CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Dunsvski dijalozi 2018

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks

Noć muzeja 2008
Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2009
Digital Art 09
Terra 28
Digital Art 03
Terra 18

Sponzor rubrike
Yohannes Kevork Artinyan (Bugarska) - Crteži Štampaj E-pošta
(1 glas)
ImageMali likovni salon, Novi Sad. Maj 2006.
Kada radovima na ovoj izložbi "dodamo" i Artinianova skulptorska ostvarenja, instalacije i objekte koje smo sagledali posredno onda sa dosta sigurnosti možemo izreći ocenu da se radi o umetniku koji uspeva da najrazličitije zamisli primeri svom karakterističnom i sasvim ovovremenskom senzibilitetu.



Johanes Artinian, umetnik iz Bugarske, predstavlja nam se svojim radovima na papiru kao umetnik jasnog koncepcijskog stava. U serijama nevelikih slika ovaj skulptor nam se potvrđuje kao veliki poštovalac modernizma i modernističke tradicije. Njegova izložba je zasnovana na dve umetničke izjave – jedna je izrečena u duhu enformela dok je druga konstruktivističkog karaktera. Kada radovima na ovoj izložbi "dodamo" i Artinianova skulptorska ostvarenja, instalacije i objekte koje smo sagledali posredno onda sa dosta sigurnosti možemo izreći ocenu da se radi o umetniku koji uspeva da najrazličitije zamisli primeri svom karakterističnom i sasvim ovovremenskom senzibilitetu.

Kvadratne enformelističke slike, dakako, karakteriše slojevitost i sedimentiranost nanosa boje i materije. Pri stvaranju ovih slika Artinian se služio različitim postupcima i sredstvima. Tako u prvim – najčešće prekrivanim slojevima – ima energičnog crteža olovkom nastalog gestualnim potezima, ima lazurne boje upijene u papirnu podlogu, ima apliciranih materijala (pesak, papir), ima svedenih ali materijalnih i reljefnih bojenih nanosa... Poput enformelista koji su najčešće spaljivali pikturalnu površinu, ovaj umetnik taj sveukupni galimatijas sintetiše završnim činom koji nije tipično slikarski – brisanjem i struganjem on nanovo razotkriva unutarnju strukturu. I upravo se, zbog rezultata tog postupka, ove slike razlikuju od klasičnog enformela. Jer, enformelisti su ispoljavali nihilistički stav, razmišljali su o nemoći slike i kraju slikarstva. Slike Johanesa Artiniana zapravo afirmišu jedan živi pikturalni organizam, prikazuju one unutarnje ritmove i titraje koji su zapravo beleške o »unesenom« umetnikovom senzibilitetu, o njegovim emocijama i ekspresijama ali i o njegovoj sposobnosti da  jasno i kultivisano iskaže vlastitu likovnu misao.

Drugi niz slika je određen geometrijsko-konstruktivističkim napomenama. Ponovo se radi o slojevitim nanosima, o reljefnoj strukturi kroz koju se – ovoga puta - rasprostiru odlučni, snažni, jasno geometrijsko-linijski  definisani potezi. Poput svojevrsne moćne konstrukcije ove široke linije definišu kompozicijsku armaturu, čine čvrstom strukturu slike. Istovremeno, taj geometrizam izveden disciplinovanim ali ekspresivno snažnim potezima, pretvara plastičku celinu slike u sugestivnu napomenu o ideji konstruktivizma, o onoj ideji koju je moguće prihvatiti kao svojevrsni »recept« za ustanovljavanje stava i odnosa prema svakodnevlju, prema svetu i vremenu u kojem se tek tvoraštvom, konstrukcijom i projektom možemo suprotstaviti krizi, najrazličitijim tranzicijskim, alijenacijskim i svim drugim procesima i manifestacijama globalnog sveta...

Sava Stepanov
Yohannes Artinyan rođen je 1965. u Plovdivu, Bugarska. Nakon Srednje umetničke škole u Plovdivu, završio je specijalistički kurs The Concept kod Vassila Simidtchieva, profesora na Akademiji KONFAC u Stokholmu, Švedska, 1994. a godine dana kasnije stekao je zvanje magistra na Nacionalnoj akademiji lepih umetnosti u Sofiji (Bugarska), na Odseku za skulpturu. Njegovo polje profesionalnog interesovanja osim sklupture i slikarstva su i eksperimentalna umetnost i dizajn, web dizajn, urban dizajn, vizuelna umetnost u urbanom okruženju, multimedija i reklama.
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Japanski festival medijske umetnosti održava se od 1997. u Tokiju i još nekoliko...
NOVI LUVAN. Specijalno za Art magazin. U belgijskom gradu Novi Luvan (Louvain-la-Neuve) od 6....
NOVI SAD. Festival savremene umetnosti Dunavski dijalozi 2017 održaće se u Novom Sadu od 12. do...
NOVI SAD. 21. Godišnja izložba Udruženja umetnika Petrovaradinske tvrđave "Likovni...
Reklama
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
 
Iz arhive art događaja
Mali likovni salon, Novi Sad. Septembar 2007.
Ovde nije reč o ontološkom...
Galerija TERRA, Kikinda. Jun 2007.
Zasebni segment ove izložbe čini i serija razigranih...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Maj 2001.
Iako su predstavljena dela produkt...
Poklon zbirka Rajka Mamuzića, Zlatno oko, Tebelau, Urban District 16_11, Mali likovni salon,...
Savremena galerija, Zrenjanin. 30. jun - 18. jul 2008.
Projekat WATERMARK(ED) je...
Galerija Udruženja likovnih umetnika Srbije, Beograd. 1 - 8. oktobar 2014.
Radovi ...
Novosadski Sajam - ulazni hol Master centra. Decembar 2006.
Projekat "Nova...
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Značajan pariski muzej Orsay predstavio je veliku retrospektivnu izložbu koja je  posvećena francuskom slikaru impresionizma – Frederiku Baziju (15. novembar 2016 – 5. mart 2017). Na izložbi su prikazana Bazijeova dela…
Knjige i časopisi
  • ImageNOVI SAD. Knjiga "Evropski konteksti umetnosti XX veka u Vojvodini" predstavlja nastavak istraživanja istorije umetnosti u vojvođanskim kulturama XX veka, započetih izložbom i publikacijom Centralnoevropski aspekti vojvođanskih avangardi 1920 – 2000. Granični fenomeni – fenomeni granica…
Intervjui
  • ImageMartin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2018. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom