CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
danijel babic

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2008
Terra 26
Noć muzeja 2012
Noć muzeja 2007
Terra 23
Noć muzeja 2009

Sponzor rubrike
Secesija u Novom Sadu Štampaj E-pošta
(12 glasanja)
ImageZbirka strane umetnosti, Novi Sad. 22. oktobar 2009 - 15. januar 2010.
Povodom Dana Muzeja grada Novog Sada i obeležavanja 55 godina postojanja 22. oktobra 2009. u prostoru Zbirke strane umetnosti (Dunavska 29) otvara se izložba "Secesija u Novom Sadu". Autor izložbe i pratećeg kataloga je Ljiljana Lazić, istoričar umetnosti i viši kustos Muzeja. Postavka će ilustrovati interesantan period na prekretnici 19. i 20. veka kada je Novi Sad napredovao ekonomski, urbanistički, demografski i kulturno.Image

Image Image Image Image Image Image Image Image

PlakatIstorijsko, kulturno i umetničko lociranje Novog Sada u okviru evropskog prostora na kraju 19. i početku 20. veka tesno je povezano sa pojedinim kulturnim fenomenima koji su oblikovali život na kontinentu. Jedan od takvih fenomena bila je i secesija koja se razvila u okviru novih ideja, nastalih oko 1900. godine. Bez jedinstvenog imena, pa čak i ideologije, tada su širom Evrope stvoreni pokreti čiji je cilj bio pronalaženje novih, vanakademskih načina izražavanja u arhitekturi, umetnosti, književnosti, filozofiji i drugim društvenim disciplinama. Domaći naziv pokreta – secesija – preuzet je iz imena bečke grupe umetnika, pa je kao i u ostalim regionima bivše Monarhije, postao termin za stil koji se u Novom Sadu pojavio početkom 20. veka. Iako je najviše poznata i vidljiva u arhitekturi grada, secesija je izvršila veliki uticaj na primenjenu i likovnu umetnost, štamparstvo i izdavačku delatnost, fotografiju i proizvodnju razglednica, a njen duh se osećao i u muzici, modi, svakodnevnom životu pojedinca i zajednice.

Tokom prve decenije 20. veka u Novom Sadu je izgrađen veći broj monumentalnih, ali i manjih objekata, koje danas svrstavamo u secesijske. Stambene palate porodica Menrat, Vinkle i Adamović, zatim nova zdanja Sinagoge, Gradske bolnice, Jodne banje, Mađarske gimnazije i čitav niz drugih građevina nastao je pod uticajem novog stila. Ovi objekti su se uklopili u istoricističko jezgro grada, širili na još neizgrađenim parcelama novih ulica, a građeni su i u godinama nakon Prvog svetskog rata, najavljujući savremenu arhitekturu 20. veka. Zahvaljujući principima secesije, u arhitekturu su uvedeni novi materijali (beton, staklo, kovano gvožđe, keramika), stvoreni su funkcionalni stambeni i javni prostori, fasade su oživljene maštovitim konstruktivnim rešenjima i novim dekorativnim repertoarom, a urbana matrica dobila svoj današnji izgled.

Kultura stanovanja bila je veoma važan segment života Novosađana, pa je prodor secesije u oblasti primenjenih umetnosti bio veoma vidljiv. Zahvaljujući jakim kulturnim i trgovinskim vezama sa evropskim metropolama, ali i solidnim finansijskim mogućnostima ovdašnjih stanovnika, u grad su uvek stizale velike količine upotrebnih predmeta. Sačuvani stari novosadski enterijeri svedoče da je vladala izvesna mešavina stilova, a sesecijski oblikovani predmeti, izrađeni u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj ili Mađarskoj, kupovani su zbog svoje praktičnosti, jednostavnosti, dopadljivosti i solidnosti izrade. Razvoju domaće primenjene umetnosti na prelazu vekova u velikoj meri su doprineli Savka Subotić, Jelica Belović-Bernadžikovska, Dragutin Inkiostri Medenjak i Antal Štrajtman. Njihovim zalaganjem, srpski nacionalni stil je postao poznat širom Evrope koja je u narodnim motivima prepoznala i svoju prošlost.

U oblasti grafičkih i reproduktivnih disciplina secesija je dala veliki doprinos, pa su knjige, fotografije, plakati i razglednice postale uobičajen i obavezan deo građanske kulture. Novi Sad nije zaostajao za Evropom o čemu svedoči postojanje velikog broja izdavačkih i štamparskih kuća, knjižara i foto-ateljea koji su pružali su svoje usluge Novosađanima i posetiocima grada.

Međutim, postojali su i otpori scesiji, najuočljiviji u svetu slikarstva i vajarstva, gde je očekivana stilska evolucija izostala, a akademski realizam i dalje vladao kao vodeći stil građanske klase. Generaciji novosadskih umetnika koja je stasala u prvim decenijama 20. veka pripadali su Anastas Bocarić, Kosta Jorgović, Jovan Kešanski, Ljubiša Milutinović, Vasa Eškićević, Voja Trifunović, Dragutin Inkiostri i drugi. Njihova opredeljenja ostala su bliža realističkom shvatanju slike i tradicionalnom građanskom ukusu koji je ograničavao umetnički razvoj i potencijale. U istoriji umetnosti Novog Sada navedeni umetnici ostaće zabeleženi i kao predani likovni pedagozi i javni radnici koji su želeli da doprinesu oživljavanju novosadske umetničke scene.

Gledajući jedan vek unazad, može se uočiti da se secesija u Novom Sadu pojavila u vremenu velikih promena u ovdašnjem kulturnom i društvenom životu. Privlačnost novog stila ponekad je bila veoma uočljiva i trajna, kao u slučaju arhitekture, a u nekim segmentima kulture i umetnosti upliv je bio nenametljiv i diskretan. Između tradicionalizma i težnji ka novinama, secesija je podjednako izazivala odobravanje i negiranje, prihvatanje i odbacivanje. Kao suptilna veza između dva veka, ovaj poslednji „buržoaski“ stil postao je prvi vesnik modernog postojanja Novog Sada.        

Ljiljana Lazić

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Đura Jakšić i njegovo umetničko stvaralaštvo povezali su dve nacionalne...
NIŠ. Oficirski dom, 4 - 23. april 2019. Izložba "Dizajn iz doba Juge" predstavlja...
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu 1. oktobra 2018. svečano će biti...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija...
Iz arhive art događaja
Galerija savremene umetnosti, Pančevo. Februar 2007.
Rad se sastoji od 9 spaljenih...
Galerija "FORMA" (UPIDIV), Novi Sad. Jun 2006.
Kada govorimo o formalnim...
Mali likovni salon, Novi Sad. Jun - jul 2006.
Umetnica je opčinjena...
Muzej savremene likovne umetnosti, Galerija Matice srpske, Galerija "Zlatno oko",...
Mali salon Narodnog muzeja, Zrenjain. 7 - 17. novembar 2011.
U Malom salonu Narodnog...
Savremena galerija, Zrenjanin. Oktobar - novembar 2007.
Nezavisno od avangardnih...
Salon Narodnog muzeja, Zrenjanin. Jun - jul 2006. Zbirka strane umetnosti, Novi Sad. Jul -...
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageHronospektri Danila Vuksanovića, kaligrafija, lica, predeli, predstavlja svojevrsnu studiju o dosadašnjem delovanju novosadskog umetnika Danila Vuksanovića napisanu na drukčiji način, iz različitih uglova posmatranja i tumačenja, gde se susreću kulturološki i umetničko istorijski pristup. Knjiga se…
Intervjui
  • ImageBull.Miletic je naziv umetničkog para koji čine Synne BULL (Norveška) i Dragan MILETIĆ (Srbija). Umetnički par su osnovali u San Francisku 2000. godine. Žive i rade u Oslu i San Francisku. Intervju je nastao nakon art…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom