 Galerija SULUV-a, Novi Sad. 1 - 13. mart 2010.
Marta Kiš Butterer (1961, Kikinda). Završila Srednju umetničku školu "Bogdan Šuput" u Novom Sadu. Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi prof. Dušana Todorovića i Milana Blanuše, smer slikarstvo. Eržebet Mezei (1947, Skorenovac). Gimnaziju maturirala u Bečeju. Diplomirala na Višoj pedagoškoj školi (likovni odsek) u Novom Sadu. Bavi se grafikom i primenjenom umetnošću.
O radovima Marte Kiš Buterer   
Radovi Marte Kiš Buterer pripadaju autentičnoj postmodernističkoj umetničkoj atmosferi i konceptu jer su plod jednog posve personalnog i izrazitio subjektivističkog shvatanja umetnosti te sveta i vremena u kome živimo. Njeni radovi prezentovani na ovoj izložbi formirani su prepletima: a) različitih sadržaja (realno-irealno); b) različitih plastičkih artikulacija (ravnina slike - trodimenzionalnost skulptorske instalacije); c) različitih jezičkih načina (figurativno - apstraktno); d) različitih materijala (vuna – drvo - različite aplikacije) te e) jedinstvenim, skoro eruptivnim ekspresionizmom…
Izraz je formiran sažimanjem brojnih operacija (slikanje, vajanje, tkanje, apliciranje, unošenje rady made predmeta…) unutar jednog plastičkog dela. Tako je naše odista dramatično, krizno tranzicijsko svakodnevlje verodostojno i sugestivno (pro)tumačeno u ovim radovima. Uz to, duh i karakter tog vremena prepoznajemo u izrazima lica nekolicine portretskih prilika, u neočekivanoj mešavini fragmentarnih predstava; u dramatičnom sukobu materijala; ponajviše u izrazitom ekspresionizmu forme, boje, gesta i materije...
Radovi Marte Kiš Buterer su, očigledno je, duboko proživljeni i zbog toga je možda najdraceniji kvalitet njenog izraza jedna neobična, sugestivna, čak vehementna taktilnost. Sukcesivnost tih taktilnih vrednota je opipljiva, stvarna, reifikovana – jer je njeno delo zbir elemenata različite kakvoće, različite struktuiranosti i plastičkog dejstva. Takvim ostvarenjima ova umetnica se jasno, snažno i odlučno odupire optem osećanju epohalne krize na još uvek aktuelnoj prekretnici vekova. Zbog toga njen stvaralački, umetnički, slikarski gest – predstavlja istinsku angažovanu reakciju zabrinutog ali osvešćenog i odgovornog umetnika, spremnog i sposobnog da svojom demijurgijom, vlastitim humanističkim stavom i autentičnom umetničkom porukom ohrabri svog posmatrača.
O radovima Eržebet Mezei  
Radovi Eržebet Mezei teže jednom racionalnijem pristupu svetu i vremenu u kome živimo. Ona svojim neobičnim, kombinovanim tapiserijskim radovima, nastoji da ostvari jednostavnu kompoziciju i da uspostavi čitku likovnu harmoniju. Njene apstrakcijske tvorevine teže geometrijskoj strukturi, onoj konstituciji plastičke celine koja nam nudi principe neoplasticizma (red, sklad, promišljenost) te jedan racionalan odnos prema izazovima svakodnevlja. Zbog toga njenim radovima dominira kompozicijska shema, sva u ravnoteži, paralelnim linijama, odmerenim bojenim odnosima, usklađenim, a ne suprotstavljenim materijalima… U suštini ostvarenja Eržebet Mezei plediraju ka prirodi i prirodnosti.
Ne radi se ovde o brzopletom problematizovanju aktuelnih ekoloških tema i problema. Nošena vlastitom umetničkom i personalnom intuicijom ova umetnica zapravo evocira osnovna, prirodna, dijalektička načela; ona osluškuje damare svekolike prirode koja vlastitom univerzalnošću, sama po sebi, nudi "rešenje" svih ovovremenskih – uglavnom urbanih - problema i svakodnevnih trauma.
Dakle, Eržebet Mezei nastoji da se u likovnom smislu, izrazi u domenu modernističkog miljea. Ona se ne bavi sadržajima, nego u svojim radovima tvori i analizira formalne postavke. Ta formalna struktura poseduje svoje principe i posmatraču se upravo ti principi (racionalnost, red, sklad, harmonija, smirenost) nameću kao svojevrsni recept za promišljanje i preživljavanje svih manifestacija ovog našeg kriznog doba. Uostalom, svakako ne bez razloga jedina instalacija definisana u tom geometrijskom maniru koju izlaže Eržebet Mezei nosi naslov - "Zaklon".
Sava Stepanov |
Muzej Vojvodine, Novi Sad. Decembar 2007.
Na reci Čitanja podignuti su gradovi od naslova. Evo nekih koji leže na rukavcu Čitanja Gradine: Forme raskrivanja niške Gradine; Švarceneger vas vodi kroz tajne časopisa; Prvo žene i deca, zatim muškarci, na kraju kapetan; Da…
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
