Ova izložba predstavlja mali rezime autorove grafičke produkcije tokom poslednje dve decenije rada - period 1989-2009. godina. Izbor čine ciklusi Silaženje, Za Bertolda Brehta, Tela i najnoviji portfolijo Bestijarij. Ostajući u svom prepoznatljivom tematskom krugu, Veličković  i u novim radovima nastavlja da istražuje tragične posledice 20. veka koje se projektuju kao vizije permanentnog stradanja, katastrofe, propasti. Kao svedok ali i učesnik u isto vreme, on jakim vizuelnim metaforama proverava patologiju agresije, zločina i mučenja u kojima, bez obzira na vremenski kod, nema razlike između  mita o Sizifu, Tezeju, Prometeju, Hristu ili savremenom ratniku, teroristi, građaninu, turisti.

Izvorna snaga i ekspresivno dejstvo, konstante su koje doprinose celovitosti dela bez obzira na njegov uži tematski fokus ili medijsku realizaciju (crtež, slika ili grafika). U svojim litografijama i serigrafijama, Veličković pažljivo prati crtež koji je ponekad dopunjen potezom četke, a često korišćena fotografija ima ulogu dokumenta.

Nova izložba je koncipovana kao potvrda logičnog vremenskog, problemskog i idejnog kontinuuma u Veličkovićevom opusu.

Vladimir Veličković (Beograd, 1935), diplomirao 1960. na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Bio saradnik Majstorske radionice Krste Hegedušića 1962/63. u Zagrebu. Od 1983. do 2000. profesor na Ėcole Nationale Supérieure des Beaux-Arts u Parizu. Član Srpske akademije nauka i umetnosti i Francuske akademije. Odlikovan je najvišim francuskim priznanjem u oblasti kulture i umetnosti Commandeur dans l’ordre des Arts et des Lettres. Od 1966. živi i radi u Parizu.