---

Park skulptura (detalj)	Marcelo Diaz Garcia (Španija)
Mustafa Skopljak (BiH)	Fulvio Merolli (Italija)
Kodai Hihara (Japan)	Dragana Ilić (Jugoslavija)
Gabrijel Glid (Jugoslavija)	Pavle Pejović (Jugoslavija)
Kosta Bogdanović (Jugoslavija)

Internacionalni simpozijum skulpture TERRA ovogodišnjim sazivom je obeležio ne mali jubilej: 20 godina izvanrednog postojanja i rada. Osim učesnika iz inostranstva: Marcelo Diaz Garcia (Španija), Kodai Hihara (Japan), Fulvio Merotti (Italjija) i Mustafa Skopljak (BiH) po prvi put je napravljen i jedan presedan u odnosu na pravilo da se na TERRI može učestvovati samo jednom. Tu čast i privilegiju dobili su vajari iz Jugoslavije: Gabrijel Glid, Kosta Bogdanović, Pavle Pejović i Dragana Ilić kao i Mustafa Skopljak (BiH).

Bez potrebe da se ulazi u analizu svakog autora i ostvarenih dela ponaosob opšti utisak je već uobičajen kada se govori o sazivu Internacionalnog simpozijuma skulpture TERRA: izvanredno. Iako simpozijum postoji i radi, evo već 20 godina, još uvek je prisutno iznenađenje i oduševljenje. Počesto i otkriće. Konkretnija objašnjenja naći ćete u izjavama samih autora. Možda je Marcelo Diaz Garcia iz Španije dao i najjezgrovitije objašnjenje kao i smernice: "Gospodin Kojić je zaista jedan veliki čovek jer neverovatno hrabro stoji iza ovog projekta. Veoma je važno da se sve ovo nastavi i dalje."

Zaista, skoro da je ravno čudu da na ovim našim prostorima nešto ovako kvalitetno postoji već 20. godina i da je nezaustvljivo, iz godine u godinu, sve bolje i uspešnije.

U nameri da vam ovom reportažom još više približimo Internacionalni simpozijum skulpture Terra, s obzirom na mogućnosti i uslove koje umetnicima simpozijum nudi, pročitajte izjave učesnika ovogodišnjeg saziva.

Luka Salapura

 

Marcelo Diaz Garcia (Španija)
"TERRA mi se veoma dopada. Mnogo je prijatnih utisaka i to iz više razloga. Ovde se radi na jedinstven način. Mislim pre svega na monumentalan format u glini kao materijalu. Ambijent je izvanredan za rad, inspirativan je, čak i romantičan. Gospodin Kojić je zaista jedan veliki čovek jer neverovatno hrabro stoji iza ovog projekta. Veoma je važno da se sve ovo nastavi i dalje. U suštinskom smislu, skulputre koje sam izveo na simpozijumu radim i u Španiji, ali nikad do sada nisam radio u ovako velikim razmerama. Za mene je to jedno izvanredno iskustvo."

Kodai Hihara (Japan)
"Na TERRRI je veoma inspirativno. Ovaj izvanredan veliki prostor i mogućnosti motivisali su me da radim monumentalne formate skulpture u glini. Sve ovo me podseća na disanje. Veliki prostor, kvalitetna i slobodna atmosfera... Sve što je umetniku i čoveku potrebno za disanje. Dela koja sam izveo na TERRI ne radim inače u svojoj umetničkoj praksi. Upravo na osnovu prethodnog objašnjenja odlučio sam se za apstraktnu formu."

Mustafa Skopljak (BiH)
"Prvi put kada sam došao na simpozijum bio sam zatečen ukupnim prostorom. Zapitao sam se: šta sada? Putujući od hotela do TERRE primetio sam kuće iz kojih je izvirala neka toplina. Na TERRI sam uspeo da svoj rad otvorim iznutra, do tada su moji radovi bili zatvoreni. Inače ovo je svetsko čudo što se tiče skulpture. Bio sam na mnogim simpozijumima ali TERRA je nazaboravna. Prvi put sam boravio na TERRI 1987. godine i kada sam dobio poziv da ponovo učestvujem na simpozijumu bio sam iznenađen. Svakako da sam odmah pristao i veliko im hvala što su mi omogućili da izvedem novu skulpturu. Sada razmišljam u instalaciji i deo ideja sam preneo u glinu. Po pečenju ću ubaciti u skulpturu i neke staklene elemente."

Dragana Ilić (Jugoslavija)
"U najkraćem, ovde je izvanredno. Zaista ne bih znala kako da rečima opišem svoje lično zadovoljstvo i kao umetnika i kao čoveka. Prvi put sam na Internacionalnom simpozijumu skulpture TERRA boravila 1994. godine. O učinjenom presedanu o drugom pozivu umetnika koji su već boravili na TERRI ne bih htela da razmišljam. Lično sam zadovoljna što sam i ja u tom izboru, a verujem i da skulpure koje sam ovoga puta realizovala već dovoljno govore. U svakom slučaju, TERRA je neponovljiva."

Gabrijel Glid (Jugoslavija)
"Imam utisak kao da je ovde vreme stalo, u jednom pozitivnom smislu podrške. Na TERRI sam prvi put učestvovao 1995. godine. Moj odnos prema skulpturi onda i danas je sličan. Na neki način sam se ustalio u materijalu. Prija mi povratak modelovanju, izradi skulpture vajanjem, građenjem. Svakako da mi je poznato da se na TERRI može učestvovati samo jednom i ovaj presedan povodom 20. simpozijuma jeste malo delikatan, ali istovremeno je i čast da se autorski boravak na TERRI ponovi dvaput."

Pavle Pejović (Jugoslavija)
"Na TERRI sam prvi put boravio 1992. godine. Tada sam imao jedan neverovatan polet. Napravio sam preko 100 skulptura. Prostor u kojem se boravi i radi je inspirativan i proizvodi stanje neopterećenosti. Uslovi su skoro neverovatni: materijal dobijate koliko god hoćete, tu su stručni ljudi da vam rado pomognu. Postoji, sa aspekta umetnika, rizik nepredvidljivosti zemlje. Zakonitost materijala se mora poštovati i to, možda, može da bude određeno ograničenje. U svakom slučaju, postoji jedno veliko područje za istraživanje. Onaj ko napravi taj dosluh sa materijalom ima šta da napravi i nađe na TERRI. Naši studenti sa akademije (Cetinje, Crna Gora) dolaze ovde i neopterećeni stvaraju. Imamo predmet tehnologija skulpture i mislim da kvalitetno prenosimo stečeno iskustvo. Na TERRI je akomulirano ogromno iskustvo i ima osnova da dođe do realizacije neke publikacije koja bi ovo iskustvo približila i drugim ljudima. Šteta je što i druge akademije ne koriste mogućnosti koje se ovde nude. Možda je naša sreća što smo mlada institucija (postojimo 13 godina) te nismo opterećeni. Uključenje gospodina Kojića u profesorski kadar sigurno je odigralo pozitivnu ulogu u postojećoj saradnji TERRE i akadedmije na Cetinju. Bilo bi dobro da se i druge akademije uključe u saradnju sa ovim simpozijumom, ali mnoge od njih su postale konzervativne. Na svoju štetu. Zašto se ne bi primenjivala Bonska konvencija?"

Kosta Bogdanović (Jugoslavija)
"Prvi put na TERRI sam učestvovao 1990. godine. Kada čovek dobije mogućnost da u maksimalnim uslovima deluje, pri svesti da je tu jednom i nikad više, nastaje euforija sa pitanjem da li će stići i da li će moći da uradi sve što mu mogućnosti nude. Propozicije su stroge. Te, 1990. godine, mislio sam da je to veliki zalogaj za mene, a nisam imao iskustvo sa zemljom u monumentalnom formatu. Čak sam imao i tremu. Onda sam ušao u problem gline i ostavio sam 67 skulptura manjeg formata i jednu za prostor. Prihvatio sam princip vlažno-suvo i meko-tvrdo. Paleoprincip. Od zemlje ne treba bežati kao od materijala, materije. Usvojio sam za sebe jedan važan koncept: zbijanje i razvlačenje. Kada sam dobio poziv da ponovo učestvujem bilo je to iznenađenje za mene jer sam znao uslove. Ovo sada stvara sasvim nove odnose. Nema više one prvobitne treme jer imam iskustvo i znam da mogu da izvedem ono što želim. Ovaj saziv daje posebno zadovoljstvo. Skoro lagodan dnevni režim. Planiram dan i to je izuzetno zadovoljstvo. Bez bojazni da li ću program izvesti. Podržavam princip TERRE o samo jednom učestvovanju, ali tek drugi dolazak daje samopouzdanje."