 Galerija SULUV-a, Novi Sad. 18 - 30. maj 2009.
U slučaju Vlade Njaradija crtež nije sinopia, skica za neko umetničko delo koje tek treba da nastane niti crtež u bazičnom smislu. Crtež sa elementima linije obogaćen je bojom, i mnogolikim umnožavanjem razgibane kombinovane tehnike. Iako odmereno kolorisani, ono što ove radove čini crtežima je pre svega topla i neutralna podloga natron papira.
  
Takav papir kao nosioc umetničkog dela podatan je za mnoštvo likovnih operacija. Bez obzira na zadatu kompoziciju ukupan fon natrona je sveobuhvatan i pruža posmatraču odsustvo beline koju i sam Njaradi prezire u vizuelnom smislu.
Ciklus naslovljen Haos predstavlja Njaradijev pogled na organizovan haos i više nam govori o uslovima u kojima su crteži nastali nego o njihovom karakteru. Na njima prepoznajemo konstrukcije mašina ili kranova, grozdove narodnih motiva smeštene u planskoj i dvodimenzionalnoj pretpostavljenoj spratnosti. Kolorisane partije su isključivo u funkciji akcenata nerva linije, tačaka, crtica, uglova i kockica upletenih u različitim smerovima.
U celokupnoj seriji crteža koja je nalik tkanju pastelno maglovitih linija, osećamo da Njaradi ocrtava utisak o nacrtanoj situaciji a ne njegovo pravo prirodno obličje. Naime, početne asocijacije skrivaju se u tek naglašenim obrisima kvazipoznatog motiva. Pomoću tih asocijacija, autor gradi mahom okvirne crtačke plohe unutar kojih pulsiraju tragovi zametnutog, apstraktnog.
Pravdajući sebi i drugima nazore apstraktnog koje nalazimo u idejama Herberta Rida, Vlado Njaradi crtežima haotične scenografije nesvesnog postavlja pitanja gde bi se mogla postaviti poslednja predstava nakakve apokaliptičnosti 21. veka? Na takvoj polifonoj pozornici evidentni su lomovi i propadanja, nemoć navodne tehnološke superiornosti i ograničena emocija savremenog čoveka, natrunjena u samoći i izolaciji potrošačke kulture.
Ipak, svežina Njaradijeve crtačke igre potpomognuta vešto sprovedenim kvalitetima crtaćih materijala otvara posmatraču stranicu kvadrata, omeđenog skupinama sitnog inventara. Poput čipova i elektronskih kola, oni crtežima daju dodatnu, pokretnu energiju.
Opet, iz sasvim drugog ugla, iz ptičje perspektive crteži iz ciklusa Haos podsećaju na karnevalske njive, na platforme života ili pak na kosmolike letelice u beskrajnom i nepoznatom prostoru.Varijacije se u tom slučaju izjednačavaju sa mogućnostima. Mnogo je i jednih i drugih. Sve zavisi od potencijala nas posmatrača. Koliko u svetu i pojavama oko nas vidimo reda a koliko haosa? Za to je veoma važan ugao posmatranja.
Ostaje da se nadamo da će se iz haosa kao i mnogo puta ranije izroditi novi život oblika u stvaralaštvu Vlade Njaradija.
mr Danilo Vuksanović
|
