CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

   Knjige    |    Časopisi
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2007
Digital Art 09
Digatal Art 01
Terra 28
Terra 18
Digital Art 02
Terra 17

Sponzor rubrike
Časopis "Gradina" (Niš), broj 11/2005 Štampaj E-pošta
(1 glas)
Friday, 16 September 2005
ImageGradina broj 11 u duhu koncepcije koju je zacrtalo Uredništvo da priređuje i temate koji predstavljaju balkansku književnost, donosi tekstove posvećene grčkoj književnosti. Za razliku od drugih temata ovaj nije zamišljen da bude panoramsko predstavljanje proze i poezije savremene grčke književnosti već je pojedinačni izbor priređivača i prevodioca Momčila Radića kome se pridružila prevodima i tekstovima Tamara Kostić Pahnoglu.

 
Ilustracije u broju: Rembrant, "Haman moli Ester za oprostaj" i Konstantin Brankusi, "Mudrost Zemlje"

Začarani krug

ImageNe diraj moje krugove! Ovu rečenicu koju je pred smrt izgovorio Arhimed iz Sirakuze, a zapisao istoričar Valerije Maksim, teško da je mogao da razume rimski vojnik, čak da ju je Arhimed izgovorio i na latinskom (Noli turbare circulos meos). Nerazumevanje je mnogo dublje od običnog nepoznavanja stranog jezika. Vojnik je odsekao Arhimedu glavu jer su Rimljani zverski kažnjavali pobeđene. Arhimedova smrt, za vreme opsade Sirakuze, nama je poznata zahvaljujući Plutarhovom životopisu vojskovođe Marcela. Plutarh je ulepšavao stvari kada je pisao da se Marcel ljutio i bio ogorčen na vojnika koji je ubio Arhimeda. Rimljani su zverski kažnjavali pobeđene, a Marcel je u tome bio izuzetno svirep. Naređivao je da se pobiju čak i žene i deca kada bi neki grad prekršio ugovor koji je imao s Rimom. Šta je moglo da zaustavi ruku vojnika da ne spusti mač na glavu genija? Šta je moglo da odbrani život koji je posvećen otkrivanju tajni, a ne razaranju? Poznato je da je koncentracija Arhimedova bila tako velika da on u pojedinim trenucima ništa nije video osim problema kojem je bio posvećen. Zaboravljao je na jelo i prilike u kojima se nalazio, crtao je po nauljenom telu, po pepelu vatre gradskog kupatila. Skoro za sve u Sirakuzi Arhimed je bio ludak kada je trčao i uzvikivao Eureka! Eureka! Za rimskog vojnika Arhimed nije bio ludak već neprijatelj. Na malo tla sučeljeni su duh stvaranja i duh razaranja. Večno pitanje Istorije: ko je na kraju istinski pobednik? Evropska kultura još uvek leži na krugovima koji su iscrtani u staroj Heladi.

Gradina broj 11 u duhu koncepcije koju je zacrtalo Uredništvo da priređuje i temate koji predstavljaju balkansku književnost, donosi tekstove posvećene grčkoj književnosti. Za razliku od drugih temata ovaj nije zamišljen da bude panoramsko predstavljanje proze i poezije savremene grčke književnosti već je pojedinačni izbor priređivača i prevodioca Momčila Radića kome se pridružila prevodima i tekstovima Tamara Kostić Pahnoglu. Uzbudljiva je energija kojom je Momčilo Radić prepevao i protumačio pesme Andonisa Fostijerisa. Tamara Kostić Pahnoglu nam predstavlja Arisa Marangopulosa čiju smo knjigu LJubav, bašte, nezahvalnost čitali u prevodu G. Rosić. Od kolorne strane tematskog bloka, koja otvara Grčki krug, i koja predstavlja delo grčkog slikara Andreasa Devedzisa inspirisano pesmom Curriculum vitae Andonisa Fostijerisa, do teksta sećanja na Tasosa Darverisa koji je napisao pesnik iz Niša Dimitrije Milenković i kojim se krug zatvara, pred nama je pitanje koje uznemirava, kojeg su verovatno svesni svi novi grčki stvaraoci: koliko je vredno ono što se danas na tlu Kolevke Evrope stvara i na koji način se može uporediti sa večnim izazovom stare Helade? Književnost nije sportska disciplina. Olimpijski krugovi za pesnika ili pripovedača leže u onoj istoj prašini u kojoj su bili iscrtani Arhimedovi krugovi i oni pronose pobedu kroz Istoriju i Vreme bez obzira na senku mača iznad glave.

Kako Gradina nije časopis samo za književnost već i za umetnost, u ovom broju likovne priloge i tekstove priredio je naš istoričar umetnosti Kamenko M. Marković. Na koricama časopisa su fotografije skulptura Konstantina Brankušija Beskonačni stub i Portret deteta. Kolor koji otvara Beleške o autorima je fotografija Brankušijeve skulpture Mudrost Zemlje. Esej Kamenka M. Markovića oslikava nam, uz nekoliko crno-belih fotografija skulptura, duh najčuvenijeg skulptora prve polovine XX veka, koji je hipnotisan idejom leta posedovao u ateljeu krugove sa hvataljkama na kojima je vežbao letenje. Ova mala ekscentričnost slavnog skulptora ne objašnjava njegovu genijalnost, ali priziva krik Majastre (ptice iz rumunskih narodnih priča, koja u svetu mračnih sila pušta borbeni krik da čoveku ulije veru u njegovu sudbinu). Krug linkova, počinje fotografijom Rembrantove slike Haman moli Ester za oproštaj. Iduće, 2006. godine okruglo je četiri stotine godina od Rembrantovog rođenja. U eseju o Rembrantu saznaćete i zašto smo istakli pomenutu Rembrantovu sliku. Čitajte. U Linkovima usred drugih tekstova (Bogdana Đurovića, Duška Novakovića, Nenada Jovanovića, Saše ]irića) obratite pažnju i na dva odlična razgovora. Šta o književnosti misle, kako je tumače i šta im ona znači uporedite kod naša dva vrsna pisca, kritičara i univerzitetska profesora (reč je naravno samo o dve osobe: o Mihajlu Pantiću i Savi Damjanovu).

Krug kritike u ovoj svesci Gradine posvećen je kritici dela autora iz Niša, dela koja su nastala ove i prošle godine. Izbor autora je veliki, od najstarijih do najmlađih, izbor knjiga obuhvata romane, knjige priča i knjige pesama. Kritičari nisu samo iz Niša. Sve ovo svedoči o tome da je književna scena u Nišu izuzetno jaka i bogata, da ovaj grad nije poznat samo po delu Stevana Sremca i Branka Miljkovića i da ne treba da smo zabrinuti za njegovu književnu budućnost. Krug kritike počinje kolornom stranom na kojoj je krst, vredan nalaz u okolini srušene crkve Sv. bogorodice u selu Suračevu (Babušnica).

Na kraju, setimo se da sve knjige nisu napisane, svi krugovi izbrisani. Uvek će postojati nerešiv problem kao što je kvadratura kruga. Uvek će postojati pesma čiji smisao nećemo razumeti, ali ćemo osećati njenu lepotu.

Baci kamen u vodu... i nemoj da brojiš koncentrične krugove talasa koji se šire ka drugoj obali.

Image

Zoran Pešić Sigma
glavni urednik

Malo statistike: tokom 2005. godine objavljeno je pet svezaka časopisa na ukupno 1.500 strana (oko 300 strana po svesci), zastupljeno je preko 200 autora, eminentnih knjizevnika iz Srbije, Bugarske, Grčke, Nemačke, Slovenije... Zapaženi su temati posvećeni savremenoj bugarskoj književnosti, Stevanu Sremcu (povodom stopedesetogodišnjice rođenja), antiglobalizmu, signalizmu...
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

videomedeja
Iz kalendara art događaja
15.05.2019 - 20.07.2019 | 19.00
U korak sa vremenom - Kolekcija Savremene galerije Subotica
15.05.2019 - 31.08.2019 | 19.00
Majstori vajarstva - Grupna izložba
06.06.2019 - 30.08.2019 | 19.00
Volfgang Lerner - Fotografije
11.06.2019 - 27.07.2019 | 13.00
Sava Šumanović - Slike
13.06.2019 - 04.08.2019 | 20.00
Pavle Beljanski i Ivo Andrić - Diplomate i darodavci

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu 1. oktobra 2018. svečano će biti...
NOVI SAD. Mali likovni salon predstavlja od 24. septembra do 5. oktobra 2018. izložbu Mirjane ...
BEOGRAD. U saradnji Galerije Srpske akademije nauka i umetnosti i Galerije RIMA iz Kragujevca, 9,...
ČAČAK. Na izložbi 29. Memorijala Nadežde Petrović će izlagati 12 umetnika: Aleksandar ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija...
Iz arhive art događaja
MP_art café galerija, Novi Sad. Decembar 2006.
Izložba pod nazivom "Polja...
Savremena galerija, Zrenjanin. Novembar 2007.
Mnoštvo pitanja, koja podjednako...
Mali likovni salon, Novi Sad. 1998.
Radojkovićev svet "dinamičnih formi i...
Katolička porta, Novi Sad. Decembar 2006.
“Bela soba” je do sada zabeležila...
Mali likovni salon, Novi Sad. 12 - 25. januar 2011.
Grafički listovi prikazani u ovoj...
Narodni muzej, Zrenjanin. Novembar - decembar 2007.
Retrospektivna izložba...
Galerija Matice srpske, Novi Sad. 14. mart – 20. maj 2013.
Izložbu je, u okviru...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Lepa i specifična izložba pod nazivom "Dega, ples ,crtež" organizovana je u mezeju Orsay u Parizu (traje do 25. februara 2018). Organizatori izložbe rukovodili su se pre svega inspiracijom koju daje…
Knjige i časopisi
  • ImageDanas nam gotovo romaničnim izgleda povezivanje nauke i poezije. Od tih vremena izmenili su se i nauka i poezija. Nauka je postala neraskidivo tehnološka, a poezija nekoristan govor u javnosti, marketinška glupost. Vreme je podmuklo: čini…
Intervjui
  • ImagePoznati francuski umetnik Danijel Buren (1938), jedan od vodećih predstavnika primarnog slikarstva i situacionizma s kraja šezdesetih, znan po doslednom i upornom korišćenju motiva vertikalnih pruga, dobitnik prestižnog Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu 1986, koji je…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom