CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Novi Sad - Evropska prestonica kulture 2022

   Vesti:   Srbija    |    Novi Sad    |    Beograd    |    Svet    |    Novi Sad 2022    |    Redakcija
Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Digital Art 02
Digital Art 08
Digital Art 04
Videomedeja 23
Dunavski dijalozi 05
Digital Art 09
Dunavski dijalozi 04

Sponzor rubrike
Ratomir Kulić - Slike (digital print na platnu) Štampaj E-pošta
(4 glasanja)
ImageMuzej savremene likovne umetnosti, Novi Sad. Septembar - oktobar 2004.
Dok posmatrači gledanjem stvaraju i troše sliku i (njeno) spljošteno telo, za umetnika pokazivanje sebe i pogled na sebe i svoje vlastito telo obuhvaćeno umetničkim sistemom predstavlja i doslovno suočavanje sa onom poznatom istinom da nema istine bez posledica: U svojoj predavajućoj izloženosti ono (telo) govori bez udvaranja: Ovde sam!



Izbor godine redakcije ArtmagazinaAkciju, izvedenu 1966, a možda i 1967. godine, često je sam akter navodio kao anegdotu. Sastojala se od zakopavanja, na odabranim mestima, pločica ili nekih drugih predmeta na kojima je prethodno bila urezana određena reč. O akciji nije načinjen, niti ostavljen nikakav materijalni trag (pisani dokument, foto-zapis), a usmeno kazivanje autora o ovom događaju zabeleženo je na audio-traci i objavljeno pre desetak godina.

Pominjanjem akcije od pre gotovo četiri decenije, čiji je autor i jedini učesnik bio Ratko Kulić, želi se ukazati na neke posebne veze i razloge za realizaciju ove izložbe. Prvo, izložba predstavlja rezultat Kulićevog višegodišnjeg neokonceptualnog projekta sačinjenog od multimedijalnih i intermedijalnih akcija i produkcije, projekta koji je proistekao upravo iz ondašnje anegdotske akcije. Drugo, zbog svog koncepta, operacionalne određenosti i objektnog/predmetnog smisla navedena akcija, iako tada možda nije do kraja osvešćena kao umetnički čin, danas se može smatrati anticipacijom kasnijeg umetničkog rada Verbumprograma (Kulić, Mattioni).

Načelno delovanje iz off-a, na rubovima mainstreama, ni na margini ni u centru - kao svesno odabrana umetnička pozicija - od početka je Verbumprogramu omogućavala takav manevarski prostor koji, gledan sa strane, nije bio sasvim jasan niti je mnogima mogao biti do kraja razumljiv. Pozicija distance i ravnodušnosti, s jedne, i stalnog protivstavljanja i manje-više aktivnog intelektualnog otpora, s druge strane - pokazuje da i Kulićev post-verbumprogram umetnički rad i delovanje, unutar/izvan/nasuprot sistema umetnosti, i jeste i nije lišeno direktnog kulturnog, društvenog i političkog angažovanja. No, neka pretpostavljana rekapitulacija svega, u tom smislu do sada ostvarenog i/ili započetog, biće na ovom mestu zadržana na Kulićevom angažmanu od 1995. do danas. Naime, razdvajanje okolnostima početkom devedesetih za umetnički par Verbumprogram predstavljao je uslovan prekid i nemogućnost daljnjeg zajedničkog rada. Organizacija i realizacija retrospektive Verbumprograma u Galeriji (današnjem Muzeju) savremene likovne umetnosti, marta-aprila 1995. godine i prvo samostalno pojavljivanje na izložbi Energije: Savremena umetnost u Vojvodini, održane juna meseca 1995. godine u vršačkoj "Konkordiji", stoga, predstavljaju simboličke ali i stvarne vremenske i prostorne graničnike koji su bitno odredili dalji Kulićev rad i umetničke nastupe u javnosti, koji pak suštinski referiraju na misaoni i delatni okvir Verbumprograma.

Akcenat je, ovom prilikom, pre svega na specifičnom učešću Ratka Kulića u ciklusu izložbi Tendencije devedesetih: diskretni modernizam, održan 1996. godine u Centru za vizuelnu kulturu "Zlatno oko" u Novom Sadu, kao i Kulićevom autorskom kreiranju ciklusa izložbi Identitet i razlika: dvostruka artikulacija, realizovan 1997. godine u istom prostoru.

Velikim crtežom: Ekskurs III, realizovanim 2003. godine u Muzeju savremene likovne umetnosti u Novom Sadu, Kulićev rad na upotrebi sistema umetnosti dobija još jednu, novu dimenziju. Čitav niz pitanja o prirodi umetnosti / umetničkog dela i njihove društvene funkcije, pitanja o položaju i statusu umetnika, vlastitom radu, pitanja jezika (i) umetnosti i sistema umetnosti u sasvim određenom društvenom kontekstu tokom niza godina samo su se ponavljala i na taj način umnožavala. Unutar tog kruga konstantne zapitanosti odvijala se programska aktivnost Verbumprograma kroz određene vrste projekata kao odgovora koji su bili u formi stavova, propozicija, tautologija, čemu će Kulić u svom samostalnom radu dodati formu ekskursa kao ogleda i metoda za iskušavanje zadatih tema i formu zaključka.

Osnovna taktička pozicija projekta Anamorfoze, kao uostalom i celokupna strategija umetničkog delovanja Ratomira Kulića od 1995. godine, nastoji da različite zone vidljivosti i različite zone nevidljivosti, kako sveta umetnosti tako i sveta realnosti, učini relativnim ili makar posredovanim. To bi, zapravo, značilo da se koristi već postojeći kontekst u kojem je pojedinac-umetnik (ne)vidljiv za umetnički sistem ili se (de)konstruiše umetnički sistem (ne)vidljiv za pojedinca-umetnika u prenesenom ali i doslovnom smislu.

Naziv projekta anamorfoze - sa značenjem preinačenja, više nego promena, a najmanje kao preobražaj - ponuđen je u ovom konkretnom slučaju kao interpretativni ključ, koji možda otvara prava vrata ali ne garantuje bezbedan i siguran prolaz tesnim hodnikom. Naime, u zavisnosti od konteksta menja se značenje, imajući pri tom u vidu i doslovni prevod reči anamorfoza. Ta promena kreće se od anamorfoze u značenju puke iskrivljenosti (distortion), iščašenja, uganuća, izvrtanja, preko "uvrnutosti" (twisted), nastranosti, grimase, deformacije, nakaznosti, monstruoznosti, nedostatka simetrije - sve do anamorfoze kao lažnog predstavljanja ili pogrešnog prikazivanja (misrepresentation), ali i preuveličavanja, preterivanja, karikature, parodije, satire i transvestije, uz još i značenje netačne tvrdnje (misstatement) i/ili skidanja, svlačenja (taking-off, take-off -skinuti). Na drugom mestu naglašava se kako je anamorfoza Slika iskrivljena na takav način da postaje vidljiva jedino i samo kada se gleda na poseban način, sa izvesne tačke tj. iz određenog ugla. Kako pronaći pravi ugao? Koja je to tačka? Koji način? Ukoliko anamorfozama pristupimo kao procesu, kao nizu aktivnosti tokom kojih se pretpostavlja, izvršava, sprovodi, otvara i na kraju prikazuje/pokazuje prisustvo u fizičkom odsustvu i obratno, ispostaviće se da je uglova i tačaka mnogo, ili ih je malo (!?). U svakom slučaju, broj i položaj uglova i tačaka sklon je translociranju, a oni se mogu transformisati, čak i mutirati. Iako se u svakodnevnim okolnostima na levu ruku ne može navući desna rukavica - anamorfoze su upravo ta mogućnost - da se poput odraza u ogledalu koji je sličan, simetričan ali ne i potpuno jednak tj. nepodudaran je, nepoklopiv do kraja sa onim što je ispred ogledala - stvori prostor za percepciju verbalno-vizuelne subverzije odnosno onog što je prećutano, sakriveno, nečitko.

U tom smislu, odnos dela i interpretacije kao jedne od baznih preokupacija Verbumprograma, i dalje je za Kulića aktuelan predmet promišljanja koji dopušta pre/formulacije i nova, preciznija elaboriranja. Jer, iako uvek problematičan, na kraju to je ipak odnos neodvojivosti, preklopivosti, potencijalne istovetnosti u razlikama i međusobne uslovljenosti u produkciji značenja. Sada, dakle, pred (još) jednom verbum-situacijom u kojoj zbivanje slike zahteva mesto, umetnik nanovo prihvata instituciju recepcije, na njoj čak insistira, iz uverenja i saznanja da je to jedini legitiman način da se stvori moguće mesto za ulaženje u dijalog, za dolazak u dosluh s jezikom... Otuda prezentacija kao potreba za prepoznavanjem i "prilagođavanjem" i reprezentacija kao zahtev za komunikacijom. Postavka je tu, ili može biti, tek puka intervencija i pokušaj unutrašnje-spoljašnje organizacije. To otvaranje prema stvarnom svetu ili za njega, jeste jedan od Kulićevih uobičajenih metoda ispitivanja i uspostavljanja veze i uopšte oblika ponašanja kojim bi i da utvrdi i da ospori prisustvo umetnosti, umetnika, dela... tražeći posrednike/posredništvo u pokušaju (samo)razumevanja i saučestvovanja u vizuelno-jezičkoj igri/zagonetki. Dakle, to i dalje jeste verbum-program: prvobitno zatvoreni sistem u očekivanju odgovora.

O svojevrsnom obračunu sa slikom svedoči fotodokumentacija akcije u kojoj je slika provedena kroz četiri osnovna elementa (vodu, vatru, zemlju i vazduh). Dugo pripreman i više puta odlagan, obračun je ipak obavljen. Slika je sačuvana, a njena ne-moguća egzistencija još jednom potvrđena. Da bi je vratili sebi - od slike se (ne) treba distancirati. Da bi se umetnik bavio slikom mora je (se) osloboditi. Odnos prema slici i njenoj u/potrebi Kulić realizuje u kontekstu odnosa života i umetnosti, života i smrti, umetnosti i smrti. Sa slikom je završeno. Ona se može još samo udaviti/utopiti, spaliti, upucati, sahraniti... ili se može oprati, očistiti, preporoditi, prodisati... i onda se (sa) slikom počinje, jer slika i dalje jeste (svoja) zagonetka i ujedno (sopstvena) odgonetka (Ona samu sebe misli / ona samu sebe zna / zna sama od sebe / i ne može da kaže šta zna / ne zna šta je ono / niti zna šta je ovo).

Tokom prerušavanja, presvlačenja, kostimiranja i poziranja umetnik/model preuzeo je pravila svojevrsnog fotosešna i na najneposredniji način iskoristio svoje telo za direktnu provokaciju (umetničkog) jezika, sistema umetnosti i komunikacionih fenomena.

Dok posmatrači gledanjem stvaraju i troše sliku i (njeno) spljošteno telo, za umetnika pokazivanje sebe i pogled na sebe i svoje vlastito telo obuhvaćeno umetničkim sistemom predstavlja i doslovno suočavanje sa onom poznatom istinom da nema istine bez posledica: U svojoj predavajućoj izloženosti ono (telo) govori bez udvaranja: Ovde sam!

(Iako možda i nije.)

Suzana Vuksanović
 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

videomedeja

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Galerija Bel Art predstavlja od 9. do 25. oktobra 2020. izložbu radova Mire Brtke (Novi Banovci, 1930 – Zemun 2014). Diplomirala je...
NOVI SAD. 24. Međunarodni video festival Videomedeja u produkciji i organizaciji Udruženja za video umetnost Videomedeja održaće se u periodu od...
NOVI SAD. Spomen-zbirka Pavla Beljanskog predstavlja od 18. juna do 6. septembra 2020. izložbu "Peštanski đaci: Petar Dobrović, Zora...
APATIN. Galerija "Meander" predstavlja od 23. aprila do 6. maja 2021. slike Anđelije Roglić (1980, Raška). Diplomirala je na...
APATIN. Galerija Meander predstavlja od 19. novembra do 2. decembra 2021. grafike Miroslava Savkova pod nazivom "Grafika čoveka"....
Kalendar događaja
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Novi Sad

Podrzite Art magazin
 
Reportaže
Po čemu se još ova postavka razlikuje od drugih, i da li se razlikuje? Zašto je ona...
U Muzeju istorije Jugoslavije, baštiniku nasleđa jugoslovenskih umetničkih i...
Majstor nadrealizma napravio je dramaturški udar iz groba koji mu Katalonija nije oprostila...
Knjige o umetnosti
Svetozar Obradović - Novosadski strip
Svetozar Obradović
Novosadski strip
 
Intervju
Kombinovana tehnika, pesak, zemlja, pepeo, kolaž, višeslojnost, strukture koje imitiraju...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Prošlo je pola veka od kako je prvi put štampan strip "Balada o slanom moru" Huga Prata (1927 - 1995). Pojavio se u crno-beloj verziji na stranicama prvog broja italijanskog strip magazina "Narednik Kirk",...
Knjige i časopisi
Učesnici: Jimmy Stepanof, William Henne, Akab, Christoph Niemann, Jon Juarez, Sonny Liew, Steven Dhondt, Marc Lizano, Mikkel Christensen, Evandro Alves, Philippe Marcelé, Eleanor Davis, Benoît Peeters, Giorgio...
Intervju
Vajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom 35. internacionalnom simpozijumu "Terra" prvi put upustio u rad s glinom. Pariz mu je zanimljiv zato što ljudi tamo dolaze iz celog ...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom