 Mali likovni salon, Novi Sad. 19. oktobar – 7. novembar 2009.
Beogradski slikar Mihailo Petković, ovog puta, predstavlja novosadskoj likovnoj publici svoje aktuelne radove na papiru. Novi radovi izvedeni u sadejstvu sa njegovim slikarskim delima, čine obimniji ciklus, kome je zajednički imenitelj plemenitost slikane materije.
  
Iako je koncept izvođenja naoko jednak, radovi na papiru pokazuju tajanstveni intimni likovni svet Mihaila Petkovića. Ljubav prema manjoj formi i papiru kao nosiocu slikarskog zahvata, svoje korene ima u Mihailovom iskustvu sa knjigovezačkom delatnošću, kojom se njegova porodica bavi uspešno kroz više generacija. Dodir sa starim knjigama i njihovom restauracijom, dodir sa dahom prošlosti, sa vremešnim knjižnim zapisima kroz davanje novog sjaja antikvarnim knjigama, na Mihaila vrši snažan uticaj. Spoj cenjenog umetničkog zanata sa likovnim radom našeg autora, podstakao je njegovo veličanstvo - Papir.
Tu dolazimo do glavnog putokaza u čitanju kompozicija, koje su pred nama. Dok slike na platnu poseduju monumentalnost velikog formata, radovi na papiru nose posebnu spontanost i direktnost. Atmosfera je rasterećena i duboko mistična, lazuri slobodno teku, dobijeni reljef bogato je natopljen široko posutim bojama. Otisak svetlijeg tona preko tamnije ravni, takođe je dobio svoj izražaj u postizanju dubine prizora. Zahvat slikarske akcije je gotovo neopterećen. Osećajnost autora ulazi u potpuno prepuštanje likovnosti, gde radni ciklus postaje svojevrsni intimni, vanvremenski dnevnik. Dnevnik bez reči, sa postavljenim simbolom od tkanine koji nosi svoju priču, sa prelivanjem površina, sa odrazom na zaboravljeni, napušteni prostor.
Predmeti na slici su pravljeni od tankog reljefa i imaju šarm neke izmišljene neobične igračke ili misteriozne alatke. Oni su prefinjeni, bez jasnog značenja, duboko osetljive konstrukcije oplemenjene bojom. Aplikacije na ritmovanim površinama izviru sa papira, izuzetno sugestivne u svojoj napuštenosti. One pozivaju i ukazuju na nečije prisustvo i deluju kao da ih je odavno, neko dugo koristio i prepustio daljem postojanju u svom tamnom miru.
Osećanje trajanja i otetog trenutka, od vremena koje teče, dok osluškujemo tišinu ovih zapisa, uzvišeno je. I na kraju, Mihailo Petković u potpunosti svojim radovima na papiru prenosi na posmatrače posebno likovno osećanje toliko potrebno u današnjem brzom i bučnom vremenu.
Branko Raković,
slikar
Mihajlo M. Petković je rođen 1958. godine u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1984, na odseku za slikarstvo u klasi profesora Živojina Turinskog i magistrirao na istom fakultetu 1986. godine. Član je ULUS-a od 1985. Izlagao je na brojnim samostalnim i grupnim izložbama - Prolećni Salon, Jesenji Salon, Oktobarski Salon i na izložbama u selekciji likovnih kritičara i muzejskih kustosa, u zemlji i inostranstvu (Nemačka, Holandija, Francuska). Radovi mu se nalaze u Narodnom muzeju, Muzeju savremenu umetnosti u Beogradu, muzejima u Srbiji i brojnim privatnim kolekcijama. Njegove slike se nalaze i u privatnim kolekcijama u Francuskoj, Holandiji, USA, Nemačkoj. U Beogradu su značajne ustanove i elitni poslovni prostori i banke opremljeni njegovim slikama. |
Ovaj svet je neko ubacio u grayscale mode. Ukrali smo malo boje iz slikarskog dnevnika Miroslava Anđelkovića da osvežimo uspomene i raspirimo maštu. Umetnost je da se vreme konzervira na ovakav način. Iz dana u dan,…
Ima u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju manje od njih, i to bez mnogo koristi, samo sa svešću da time grade slušaočev novi lični svet, nečega od…
