CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
 

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2009
Digital Art 08
Digital Art 06
Digital Art 03
Digatal Art 01
Noć muzeja 2013
Noć muzeja 2007

Secesija u Novom Sadu Štampaj E-pošta
(12 glasanja)
ImageZbirka strane umetnosti, Novi Sad. 22. oktobar 2009 - 15. januar 2010.
Povodom Dana Muzeja grada Novog Sada i obeležavanja 55 godina postojanja 22. oktobra 2009. u prostoru Zbirke strane umetnosti (Dunavska 29) otvara se izložba "Secesija u Novom Sadu". Autor izložbe i pratećeg kataloga je Ljiljana Lazić, istoričar umetnosti i viši kustos Muzeja. Postavka će ilustrovati interesantan period na prekretnici 19. i 20. veka kada je Novi Sad napredovao ekonomski, urbanistički, demografski i kulturno.Image

Image Image Image Image Image Image Image Image

PlakatIstorijsko, kulturno i umetničko lociranje Novog Sada u okviru evropskog prostora na kraju 19. i početku 20. veka tesno je povezano sa pojedinim kulturnim fenomenima koji su oblikovali život na kontinentu. Jedan od takvih fenomena bila je i secesija koja se razvila u okviru novih ideja, nastalih oko 1900. godine. Bez jedinstvenog imena, pa čak i ideologije, tada su širom Evrope stvoreni pokreti čiji je cilj bio pronalaženje novih, vanakademskih načina izražavanja u arhitekturi, umetnosti, književnosti, filozofiji i drugim društvenim disciplinama. Domaći naziv pokreta – secesija – preuzet je iz imena bečke grupe umetnika, pa je kao i u ostalim regionima bivše Monarhije, postao termin za stil koji se u Novom Sadu pojavio početkom 20. veka. Iako je najviše poznata i vidljiva u arhitekturi grada, secesija je izvršila veliki uticaj na primenjenu i likovnu umetnost, štamparstvo i izdavačku delatnost, fotografiju i proizvodnju razglednica, a njen duh se osećao i u muzici, modi, svakodnevnom životu pojedinca i zajednice.

Tokom prve decenije 20. veka u Novom Sadu je izgrađen veći broj monumentalnih, ali i manjih objekata, koje danas svrstavamo u secesijske. Stambene palate porodica Menrat, Vinkle i Adamović, zatim nova zdanja Sinagoge, Gradske bolnice, Jodne banje, Mađarske gimnazije i čitav niz drugih građevina nastao je pod uticajem novog stila. Ovi objekti su se uklopili u istoricističko jezgro grada, širili na još neizgrađenim parcelama novih ulica, a građeni su i u godinama nakon Prvog svetskog rata, najavljujući savremenu arhitekturu 20. veka. Zahvaljujući principima secesije, u arhitekturu su uvedeni novi materijali (beton, staklo, kovano gvožđe, keramika), stvoreni su funkcionalni stambeni i javni prostori, fasade su oživljene maštovitim konstruktivnim rešenjima i novim dekorativnim repertoarom, a urbana matrica dobila svoj današnji izgled.

Kultura stanovanja bila je veoma važan segment života Novosađana, pa je prodor secesije u oblasti primenjenih umetnosti bio veoma vidljiv. Zahvaljujući jakim kulturnim i trgovinskim vezama sa evropskim metropolama, ali i solidnim finansijskim mogućnostima ovdašnjih stanovnika, u grad su uvek stizale velike količine upotrebnih predmeta. Sačuvani stari novosadski enterijeri svedoče da je vladala izvesna mešavina stilova, a sesecijski oblikovani predmeti, izrađeni u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj ili Mađarskoj, kupovani su zbog svoje praktičnosti, jednostavnosti, dopadljivosti i solidnosti izrade. Razvoju domaće primenjene umetnosti na prelazu vekova u velikoj meri su doprineli Savka Subotić, Jelica Belović-Bernadžikovska, Dragutin Inkiostri Medenjak i Antal Štrajtman. Njihovim zalaganjem, srpski nacionalni stil je postao poznat širom Evrope koja je u narodnim motivima prepoznala i svoju prošlost.

U oblasti grafičkih i reproduktivnih disciplina secesija je dala veliki doprinos, pa su knjige, fotografije, plakati i razglednice postale uobičajen i obavezan deo građanske kulture. Novi Sad nije zaostajao za Evropom o čemu svedoči postojanje velikog broja izdavačkih i štamparskih kuća, knjižara i foto-ateljea koji su pružali su svoje usluge Novosađanima i posetiocima grada.

Međutim, postojali su i otpori scesiji, najuočljiviji u svetu slikarstva i vajarstva, gde je očekivana stilska evolucija izostala, a akademski realizam i dalje vladao kao vodeći stil građanske klase. Generaciji novosadskih umetnika koja je stasala u prvim decenijama 20. veka pripadali su Anastas Bocarić, Kosta Jorgović, Jovan Kešanski, Ljubiša Milutinović, Vasa Eškićević, Voja Trifunović, Dragutin Inkiostri i drugi. Njihova opredeljenja ostala su bliža realističkom shvatanju slike i tradicionalnom građanskom ukusu koji je ograničavao umetnički razvoj i potencijale. U istoriji umetnosti Novog Sada navedeni umetnici ostaće zabeleženi i kao predani likovni pedagozi i javni radnici koji su želeli da doprinesu oživljavanju novosadske umetničke scene.

Gledajući jedan vek unazad, može se uočiti da se secesija u Novom Sadu pojavila u vremenu velikih promena u ovdašnjem kulturnom i društvenom životu. Privlačnost novog stila ponekad je bila veoma uočljiva i trajna, kao u slučaju arhitekture, a u nekim segmentima kulture i umetnosti upliv je bio nenametljiv i diskretan. Između tradicionalizma i težnji ka novinama, secesija je podjednako izazivala odobravanje i negiranje, prihvatanje i odbacivanje. Kao suptilna veza između dva veka, ovaj poslednji „buržoaski“ stil postao je prvi vesnik modernog postojanja Novog Sada.        

Ljiljana Lazić

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanović
Sadržaji Art magazina - Top 15
♥ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći broj ocena
♣ Vesti, izložbe i reportaže: Najveći rejting
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Pregled galerija
Verovali ili ne ...
Donacije za Art magazin

Popularno
PARIZ. Specijalno za Art magazin. U Muzeju Orsay održava se izložba pod nazivom "Izvan...
NOVI SAD. Sedmo Svetsko bijenale studentskog plakata u organizaciji Akademije umetnosti u Novom...
GROCKA. Galerijski prostor Centra za kulturu Grocka, Rančićeva kuća, pdredstavlja od 26. maja do ...
SOMBOR. Na ovoj izložbi, u Galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić", predstavljeni su...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama

Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Iz arhive art događaja
Galerija Vojvođanske banke, Novi Sad. Decembar 2006.
Za razliku od prethodnih...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 6 - 18. april 2009.
U izloženom ciklusu akvarela situirane...
Savremena galerija, Zrenjanin. 26. oktobar – 19. novembar 2009.
Veliki broj...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. April - maj 2007.
Na ovoj izložbi...
Zbirka strane umetnosti, Novi Sad. Februar - mart 2007. Salon Narodnog muzeja, Zrenjanin. April...
Galerija "Bel Art", Novi Sad. 25. septembar - 4. oktobar 2008.
Sava Halugin...
Galerija SANU, Novi Sad. 17 - 30. septembar 2008.
Poznati novosadski slikar Petar...
Reportaže
  • ImageU "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i "Vodeći liniju u šetnju". Ne bi se moglo reći da je svako putovanje slikara povod za novu stranicu istorije umetnosti ali se putovanje u…
Knjige i časopisi
  • ImageAutori: Bela Duranci i Sava Stepanov. Decembar 2009.
    Umetnička kolonija Ečka je svojim celokupnim pedesetogodišnjim delovanjem konstantno podsticala razvoj savremene umetnosti u nas. Formirana je 1956. godine, kao logični sled tada aktuelnog procesa osnivanja vojvođanskih…
Intervjui
  • ImageSlikar i grafičar Petar Ćurčić unutar Likovnog kruga stvara od 1966. godine, kada je na korišćenje dobio tavanski prostor zgrade topovnjače Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvrđavi. Pet godina kasnije, seli se u atelje u blizini Akademije…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2017. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom