CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2018

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2014
Noć muzeja 2012
Digital Art 08
Terra 26
Terra 17
Noć muzeja 2009
Terra 28

Sponzor rubrike
Juraj Dobrović, Eugen Feller, Julije Knifer, Ivan Picelj, Aleksandar Srnec - Serigrafije Štampaj E-pošta
(3 glasanja)
ImageGalerija Grafički kolektiv, Beograd. 14 - 26. septembar 2009. Savremena galerija Zrenjanin. 16 - 27. novembar 2009.
Ješa Denegri, istoričar umetnosti, autor je izložbe grafika petorice hrvatskih umetnika, protagonista umetničkog fenomena šezdesetih godina 20. veka poznatog kao pojam zagrebačka serigrafija. Denegri je izdvojio markantne pojave - I. Picelja, A. Srneca, J. Knifera, E. Fellera i J. Dobrovića -  čiji rad se sagledava u kontekstu ovog fenomena. Njihova poetska osobenost bliska je apstraktnoj umetnosti geometrijskih oblika, minimalizmu i primarnim strukturama.Image

Ivan Picelj Julije Knifer Eugen Feller Aleksandar Srnec Juraj Dobrovic

Grupa EXAT-51 izlagala je u Grafičkom kolektivu još 1953. godine; zalagala se za legitimnost apstrakne umetnosti u ranom postsocrealističkom periodu, a njeni članovi bili su i Picelj i Srnec.

Knifer je bio pripadnik predkonceptualističke grupe Gorgona, Feller je kao protagonista radikalnog enformela bio blizak ovoj grupi i najzad Picelj, Srnec, Knifer i Dobrović bili su redovni učesnici izložbi internacionalnog neokonstruktivističkog pokreta Nove tendencije koje su između 1961-1973. u pet navrata održane u Galeriji suvremene umjetnosti u Zagrebu.

Serigrafija kao nova grafička tehnika dovela je u 20. veku do niza problemskih inovacija i omogućila je sprovođenje pojačane, olakšane i ubrzane komunikacije i socijalizacije umetničkih poruka i rezultata. Zagrebačka serigrafija zalagala se za ravnotežu između faktora proizvodnje i potrošnje, za razliku od pop-arta kao tipičnog umetničkog trenda medijskog i potrošačkog društva.

Sa ovom neoavangardističkom umetničkom pojavom beogradska publika je imala prilike da se upozna još 1968. na izložbi Dobrović - Feller - Galić - Kuduz - Picelj - Srnec - Šutej, a potom na retrospektivnim izložbama Jugoslovenska grafika 1950-1980. u Muzeju savremene umetnosti 1985. i Jedan vek grafike sa delima iz zbirke Muzeja, u Galeriji Srpske Akademije nauka i umetnosti 2003. godine. Fenomen zagrebačke serigrafije odnedavno je doživeo punu obnovu zahvaljujući Brani Horvatu koji je izveo većinu grafičkih listova njegovih protagonista, a u novije vreme Horvatovu aktivnost izdavača nastavio je Ranko Horetzky, koji je i ustupio radove za ovu izložbu.

"Poisle više decenija od prvobitnog nastanka zagrebačke serigrafije kao specifičnog umetničkog fenomena šezdesetih godina prošlog veka, autori koji donedavno i sve do danas nastavljaju na svojim predhodno zasnovanim idejnim temeljima nalaze se trenutno u znatno izmenjenom društvenom, kulturnom i umetničkom kontekstu.Nalaze se, naime, u statusu zaslužnih klasika kaoko po reputaciji koju istorijski  poseduju, tako i po formalnom jeziku koji genetski i tipološki pripada istorijskom razdoblju posleratnih neoavangardi i poznog visokog modernizma kao krupnim poglavljima umetnosti druge polovine XX veka. Ali to ih, naravno, nimalo ne uskraćuje ne samo u neospornoj vrednosti njihovih umetničkih dometa, nego čak ni u izvesnoj izvan pronađenoj aktuelnosti njihovih problemskih stavova koji se, usred klime totalne nepreglednosti umetnosti na početku XXI veka, poput svih ostalih savremenih izražajnih jezika i postupaka ukazuju kao itekako relevantni podrazumevajući da i danas još uvek ima potrbe da pažljivo budu sagledani oblici i shvaćena značenja ove prefinjene i ujedno seriozne, misaone i ujedno senzibilne, u isti mah izarzito mentalne ali i vizuelno krajnje pročišćene umetnosti petorice ravnopravnih posednika međusobno jasno prepoznatljivih autorskih osobina."

Ješa Denegri

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Fotomonografija Darka Dozeta (1976, Novi Sad) će, uz prateću retrospektivnu izložbu,...

Главные...
BEOGRAD. Tradicionalna manifestacija Noć muzeja će, 15. put, biti održana 19. maja 2018, a ...
ČAČAK. Umetnička galerija "Nadežda Petrović" predstavlja od 27. marta do 22. aprila...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Novi Sad.  9. novembar - 9. decembar 2009. godine
Restoran - Galerija "Cesla", Novi Sad. Maj 2002.
Jovan Bob je, imajući...
Galerija savremene umetnosti (Paviljon u Tvrđavi), Niš. 29. mart - 10. april 2011.
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 6. oktobar 2008. pa do početka radova
Galerija "Prometej", Novi Sad. April 2006.
Dragan Jašćur pripada...
Centar za vizuelnu kulturu "Zlatno oko", Novi Sad. Januar - februar 2007.
Ova...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Maj 2006.
Skulpture Mladena Marinkova, nastale tokom...
Reportaže
  • ImageDeseti međunarodni bijenale umetnosti minijature počinje 24. aprila 2010. godine u Gornjem Milanovcu dodelom nagrada u devet kategorija. Ovogodišnji Gran pri pripao je Saši Marjanoviću za crtež "Pisac". Na Bijenalu su zastupljene i nacionalne selekcije umetnika…
Knjige i časopisi
  • ImageUčesnici: Jimmy Stepanof, William Henne, Akab, Christoph Niemann, Jon Juarez, Sonny Liew, Steven Dhondt, Marc Lizano, Mikkel Christensen, Evandro Alves, Philippe Marcelé, Eleanor Davis, Benoît Peeters, Giorgio Carpinteri, Leonie Bischof, Santiago Carasso, Bastien Quignon, Asaf Hanuka,…
Intervjui
  • ImageDa bismo uopšte mogli očekivati da naša umetnost bude primećena u nekakvim evropskim i svetskim okvirima, najpre sami moramo da je prihvatimo i da u njenom "lokalnom" karakteru iščitamo univerzalni jezik - rečenica je koja bi,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom