CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Knjige    |    Časopisi
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Terra 26
Noć muzeja 2013
Terra 23
Noć muzeja 2011
Noć muzeja 2007
Noć muzeja 2014
Noć muzeja 2010

Sponzor rubrike
Časopis "Gradina" (Niš), broj 11/2005 Štampaj E-pošta
(1 glas)
Friday, 16 September 2005
ImageGradina broj 11 u duhu koncepcije koju je zacrtalo Uredništvo da priređuje i temate koji predstavljaju balkansku književnost, donosi tekstove posvećene grčkoj književnosti. Za razliku od drugih temata ovaj nije zamišljen da bude panoramsko predstavljanje proze i poezije savremene grčke književnosti već je pojedinačni izbor priređivača i prevodioca Momčila Radića kome se pridružila prevodima i tekstovima Tamara Kostić Pahnoglu.

 
Ilustracije u broju: Rembrant, "Haman moli Ester za oprostaj" i Konstantin Brankusi, "Mudrost Zemlje"

Začarani krug

ImageNe diraj moje krugove! Ovu rečenicu koju je pred smrt izgovorio Arhimed iz Sirakuze, a zapisao istoričar Valerije Maksim, teško da je mogao da razume rimski vojnik, čak da ju je Arhimed izgovorio i na latinskom (Noli turbare circulos meos). Nerazumevanje je mnogo dublje od običnog nepoznavanja stranog jezika. Vojnik je odsekao Arhimedu glavu jer su Rimljani zverski kažnjavali pobeđene. Arhimedova smrt, za vreme opsade Sirakuze, nama je poznata zahvaljujući Plutarhovom životopisu vojskovođe Marcela. Plutarh je ulepšavao stvari kada je pisao da se Marcel ljutio i bio ogorčen na vojnika koji je ubio Arhimeda. Rimljani su zverski kažnjavali pobeđene, a Marcel je u tome bio izuzetno svirep. Naređivao je da se pobiju čak i žene i deca kada bi neki grad prekršio ugovor koji je imao s Rimom. Šta je moglo da zaustavi ruku vojnika da ne spusti mač na glavu genija? Šta je moglo da odbrani život koji je posvećen otkrivanju tajni, a ne razaranju? Poznato je da je koncentracija Arhimedova bila tako velika da on u pojedinim trenucima ništa nije video osim problema kojem je bio posvećen. Zaboravljao je na jelo i prilike u kojima se nalazio, crtao je po nauljenom telu, po pepelu vatre gradskog kupatila. Skoro za sve u Sirakuzi Arhimed je bio ludak kada je trčao i uzvikivao Eureka! Eureka! Za rimskog vojnika Arhimed nije bio ludak već neprijatelj. Na malo tla sučeljeni su duh stvaranja i duh razaranja. Večno pitanje Istorije: ko je na kraju istinski pobednik? Evropska kultura još uvek leži na krugovima koji su iscrtani u staroj Heladi.

Gradina broj 11 u duhu koncepcije koju je zacrtalo Uredništvo da priređuje i temate koji predstavljaju balkansku književnost, donosi tekstove posvećene grčkoj književnosti. Za razliku od drugih temata ovaj nije zamišljen da bude panoramsko predstavljanje proze i poezije savremene grčke književnosti već je pojedinačni izbor priređivača i prevodioca Momčila Radića kome se pridružila prevodima i tekstovima Tamara Kostić Pahnoglu. Uzbudljiva je energija kojom je Momčilo Radić prepevao i protumačio pesme Andonisa Fostijerisa. Tamara Kostić Pahnoglu nam predstavlja Arisa Marangopulosa čiju smo knjigu LJubav, bašte, nezahvalnost čitali u prevodu G. Rosić. Od kolorne strane tematskog bloka, koja otvara Grčki krug, i koja predstavlja delo grčkog slikara Andreasa Devedzisa inspirisano pesmom Curriculum vitae Andonisa Fostijerisa, do teksta sećanja na Tasosa Darverisa koji je napisao pesnik iz Niša Dimitrije Milenković i kojim se krug zatvara, pred nama je pitanje koje uznemirava, kojeg su verovatno svesni svi novi grčki stvaraoci: koliko je vredno ono što se danas na tlu Kolevke Evrope stvara i na koji način se može uporediti sa večnim izazovom stare Helade? Književnost nije sportska disciplina. Olimpijski krugovi za pesnika ili pripovedača leže u onoj istoj prašini u kojoj su bili iscrtani Arhimedovi krugovi i oni pronose pobedu kroz Istoriju i Vreme bez obzira na senku mača iznad glave.

Kako Gradina nije časopis samo za književnost već i za umetnost, u ovom broju likovne priloge i tekstove priredio je naš istoričar umetnosti Kamenko M. Marković. Na koricama časopisa su fotografije skulptura Konstantina Brankušija Beskonačni stub i Portret deteta. Kolor koji otvara Beleške o autorima je fotografija Brankušijeve skulpture Mudrost Zemlje. Esej Kamenka M. Markovića oslikava nam, uz nekoliko crno-belih fotografija skulptura, duh najčuvenijeg skulptora prve polovine XX veka, koji je hipnotisan idejom leta posedovao u ateljeu krugove sa hvataljkama na kojima je vežbao letenje. Ova mala ekscentričnost slavnog skulptora ne objašnjava njegovu genijalnost, ali priziva krik Majastre (ptice iz rumunskih narodnih priča, koja u svetu mračnih sila pušta borbeni krik da čoveku ulije veru u njegovu sudbinu). Krug linkova, počinje fotografijom Rembrantove slike Haman moli Ester za oproštaj. Iduće, 2006. godine okruglo je četiri stotine godina od Rembrantovog rođenja. U eseju o Rembrantu saznaćete i zašto smo istakli pomenutu Rembrantovu sliku. Čitajte. U Linkovima usred drugih tekstova (Bogdana Đurovića, Duška Novakovića, Nenada Jovanovića, Saše ]irića) obratite pažnju i na dva odlična razgovora. Šta o književnosti misle, kako je tumače i šta im ona znači uporedite kod naša dva vrsna pisca, kritičara i univerzitetska profesora (reč je naravno samo o dve osobe: o Mihajlu Pantiću i Savi Damjanovu).

Krug kritike u ovoj svesci Gradine posvećen je kritici dela autora iz Niša, dela koja su nastala ove i prošle godine. Izbor autora je veliki, od najstarijih do najmlađih, izbor knjiga obuhvata romane, knjige priča i knjige pesama. Kritičari nisu samo iz Niša. Sve ovo svedoči o tome da je književna scena u Nišu izuzetno jaka i bogata, da ovaj grad nije poznat samo po delu Stevana Sremca i Branka Miljkovića i da ne treba da smo zabrinuti za njegovu književnu budućnost. Krug kritike počinje kolornom stranom na kojoj je krst, vredan nalaz u okolini srušene crkve Sv. bogorodice u selu Suračevu (Babušnica).

Na kraju, setimo se da sve knjige nisu napisane, svi krugovi izbrisani. Uvek će postojati nerešiv problem kao što je kvadratura kruga. Uvek će postojati pesma čiji smisao nećemo razumeti, ali ćemo osećati njenu lepotu.

Baci kamen u vodu... i nemoj da brojiš koncentrične krugove talasa koji se šire ka drugoj obali.

Image

Zoran Pešić Sigma
glavni urednik

Malo statistike: tokom 2005. godine objavljeno je pet svezaka časopisa na ukupno 1.500 strana (oko 300 strana po svesci), zastupljeno je preko 200 autora, eminentnih knjizevnika iz Srbije, Bugarske, Grčke, Nemačke, Slovenije... Zapaženi su temati posvećeni savremenoj bugarskoj književnosti, Stevanu Sremcu (povodom stopedesetogodišnjice rođenja), antiglobalizmu, signalizmu...
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Iz kalendara art događaja
03.09.2018 - 24.09.2018 | 19.00
Simonida Filipova Kitanovska - Akvareli
06.09.2018 - 24.09.2018 | 19.00
Milorad Panić - Pangea
06.09.2018 - 22.09.2018 | 19.00
Jelena Šimić Popović - Slike i crteži
06.09.2018 - 30.09.2018 | 20.00
Doplgenger - Kroz noć bez zvezda, tamnu i gustu kao mastilo
07.09.2018 - 28.09.2018 | 18.30
Miona Marta Marković - Slike

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Tradicionalna manifestacija Noć muzeja će, 15. put, biti održana 19. maja 2018, a ...
BEOGRAD. Muzej savremene umetnosti potvrdio je da će posle deset godina renovirana zgrada MSU...
NOVI SAD. Na izmaku godine u kojoj je obeležila 170 leta trajanja, Galerija Matice srpske nizu do...
NIŠ. Izložba "Mladi 2018" biće odtvorena 30. maja 2018. u Galeriji Filip Moris...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
MP_art café galerija, Novi Sad. Mart 2007.
Ovo je problematika kojom se bavim...
Galerija Vojvođanske banke, Novi Sad. Mart 2006.
Sada sve izgleda lako: u...
Dragan Jankov, Tadija Jančić i Danijel Babić. Galerija SANU (Platoneum), Novi Sad. 17. novembar...
Narodni muzej, Zrenjanin. Novembar - decembar 2007.
Retrospektivna izložba...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. April - maj 2002.
Ovom izložbom svesnog...
Galerija "Grafički kolektiv", Beograd. 19. oktobar - 7. novembar 2009.
U...
Galerija "Za-Te plus", Zagreb. 30. oktobar - 13. novembar 2008.
Izložba...
Reportaže
  • ImageGalerija Rouje, Kvebek (Kanada). Septembar - oktobar 2006.
    Bijenalni međunarodni susret umetnosti performansa u Kvebeku (Kanada) ove godine, krajem septembra i početkom oktobra, održan je po četrnaesti put. Ovogodišnji festival Rencontre Internationale D’Art Performance De Quebec je…
Knjige i časopisi
  • ImageUz umetnike Fehima Huskovića i Zvonimira Kostića Palanskog, na tekstualnim raskrsnicama zaustaviće vas likovni prilozi i fotografije Bore Vitorca, Hulije Ehabari, Dušana Mitića Cara, Nenada Mlade­novića i Miomira Cvetkovića. Posebnu pažnju obratite na ilu­straciju koju je,…
Intervjui
  • ImageSlikar i književnik Vladimir Bogdanović, rođen je 1940. godine u Beogradu, gde je 1967. diplomirao na Akademiji primenjene umetnosti, u klasi profesora Radeta Stankovića. Član je SULUV-a, UPIDIV-a i DKV-a. Od 1961. do 2003. samostalno je…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom