CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
vlado rancic

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2010
Terra 25
Noć muzeja 2008
Noć muzeja 2012
Terra 26
Terra 17

Sponzor rubrike
Juraj Dobrović, Eugen Feller, Julije Knifer, Ivan Picelj, Aleksandar Srnec - Serigrafije Štampaj E-pošta
(3 glasanja)
ImageGalerija Grafički kolektiv, Beograd. 14 - 26. septembar 2009. Savremena galerija Zrenjanin. 16 - 27. novembar 2009.
Ješa Denegri, istoričar umetnosti, autor je izložbe grafika petorice hrvatskih umetnika, protagonista umetničkog fenomena šezdesetih godina 20. veka poznatog kao pojam zagrebačka serigrafija. Denegri je izdvojio markantne pojave - I. Picelja, A. Srneca, J. Knifera, E. Fellera i J. Dobrovića -  čiji rad se sagledava u kontekstu ovog fenomena. Njihova poetska osobenost bliska je apstraktnoj umetnosti geometrijskih oblika, minimalizmu i primarnim strukturama.Image

Ivan Picelj Julije Knifer Eugen Feller Aleksandar Srnec Juraj Dobrovic

Grupa EXAT-51 izlagala je u Grafičkom kolektivu još 1953. godine; zalagala se za legitimnost apstrakne umetnosti u ranom postsocrealističkom periodu, a njeni članovi bili su i Picelj i Srnec.

Knifer je bio pripadnik predkonceptualističke grupe Gorgona, Feller je kao protagonista radikalnog enformela bio blizak ovoj grupi i najzad Picelj, Srnec, Knifer i Dobrović bili su redovni učesnici izložbi internacionalnog neokonstruktivističkog pokreta Nove tendencije koje su između 1961-1973. u pet navrata održane u Galeriji suvremene umjetnosti u Zagrebu.

Serigrafija kao nova grafička tehnika dovela je u 20. veku do niza problemskih inovacija i omogućila je sprovođenje pojačane, olakšane i ubrzane komunikacije i socijalizacije umetničkih poruka i rezultata. Zagrebačka serigrafija zalagala se za ravnotežu između faktora proizvodnje i potrošnje, za razliku od pop-arta kao tipičnog umetničkog trenda medijskog i potrošačkog društva.

Sa ovom neoavangardističkom umetničkom pojavom beogradska publika je imala prilike da se upozna još 1968. na izložbi Dobrović - Feller - Galić - Kuduz - Picelj - Srnec - Šutej, a potom na retrospektivnim izložbama Jugoslovenska grafika 1950-1980. u Muzeju savremene umetnosti 1985. i Jedan vek grafike sa delima iz zbirke Muzeja, u Galeriji Srpske Akademije nauka i umetnosti 2003. godine. Fenomen zagrebačke serigrafije odnedavno je doživeo punu obnovu zahvaljujući Brani Horvatu koji je izveo većinu grafičkih listova njegovih protagonista, a u novije vreme Horvatovu aktivnost izdavača nastavio je Ranko Horetzky, koji je i ustupio radove za ovu izložbu.

"Poisle više decenija od prvobitnog nastanka zagrebačke serigrafije kao specifičnog umetničkog fenomena šezdesetih godina prošlog veka, autori koji donedavno i sve do danas nastavljaju na svojim predhodno zasnovanim idejnim temeljima nalaze se trenutno u znatno izmenjenom društvenom, kulturnom i umetničkom kontekstu.Nalaze se, naime, u statusu zaslužnih klasika kaoko po reputaciji koju istorijski  poseduju, tako i po formalnom jeziku koji genetski i tipološki pripada istorijskom razdoblju posleratnih neoavangardi i poznog visokog modernizma kao krupnim poglavljima umetnosti druge polovine XX veka. Ali to ih, naravno, nimalo ne uskraćuje ne samo u neospornoj vrednosti njihovih umetničkih dometa, nego čak ni u izvesnoj izvan pronađenoj aktuelnosti njihovih problemskih stavova koji se, usred klime totalne nepreglednosti umetnosti na početku XXI veka, poput svih ostalih savremenih izražajnih jezika i postupaka ukazuju kao itekako relevantni podrazumevajući da i danas još uvek ima potrbe da pažljivo budu sagledani oblici i shvaćena značenja ove prefinjene i ujedno seriozne, misaone i ujedno senzibilne, u isti mah izarzito mentalne ali i vizuelno krajnje pročišćene umetnosti petorice ravnopravnih posednika međusobno jasno prepoznatljivih autorskih osobina."

Ješa Denegri

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Svet digitalne umetnosti
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Kuća legata predstavlja od 30. marta do 15. aprila 2018. retrospektivnu izložbu Dragana...
BEOGRAD. Tradicionalna manifestacija Noć muzeja će, 15. put, biti održana 19. maja 2018, a ...
BEOGRAD. Umetnički prostor U10 predstavlja od 22. marta do 5. aprila 2018. slike Nemanje Nikolića...
NOVI SAD. Najveći svetski festival elektronske i digitalne umetnosti "Ars elektronika"...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Savremena galerija, Zrenjanin. 24. novembar - 12. decembar 2008.
Započeti 1980. godine...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 23. mart – 20. april 2011.
...
Muzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
Izložba je...
Muzej železnice, Beograd. 20. maj - 5. jun 2013.
Ova izložba je stalna manifestacija na...
Klub / Galerija "Izba", Novi Sad. 25. novembar - 5. decembar 2009.
Nakon...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 26. april - 15. maj 2011.
Jedan od...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 19. decembar 2011 - 7. januar 2012.
Izložba ima svoj...
Reportaže
  • ImageIGM "Toza Marković", Pogon II, Kikinda. Jul 2006.
    "Sve kolege su pričale da je ovde feno­menalno, ali i pored te priče nisam bio pripremljen na ono što sam doživeo kada sam do­šao na Pogon dva. Sve…
Knjige i časopisi
  • ImageIK "Prometej", Novi Sad. Novembar 2005.
    Dodatak "Umetnost XX veka u Srbiji". Čuvena Istorija umetnosti H. V. Jansona 40 godina je cenjena kao najbolja i najsveobuhvatnija istorija umetnosti. Prvi put kod nas ovo kapitalno izdanje izlazi…
Intervjui
  • ImageVlado Rančić pripada onoj klasi umetnika koji u istraživanju, osluškivanju i praćenju, u prirodi kao arhetipu i izvoru inspiracije, u ritmovima bioloških procesa, u prolaznosti i konačnosti, grade svoje stvaralačko interesovanje za svet. Na likovnoj sceni…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom