CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2014
Noć muzeja 2012
Terra 25
Digital Art 08
Digital Art 04
Noć muzeja 2020
Terra 17

Sponzor rubrike
Emerik Feješ (1904 - 1969) - Slike Štampaj E-pošta
(35 glasanja)
Thursday, 14 May 2009
ImageGalerija "Renata", Novi Sad. 14 - 31. maj 2009.
Na izložbi će biti predstavljeno 19 slika ovog čuvenog umetnika. Povod za ovu izlozbu je 105 godina od rođenja umetnika, 60 godina od nastanka prve slike, 40 godina od smrti umetnika i 20 godina rada galerije "Renata".Image

Image

Image Image

ImageEmerik Feješ rođen je 1904. godine u Osjeku kao deveto od četrnaestoro djece. Ranije porodično ime Stefanović zamijenjeno je, kasnije sa Feješ, slično, kao što su od Stojadinovića postali Čikoši. Otac mu je bio obrtnik, pa je i mladi Feješ učio u dugmarsko-češljarskom cehu. Ovom zanatu nije ostao stalno vjeran; zamjenjivo ga je često uslijed raznih prilika i neprilika: bio je kovinostrugar, a jedno se vrijeme bavio trgovinom, točnije rečeno, bio je starinar; kupovao je i prodavao stare stvari. Veći dio života proveo je u raznim tvornicama u Zagrebu, Beogradu, Mariboru, Osjeku, Celju, Puli, Pešti i Nađvaradu kao radnik već spomenute dugmarsko-češljarske struke. Sada je penzioner-invalid. Živi u Novom Sadu i slika.

Umjetnost. Slikati je počeo Feješ tek u svojoj četrdesetipetoj godini. Bilo je to 1949. Preselio se iz Pule u Novi Sad i jednoga dana izjavio ženi da počinje slikati. Evo citata iz jednog njegovog pisma: "Vratio sam se u Novi Sad i sa pokojnu ženu sam kazao da ću ja da počnem da pravim slike, no onda su me jako ismejali i pokojna žena nije bio oduševljen ali sam imao jaku volju za crtanje." Ta "jaka volja za crtanje" objašnjava se donekle i time što su mu bar jedan od njegove braće i barem jedna sestra angažovani takođe na slikarskom planu, i to profesionalno. "To je kod nas već u krvi" objašnjava na jednom drugom mjestu Feješ.

Za Feješa - umjetnika priroda kao motiv ima samo dvije dimenzije, i to veoma skromne: širinu oko deset i dužinu oko petnaest centimetara. To je obična poštanska razglednica. Poštanska razglednica je jedan od prvih uslova tog slikarstva. Nadalje priroda za njega nije priroda uobičajena u slikarskom cehu; priroda za Feješa počinje tek tamo gde za slikara najčešće završava; iako je njegovo slikarstvo pejzažnog žanra, pejzaž za njega počinje tamo gde obično prestaje, naime, Feješov je pejzaž civilizirani odnosno tačnije urbanizirani pejzaž. To je drugi uslov njegovog slikarstva: pejzaž mora biti urbaniziran, napučen arhitekturom, da bi njegov kreativni aparat mogao biti stavljen u pogon.

Prvi uslov, razglednica, stavlja Emerika Feješa u susjedstvo visokog ranga. To susjedstvo nije niko drugi do sam Maurice Utrilo, koga je obična poštanska razglednica ispunjavala sa toliko emocija da ih je preostalo još i za nas kada se nađemo pred kojom od tih slika. Feješov tehnički aparat nije manje zanimljiv: u doba industrijske boje i sto tipova četaka i noževa, on slika - šibicama i kukuruzovinom. O ovom veoma nerado govori. Gledaoci mogu konstatirati da je upotrebljena boja tempera a podloga papir, no kako i sa čime stavlja tu temperu na papir, kako upotrebljava te šibice i kukurozovinu, to se ne zna, jer Feješ želi da to bude "tajnom".

Tako opremljen donkihotskim rekvizitama pretvara se Feješ u jednog od savremenih Don Qichota: bori se za preobražaj stvari u životu, preobražavajući tmurne bezdušne gradove, odnosno njegove nevesele razglednice u radost novorođenih prostora. U stvari, on je pri tome nekoliko puta pred vetrenjačama: kada sjedi uobražavajući da putuje i kada mijenja red stvari ovoga svijeta, pokušavajući da načini jedan novi svijet, svijet d´apres Feješ.

Dimitrije - Mića Bašičević
Maj, 1956.
(izvod iz teksta za prvu samostalnu izložbu)

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost umesto reklame
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Galerija Matice srpske, Nacionalna galerija za fotografiju Jeu de Paume iz Pariza i...
NOVI SAD. Galerija StuartS predstavlja od 25. oktobra do 15. novembra 2019. slike Tatjane...
NOVI SAD. Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada prestavlja od 26. novembra 2019. do 6....
NOVI SAD. Izložba "Dijafragmenti / izbor iz mnoštva" Danila Vuksanovića biće ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej Moderne umetnosti u Parizu priredio je izložbu tri značajna...
Zarobljen u svojoj kući u Normandiji, jedan od najuticajnijih britanskih likovnih umetnika Dejvid...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Neprocenjivo vredna kolekcija slika slavnog ruskog kolekcionara...
IK Prometej preporučuje
Vladan Desnica - Pronalazak Athanatika
Vladan Desnica
Pronalazak Athanatika
 
Intervju
Milica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se ...
Korina Gubik

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna umetnost (proleće 2016). Iz bogatog repertoara koji nude pariski muzeji i galerije izdvojićemo nekoliko izložbi koje ostavljaju dubok i specifičan utisak: Albert Marquet
Knjige i časopisi
  • ImageDa li je Staljin bio najznačajniji produkt ruske umetničke avangarde da li su koncentracioni logori dosledni zaključak tradicionalne evropske umet nosti...? U danas već klasičnoj studiji Teorija avangarde, italijanski filozof Renato Pođioli zastupa mišljnje da avangardizam…
Intervjui
  • ImageDa bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2020. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom