CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
srpski modernizam

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Dunavski dijalozi 01
Dunavski dijalozi 05
Digital Art 06
Digital Art 04
Noć muzeja 2011
Terra 25
Dunavski dijalozi 08

Sponzor rubrike
Secesija u Novom Sadu Štampaj E-pošta
(12 glasanja)
ImageZbirka strane umetnosti, Novi Sad. 22. oktobar 2009 - 15. januar 2010.
Povodom Dana Muzeja grada Novog Sada i obeležavanja 55 godina postojanja 22. oktobra 2009. u prostoru Zbirke strane umetnosti (Dunavska 29) otvara se izložba "Secesija u Novom Sadu". Autor izložbe i pratećeg kataloga je Ljiljana Lazić, istoričar umetnosti i viši kustos Muzeja. Postavka će ilustrovati interesantan period na prekretnici 19. i 20. veka kada je Novi Sad napredovao ekonomski, urbanistički, demografski i kulturno.Image

Image Image Image Image Image Image Image Image

PlakatIstorijsko, kulturno i umetničko lociranje Novog Sada u okviru evropskog prostora na kraju 19. i početku 20. veka tesno je povezano sa pojedinim kulturnim fenomenima koji su oblikovali život na kontinentu. Jedan od takvih fenomena bila je i secesija koja se razvila u okviru novih ideja, nastalih oko 1900. godine. Bez jedinstvenog imena, pa čak i ideologije, tada su širom Evrope stvoreni pokreti čiji je cilj bio pronalaženje novih, vanakademskih načina izražavanja u arhitekturi, umetnosti, književnosti, filozofiji i drugim društvenim disciplinama. Domaći naziv pokreta – secesija – preuzet je iz imena bečke grupe umetnika, pa je kao i u ostalim regionima bivše Monarhije, postao termin za stil koji se u Novom Sadu pojavio početkom 20. veka. Iako je najviše poznata i vidljiva u arhitekturi grada, secesija je izvršila veliki uticaj na primenjenu i likovnu umetnost, štamparstvo i izdavačku delatnost, fotografiju i proizvodnju razglednica, a njen duh se osećao i u muzici, modi, svakodnevnom životu pojedinca i zajednice.

Tokom prve decenije 20. veka u Novom Sadu je izgrađen veći broj monumentalnih, ali i manjih objekata, koje danas svrstavamo u secesijske. Stambene palate porodica Menrat, Vinkle i Adamović, zatim nova zdanja Sinagoge, Gradske bolnice, Jodne banje, Mađarske gimnazije i čitav niz drugih građevina nastao je pod uticajem novog stila. Ovi objekti su se uklopili u istoricističko jezgro grada, širili na još neizgrađenim parcelama novih ulica, a građeni su i u godinama nakon Prvog svetskog rata, najavljujući savremenu arhitekturu 20. veka. Zahvaljujući principima secesije, u arhitekturu su uvedeni novi materijali (beton, staklo, kovano gvožđe, keramika), stvoreni su funkcionalni stambeni i javni prostori, fasade su oživljene maštovitim konstruktivnim rešenjima i novim dekorativnim repertoarom, a urbana matrica dobila svoj današnji izgled.

Kultura stanovanja bila je veoma važan segment života Novosađana, pa je prodor secesije u oblasti primenjenih umetnosti bio veoma vidljiv. Zahvaljujući jakim kulturnim i trgovinskim vezama sa evropskim metropolama, ali i solidnim finansijskim mogućnostima ovdašnjih stanovnika, u grad su uvek stizale velike količine upotrebnih predmeta. Sačuvani stari novosadski enterijeri svedoče da je vladala izvesna mešavina stilova, a sesecijski oblikovani predmeti, izrađeni u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj ili Mađarskoj, kupovani su zbog svoje praktičnosti, jednostavnosti, dopadljivosti i solidnosti izrade. Razvoju domaće primenjene umetnosti na prelazu vekova u velikoj meri su doprineli Savka Subotić, Jelica Belović-Bernadžikovska, Dragutin Inkiostri Medenjak i Antal Štrajtman. Njihovim zalaganjem, srpski nacionalni stil je postao poznat širom Evrope koja je u narodnim motivima prepoznala i svoju prošlost.

U oblasti grafičkih i reproduktivnih disciplina secesija je dala veliki doprinos, pa su knjige, fotografije, plakati i razglednice postale uobičajen i obavezan deo građanske kulture. Novi Sad nije zaostajao za Evropom o čemu svedoči postojanje velikog broja izdavačkih i štamparskih kuća, knjižara i foto-ateljea koji su pružali su svoje usluge Novosađanima i posetiocima grada.

Međutim, postojali su i otpori scesiji, najuočljiviji u svetu slikarstva i vajarstva, gde je očekivana stilska evolucija izostala, a akademski realizam i dalje vladao kao vodeći stil građanske klase. Generaciji novosadskih umetnika koja je stasala u prvim decenijama 20. veka pripadali su Anastas Bocarić, Kosta Jorgović, Jovan Kešanski, Ljubiša Milutinović, Vasa Eškićević, Voja Trifunović, Dragutin Inkiostri i drugi. Njihova opredeljenja ostala su bliža realističkom shvatanju slike i tradicionalnom građanskom ukusu koji je ograničavao umetnički razvoj i potencijale. U istoriji umetnosti Novog Sada navedeni umetnici ostaće zabeleženi i kao predani likovni pedagozi i javni radnici koji su želeli da doprinesu oživljavanju novosadske umetničke scene.

Gledajući jedan vek unazad, može se uočiti da se secesija u Novom Sadu pojavila u vremenu velikih promena u ovdašnjem kulturnom i društvenom životu. Privlačnost novog stila ponekad je bila veoma uočljiva i trajna, kao u slučaju arhitekture, a u nekim segmentima kulture i umetnosti upliv je bio nenametljiv i diskretan. Između tradicionalizma i težnji ka novinama, secesija je podjednako izazivala odobravanje i negiranje, prihvatanje i odbacivanje. Kao suptilna veza između dva veka, ovaj poslednji „buržoaski“ stil postao je prvi vesnik modernog postojanja Novog Sada.        

Ljiljana Lazić

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost u Srbiji na danasnji dan

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
SUBOTICA. Multimedijalnu izložbu umetnice Korine Gubik "Same Different" čini više ciklusa radova. U njenom  umetničkom...
NOVI SAD. Američki kutak u Novom Sadu predstavlja od 4. do 25. avgusta 2022. godine 8. Art Links, međunarodnu umetničku razmenu, ovoga puta između ...
SUBOTICA. Savremena galerija Subotica predstavlja od 12. marta do 9. aprila 2021. dela Nemanje Mate Đorđevića (1983, Beograd). Diplomirao je na...
VRŠAC. Zvonimir Santrač je diplomirao na Likovnoj akademiji u Zagrebu. Specijalizirao je na majstorskoj radionici Krste Hegedusića 1979. ...
NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine. 6. novembar - 2. decembar 2020. Izložba predstavlja doktorske umetničke projekte autora Vladana...
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Prošlo je pola veka od kako je prvi put štampan strip "Balada o slanom...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog 2021. godine obeležava veliki jubilej, 60 godina od ...
Knjige o umetnosti
Svetozar Obradović - Novosadski strip
Svetozar Obradović
Novosadski strip
 
Intervju
Milica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se ...
Mladen Marinkov

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Ni kiša nije sprečila hiljade ljubitelja umetnosti i zabave da posete lokacije četvrte Noći muzeja u Novom Sadu. Više od 80 programa na 47 lokacija zabeleženo je 120 hiljada poseta. Najposećenija lokacija bio je Muzej Vojvodine gde...
Knjige i časopisi
Narodna biblioteka Srbije u saradnji sa "Plavim jahačem" i "Novim magazinom" objavila je knjigu "Kad Marina Abramović umre" Džejmsa Vestkota, biografiju svetske zvezde performansa. Recenzent srpskog izdanja...
Intervju
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na ...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom