CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2009
Terra 18
Noć muzeja 2007
Digital Art 05
Digital Art 03
Digital Art 01
Digital Art 09

Sponzor rubrike
1. Međunarodni festival umetničkih zastava Štampaj E-pošta
(11 glasanja)
ImageNovi Sad: Zmaj Jovina, Miletićeva i Dunavska ulica. Septembar - oktobar 2005.
Ideja o Internacionalnom festivalu umetničkih zastava u Novom Sadu ima svoj nukleus u jednoj izložbi zastava kojom se grupa novosadskih umetnika predstavila na tradicionalnom Dunavskom festivalu u nemačkom gradu Ulmu, tokom proleća 2004. godine.Image



Izbor godine redakcije ArtmagazinaU organizaciji Centra za vizuelnu kulturu "Zlatno oko" u Novom Sadu je otvoren Međunarodni festival umetničkih zastava, uz učešće preko sto trideset autora iz trideset jedne zemlje. Ovi radovi standardizovanih dimenzija (300 x 140 cm) izvedeni najrazličitijim tehnikama, izloženi su duž novosadskih ulica u strogom centru (Zmaj Jovina, Dunavska i početak Miletićeve), a samo manji broj unutar Galerije "Zlatno oko" zbog osetljivosti materijala na atmosferske uticaje. Odmah treba konstatovati da je projekat odlično uspeo, sa ogromnim odzivom umetika iz čitavog sveta, verovatno zbog atraktivnosti i provokativnosti same teme izložbe. Inače posebne celine izložbe čine grupe zastava iz Japana i Mađarske. Izložbu prati iscrpan katalog u boji u kome su objavljene sve zastave i podaci o njihovim autorima.

Zastava kao predmet ima snažnu i nedvosmislenu istorijsku, društvenu, pa i političku konotaciju. Ona je simbol države, nacije, u koji se gleda sa strahopoštovanjem, najčešće u svečanim prilikama, ali i zbog koga su mnogo puta vođeni ratovi. Stoga umetniku dati da uradi svoju ličnu zastavu, da njome izrazi svoj lični identitet, označi svoju intimnu "teritoriju", svoju "državu u državi", predstavlja velik podstrek i izazov, što je ova izložba svojim rezultatima i pokazala. Sa druge strane, zastava je medij koji komunicira sa masama, u otvorenom prostoru, pa je na ovaj način umetnicima data mogućnost vangalerijske komunikacije i prisutnosti, ujedno prilika da budu viđeni i od onih koji nikada u galerije ne zalaze. Time je njihovim likovnim ostvarenjima u formi zastava dodat još jedan elemenat koji podiže dejstvo radova na viši nivo, u smislu učestvovanja u svakodnevnom i javnom životu grada. Manji broj autora radove je osmislio kao reakciju na postojeće zastave i ideološke simbole. Tako imamo zastava koje su izbušene, ili je iz njih izrezan središnji sadržaj, ima i onih sasvim providnih, a nalazimo i zastavu bivše Jugoslavije sa petokrakom u crno-beloj tehnici.

No, većina umetnika uradila je zastavu ličnog identiteta, svoj zaštitni znak, koristeći se tehnikama kolaža, pačvorka, slikanja, štampe, perforacije, a ima zastava od žičane mreže, od uprljanih peškira ili spojenih raznobojnih košulja. Sve one čine ovih dana šetnju pešačkom zonom Novog Sada punom iznenađenja, zanimljivih otkrića, poetskih doživljaja, ali i ekoloških opomena i vapaja kreativnih pojedinaca za direktnijom i efikasnijom komunikacijom među ljudima.

Andrej Tišma,
likovni kritičar

  

Ideja o Internacionalnom festivalu umetničkih zastava u Novom Sadu ima svoj nukleus u jednoj izložbi zastava kojom se grupa novosadskih umetnika predstavila na tradicionalnom Dunavskom festivalu u nemačkom gradu Ulmu, tokom proleća 2004. godine. Iako su takvu vrstu predstavljanja uslovile okolnosti na ulmskoj manifestaciji prostor Dunavskog keja za novosadske/vojvođanske/srpsko-crnogorske umetnike je bilo puno razloga da odaberu jedan stari medij kako bi iskazali svoj personalni umetnički identitet.

Poslednje decenije proteklog i prve godine aktuelnog stoleća ispunjeni su uzbudljivim događanjima na nekadašnjim jugoslovenskim geografskim i kulturnim prostorima. Raspad SFR Jugoslavije donosi kardinalne promene na političkoj i geografskoj karti balkanskog regiona. Proces nastajanja novih država (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija i Crna Gora), verovatno još nije okončan jer tinjaju problemi aktuelnih srpsko crnogorskih odnosa, Kosova (SCG), Republike Srpske (BiH)... Sve te nove, tek konstituisane države, nalaze se u sudbinskim tranzicijskim procesima, a njihove međusobne odnose opterećuju brojni problemi... U ovim prostorima pitanje "isticanja zastave" nije tek protokolarni problem...

Sva ta previranja nametnula su brojne stavove i borbu za koncepcijsko ustanovljavanje društva i umetnosti. Identitet se obnavlja po nekolikim, često i oprečnim kriterijumima, a najčešće su u opticaju namere restauracije istorijskih modela ili nastojanja da se ustanovi koncept modernog demokratskog društva. U umetnosti se nametnulo pitanje o identitetu savremene umetnosti koja je sudbinski vezana za sociološki, politički i kulturološki "duh mesta". U umetničkoj teoriji, tokom devedesetih godina je, nikako bez razloga, ustanovljena žustra rasprava o odnosu lokalnog i globalnog, o odnosu regionalnog i univerzalnog. U tim tezama se zapravo raspravljalo o identitetu: o identitetu društva u kojem se dešava i realizuje umetnost, i o identitetu umetnosti koja (načinom post-modernističkih ili obnovljenih modernističkih koncepcija) problematizuje ideološke i sociološke podtekste društva...

Tako se došlo do ideje o organizovanju Internacionalnog festivala umetničkih zastava u Novom Sadu. Lokalna uslovljenost razmatranja stanja identiteta je uputila na širi kontekst: problematika identiteta je univerzalna. Ričard Mejer (Richard Meyer) konstatuje da "termin identitet sugeriše da individua prepoznaje sebe kroz stanje ili kvalitet koje deli sa drugima, bilo da je reč o rasi, religiji, seksualnosti ili kulturnom poreklu" te istovremeno konstatuje da se ovaj termin najčešće koristi da bi se označio problem - krize identiteta ili potrage za identitetom prouzrokovan otuđenjem pojedinca...

Bilo kako bilo, zastave koje su postavljene u pešačkoj zoni gradskog jezgra u Novom Sadu, jesu simboli umetničkog identiteta. Lapidarnim jezikom likovnih elemenata i vizuelnih simbola ukazuje se na karakter onoga koga zastava predstavlja i zastupa. Na ovim zastavama umetnici "ispisuju" i objavljuju i afirmišu vlastitu personalnu osvešćenost poetsku, umetničku, ali i istorijsku, sociološku, političku, ekološku... To što se zastave kao neuobičajeni, neformalni medij umetničkog izražavanja, uglavnom, "poklapaju" sa pikturalnim ili drugačije koncipiranim ostvarenjima iz njihovih umetničkih radionica, samo potvrđuje činjenicu da ova i ovakva neformalna dela, ove nezvanične i sasvim lične zastave, jasno govore o identitetu umetnika, o identitetu njihove umetnosti ali i o identitetu jednog vremena u kome su ovi umetnički barjaci tako ponosno i visoko podignuti...

Sava Stepanov
likovni kritičar


Učesnici

Zmaj Jovina ulica:
Albanija: Suela Qoshja, Australija: Jon Tarry, Austrija: Fiona Rukschcio, Martin Dickinger, Lena von Lapschina, Bosna i Hercegovina: Mustafa Skopljak, Bugarska: Albena Mihaylova, Vassya Slavova Vassileva, Češka: Wanesa Hardi, Martin Kolář, Francuska: Tomas Monin, Engleska: Louis Nixon, Irska: Sinead O`Donnell, Ruth McCollough, Indonezija: Hidayat, Južna Koreja: Eun Sook Shin, Shin Soo-Hyeok, Kanada: Christian Leduc, Kina: Li Yuan, Makedonija: Blagoja Manevski, Irena Paskali, Stanko Pavlevski, Ismet Ramičević, Jovan Šumkovski, Mađarska: István Bálind, Meksiko: Miguel Fematt, Nemačka: Dorothea Fleiss, Aleksandar Pohl, Poljska: Andzej Dudek-Dürer, Rumunija: 2META - Maria Manolescu, Romelo Pervolovici, Marilena Breda Sanc, Lia Popescu, Srbija i Crna gora: Marjan Andrejević, Danijel Babić, Biljana Bakaluca, Nenad Bogdanović, Mira Brtka, Anka Burić, Nada Denić, Nataša Đurović, Živko Grozdanić, Milan Jakšić, Dragan Jevdić, Maja Josifović, Biljana Keković, Smiljana Kojić, Milan Kralj, Ratomir Kulić, Ljubomir Maksimov, Svetlana Milić, Božidar Plazinić, Milica Stevanović, Slobodanka Stupar, Đula Šanta, Rastislav Škulec, Milivoje Štulović, Dimitrije Tadić, Andrej Tišma, Dušan Todorović, Anica Vučetić, Dragomir Ugren, Aleksandra Zdravković, Bosiljka Zirojević, Singapur: Delia Prvački, Milenko Prvački, Shufang Ye, Slovenija: Samo i Andrea Kovač, Slovačka: Peter Kalmus, Jan Triaška, Škotska: Keny McBride, Španija: Marcelo Díaz García, Amparo Dols Marzá, Švedska: Zlatko Vasić, Turska: Selim Birsel, Genco Gulan, Mürüvvet Türkyilmaz, SAD: Neighborhood Public Radio, (Lee Montgomery, Jon Brumit).

Dunavska ulica:
Mađarska: Aranyosi Zsuzsanna, B. Csernyánszky Katalin, Bányász Judit, Bernadett B. Páger, Bonin Katalin, Czeglédi Júlia, Fogel Mária, Göbölyös Márta, Golarits Erzsébet, Harsay Ilona, Kapolyí Márta, Kass Eszter, Katona Szabó Erzsébet, Kecseti Gabriella, Kelecsényi Csilla, Kelemen Kata, Kónya Kinga, Kozma Vera, Kubó Éva, Latin Anna, Lencsés Ida, Makkai Márta, Ištvan Matrai, Prohászka Margit, Remsey Flóra, Ruttka Andrea, Sándor Eszter, Sárváry Katalin, Sütő Éva, Széles Edina, Széles Judit, T. Doromby Mária, Tóth Szilvia, Udvari Hajnalka, Zalaváry Éva, Istvan Matrai.

Miletićeva ulica:
Japan: Nobuyoshi Arai, Tomo Goto, Itazu Litho - Grafik + Vladislav Šćepanović, Unit name h.y: Hanako Kanno and Yasushi Kanno, Youna Kousagiuguisu, Linmay Komine, Yujiro Miyazaki, Yoshio Machida, Yuji Miyao, Fumio Matsui, Maggie, Tomoko Ninoniya, Yukinori Noguchi, Kunio Sekiguchi, Yasuko Toyoshima, Keiichi Ueno, Shiho Kano.

Video:
Adina Bar-On (Izrael), Myrjam Thys (Nemačka), Cristine De La Garenne (Nemačka/Francuska), Antti Tanttu (Finska), Dragan Živančević (Srbija i Crna gora), Stevan Kojić (Srbija i Crna gora).
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Vladimir Cervenka
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Međunarodni video festival "Videobrazil" održan je u okviru 21. bijenala...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti predstavlja u Paviljonu u Tvrđavi, od 10. do 30....
BEOGRAD. U saradnji sa Udruženjem likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti, u Paviljonu u Tvrđavi, predstavlja od 17....
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Muzej Moderne umetnosti u Parizu priredio je izložbu tri značajna...
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture...
IK Prometej preporučuje
Peter Handke - Popodne pisca
Peter Handke
Popodne pisca
 
Intervju
Kombinovana tehnika, pesak, zemlja, pepeo, kolaž, višeslojnost, strukture koje imitiraju...
Korina Gubik

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageKIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava svake godine od 1. do 31. jula, u objektu stare industrijske arhitekture koji je izgrađen 1895. godine. Na simpozijumu "Terra" svake…
Knjige i časopisi
  • ImageU knjizi "Nova skulptura u Vojvodini 1980‒2000 / New Sculpture in Vojvodina 1989‒2000." istorijsko‒umetnički valorizuju se opusi i delovanje u prostoru i domenu nove skulpture sledećih autora i autorki: Ane Bešlić, Verbumprograma, Ratomira Kulića, Mirjane Kojić,…
Intervjui
  • ImageMilica Stojšić (1984, Paraćin) po obrazovanju je arhitekta i dizajner svetla. Bavi se vizuelnim jezikom svetla i njegovim odnosom prema prostoru, kao i politikom percepcije u kontekstu umetnosti. Master studije arhitekture završila je na Fakultetu tehničkih…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2020. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom