CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2012
Terra 25
Noć muzeja 2007
Digital Art 03
Digital Art 07
Noć muzeja 2008
Digatal Art 01

Sponzor rubrike
Secesija u Novom Sadu Štampaj E-pošta
(12 glasanja)
ImageZbirka strane umetnosti, Novi Sad. 22. oktobar 2009 - 15. januar 2010.
Povodom Dana Muzeja grada Novog Sada i obeležavanja 55 godina postojanja 22. oktobra 2009. u prostoru Zbirke strane umetnosti (Dunavska 29) otvara se izložba "Secesija u Novom Sadu". Autor izložbe i pratećeg kataloga je Ljiljana Lazić, istoričar umetnosti i viši kustos Muzeja. Postavka će ilustrovati interesantan period na prekretnici 19. i 20. veka kada je Novi Sad napredovao ekonomski, urbanistički, demografski i kulturno.Image

Image Image Image Image Image Image Image Image

PlakatIstorijsko, kulturno i umetničko lociranje Novog Sada u okviru evropskog prostora na kraju 19. i početku 20. veka tesno je povezano sa pojedinim kulturnim fenomenima koji su oblikovali život na kontinentu. Jedan od takvih fenomena bila je i secesija koja se razvila u okviru novih ideja, nastalih oko 1900. godine. Bez jedinstvenog imena, pa čak i ideologije, tada su širom Evrope stvoreni pokreti čiji je cilj bio pronalaženje novih, vanakademskih načina izražavanja u arhitekturi, umetnosti, književnosti, filozofiji i drugim društvenim disciplinama. Domaći naziv pokreta – secesija – preuzet je iz imena bečke grupe umetnika, pa je kao i u ostalim regionima bivše Monarhije, postao termin za stil koji se u Novom Sadu pojavio početkom 20. veka. Iako je najviše poznata i vidljiva u arhitekturi grada, secesija je izvršila veliki uticaj na primenjenu i likovnu umetnost, štamparstvo i izdavačku delatnost, fotografiju i proizvodnju razglednica, a njen duh se osećao i u muzici, modi, svakodnevnom životu pojedinca i zajednice.

Tokom prve decenije 20. veka u Novom Sadu je izgrađen veći broj monumentalnih, ali i manjih objekata, koje danas svrstavamo u secesijske. Stambene palate porodica Menrat, Vinkle i Adamović, zatim nova zdanja Sinagoge, Gradske bolnice, Jodne banje, Mađarske gimnazije i čitav niz drugih građevina nastao je pod uticajem novog stila. Ovi objekti su se uklopili u istoricističko jezgro grada, širili na još neizgrađenim parcelama novih ulica, a građeni su i u godinama nakon Prvog svetskog rata, najavljujući savremenu arhitekturu 20. veka. Zahvaljujući principima secesije, u arhitekturu su uvedeni novi materijali (beton, staklo, kovano gvožđe, keramika), stvoreni su funkcionalni stambeni i javni prostori, fasade su oživljene maštovitim konstruktivnim rešenjima i novim dekorativnim repertoarom, a urbana matrica dobila svoj današnji izgled.

Kultura stanovanja bila je veoma važan segment života Novosađana, pa je prodor secesije u oblasti primenjenih umetnosti bio veoma vidljiv. Zahvaljujući jakim kulturnim i trgovinskim vezama sa evropskim metropolama, ali i solidnim finansijskim mogućnostima ovdašnjih stanovnika, u grad su uvek stizale velike količine upotrebnih predmeta. Sačuvani stari novosadski enterijeri svedoče da je vladala izvesna mešavina stilova, a sesecijski oblikovani predmeti, izrađeni u Nemačkoj, Austriji, Francuskoj ili Mađarskoj, kupovani su zbog svoje praktičnosti, jednostavnosti, dopadljivosti i solidnosti izrade. Razvoju domaće primenjene umetnosti na prelazu vekova u velikoj meri su doprineli Savka Subotić, Jelica Belović-Bernadžikovska, Dragutin Inkiostri Medenjak i Antal Štrajtman. Njihovim zalaganjem, srpski nacionalni stil je postao poznat širom Evrope koja je u narodnim motivima prepoznala i svoju prošlost.

U oblasti grafičkih i reproduktivnih disciplina secesija je dala veliki doprinos, pa su knjige, fotografije, plakati i razglednice postale uobičajen i obavezan deo građanske kulture. Novi Sad nije zaostajao za Evropom o čemu svedoči postojanje velikog broja izdavačkih i štamparskih kuća, knjižara i foto-ateljea koji su pružali su svoje usluge Novosađanima i posetiocima grada.

Međutim, postojali su i otpori scesiji, najuočljiviji u svetu slikarstva i vajarstva, gde je očekivana stilska evolucija izostala, a akademski realizam i dalje vladao kao vodeći stil građanske klase. Generaciji novosadskih umetnika koja je stasala u prvim decenijama 20. veka pripadali su Anastas Bocarić, Kosta Jorgović, Jovan Kešanski, Ljubiša Milutinović, Vasa Eškićević, Voja Trifunović, Dragutin Inkiostri i drugi. Njihova opredeljenja ostala su bliža realističkom shvatanju slike i tradicionalnom građanskom ukusu koji je ograničavao umetnički razvoj i potencijale. U istoriji umetnosti Novog Sada navedeni umetnici ostaće zabeleženi i kao predani likovni pedagozi i javni radnici koji su želeli da doprinesu oživljavanju novosadske umetničke scene.

Gledajući jedan vek unazad, može se uočiti da se secesija u Novom Sadu pojavila u vremenu velikih promena u ovdašnjem kulturnom i društvenom životu. Privlačnost novog stila ponekad je bila veoma uočljiva i trajna, kao u slučaju arhitekture, a u nekim segmentima kulture i umetnosti upliv je bio nenametljiv i diskretan. Između tradicionalizma i težnji ka novinama, secesija je podjednako izazivala odobravanje i negiranje, prihvatanje i odbacivanje. Kao suptilna veza između dva veka, ovaj poslednji „buržoaski“ stil postao je prvi vesnik modernog postojanja Novog Sada.        

Ljiljana Lazić

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanović
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Galerija Matice srpske predstavlja od 17. novembra 2017. do 18. februara 2018. ...
BEOGRAD. Francuski institut u Srbiji, distributerska kuća 2i Film i izdavačke kuće "Beli...
Leonardo da Vinči, Vilem de Kuning, Pol Gogen, Pol Sezan, Džekson Polok, Mark Rotko, Rembrant,...
BEOGRAD. Umetnički prostor U10 predstavlja od 22. marta do 5. aprila 2018. slike Nemanje Nikolića...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Galerija "Podrum", Novi Sad. Novembar 2007.
Senzacioni prijemnici primaju...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 26. april - 15. maj 2011.
Jedan od...
Spomen - zbirka Pavla Beljanskog, Novi Sad. Septembar - novembar 2006.
Risto Stijović...
Stara kapetanija, Zemun. 24. jun - 5. jul 2010.
Kao osnov za nova likovna istraživanja...
Katolička porta, Novi Sad. Decembar 2006.
“Bela soba” je do sada zabeležila...
Izložbeni paviljon u Tvrđavi, Niš. 28. decembar 2010 - 18. januar 2011.
...
Mali likovni salon, Novi Sad. Maj 2005.
Pančić gradi zanimljive konstrukcije čvrstih...
Reportaže
  • ImageU Srbiji su muzejske kolekcije nacionalno blago ali kada su bankrotirale Beobanka, Investbanka, Jugobanka, država je na aukciji prodala dela koja su one posedovale. Prošlo je samo nekoliko dana od kada je Detroit, najveći grad u…
Knjige i časopisi
  • ImageKako smo upali u književnost? Svako ima svoj odgovor, neko kao čitalac, a neko i kao pisac. U dvanaestoj svesci Nove serije Gradine uskačemo u književnost našeg suseda, uskačemo u savremenu makedonsku književnost. Ova sveska Gradine…
Intervjui
  • ImageSlikar i grafičar Petar Ćurčić unutar Likovnog kruga stvara od 1966. godine, kada je na korišćenje dobio tavanski prostor zgrade topovnjače Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvrđavi. Pet godina kasnije, seli se u atelje u blizini Akademije…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom