sve pritoke ovih reka i na kraju se uliti u Crno more.
|
|
|
Časopis "Gradina" (Niš), broj 14/2006 |
 Obična sunca od peska su naivna, ogromna i brbljiva. I noću su očigledna. Ako kolutam očima brzo u smeru okretanja kazaljke mog ručnog sata (marke Raketa) lako u tami razaznajem i njihove smušene pege. Daleko od dobre jednostavnosti, još mnogo dalje od savršene jednostavnosti, moje namere nisu čiste. Ovo je početak, razumljivo početak razaznavanja glatkih pokreta.
|
|
|
Časopis "Gradina" (Niš), broj 13/2006 |
 Nekoliko puta sam spremajući ovaj broj časopisa saradnicima i sagovornicima umesto reči bibliografija Gradine upotrebio reči biobibliografija Gradine i biografija Gradine. Ovi lapsusi su me naveli na razmišljanje koliko život časopisa liči na život čoveka? Likovni prilozi u ovom broju prikazuju nam uzbuđujući svet Đorđa Lazića Ćapše.
|
|
|
Časopis "Gradina" (Niš), broj 12/2006 |
 Kako smo upali u književnost? Svako ima svoj odgovor, neko kao čitalac, a neko i kao pisac. U dvanaestoj svesci Nove serije Gradine uskačemo u književnost našeg suseda, uskačemo u savremenu makedonsku književnost. Ova sveska Gradine ilustrovana je delima makedonskih umetnika. Na naslovnoj stranici časopisa je delo "Raspeće" Vladimira Georgievskog. Književnost je veliko more, bez dna, ali nije neiscrpno.
|
|
|
Istorija umetnosti - H. V. Janson & Entoni F. Janson |
 IK "Prometej", Novi Sad. Novembar 2005.
Dodatak "Umetnost XX veka u Srbiji". Čuvena Istorija umetnosti H. V. Jansona 40 godina je cenjena kao najbolja i najsveobuhvatnija istorija umetnosti. Prvi put kod nas ovo kapitalno izdanje izlazi u punom koloru i donosi 32 strane teksta "Umetnost XX veka u Srbiji" dr Miška Šuvakovića i saradnika.
|
|
|
Pavle Jovanović - Monografija |
 Autor: dr Vera Jovanović, istoričar umetnosti. Oktobar 2005.
Njegov pristup građenju dela je pažljiv, prostudiran, analitički. Primenjujući saznanja iz savremene nauke, on ih kao stvaralac podređuje prvenstveno traganju za lepim. Njegova estetička platforma, sačinjena kao nova stvaralačka sinteza, u različitim varijantama, navodi na razmišljanje o životu i umetnosti, o mobilizaciji duha i lepoti.
|
|
|
<< < 1 2 3 4 5 6 7 8 9 > >>
|
U životu kakav je ovde, može se opstati, samo ako čovek sve što se pojavi, iskrsne, smesta pretvori u bajku. Ovom rečenicom, rukom pisanom, na stranici jedne sasvim obične sveske, datiranom, 27. april 1996, završava Radni…
Edvard Lusi Smit posetio je Jugoslaviju u septembru mesecu, na poziv i u pratnji svoga prijatelja slikara Radovana Kragulja. Kragulj je ove jeseni otvarao izložbe u domovini - u Beogradu i u Novom Sadu. Gospodinu Edvardu…
