 Savremena galerija, Zrenjanin. 26. april - 14. maj 2010.
Slikarski izraz Slavka Krunića čini mešavina duha velikih umetničkih škola iz istorije umetnosti sa duhom današnje socijalne kritike izvedene na veoma sofisticiran način. Na slikama su u prvom planu postavljeni stilizovani, karikaturalno izvedeni ljudski portreti ili figure, ali ova karikaturalnost izvedena je veoma suptilno, bez jake ironije i bez namere da ismeva. Predstavljena lica prekrivena su dobrotom i setom, oni su začuđeni u svetu u kojem postoje, ali više od svega ti likovi traže sabesednike na drugoj strani.
   
Iako je slikarstvo često neposredni svedok vremena, dokaz da savremena satira može da bude transponovana u arhaično jeste umetnost izuzetno produktivnog beogradskog stvaraoca Slavka Krunića. U njegovom stilski ujednačenom, desetogodišnjem opusu, nostalgija čoveka današnjice za izgubljenim vremenom oživljena je kroz narativne portrete, uglavnom zamišljenih ličnosti. Ovaj mladi slikar, poklonik umetnosti starih majstora, s lakoćom je savladao ikonografiju tajanstvenih, usamljenih portreta osvetljenih lica. Kontrastna pozadina - pejsažna ili arhitektonska - otkriva nam sklonost autora ka renesansnoj simbolici slikanja zatvorenih prozora i vodenih i zelenih prostranstava, koja su vešto sintetizovana sa naslikanim ličnostima. U tim naizgled jednostavnim scenografijama minucioznog crteža i smirenog kolorita, protagonisti su muškarci i žene različitih životnih doba. Uvek odmerene gestualnosti, a krupnih, "vizantijskih" očiju, u direktnoj su komunikaciji s posmatračem. U poslednjem ciklusu Krunićevih slika direktna veza s posmatračem su (i) šaljivi naslovi radova, koji razotkrivaju izrazito individualne ličnosti, zarobljene u zaustavljenom vremenu. Maja Živanović
likovni kritičar
Slavko Krunić (Beograd, 1974) Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu u klasi profesora Radomira Reljica. Magistarske studije završio na istom fakultetu u klasi profesora Anđelke Bojović. Izlagao je na petnaest samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Kopenhagen, Ljubljana , Pariz, Beograd) i na više grupnih izložbi. |
NOVI SAD. Nedavno me je u Parizu jedna osoba pitala čime se bavim i ja sam joj odgovorio da sam umetnik. Sledeće pitanje je bilo "A kakav tačno umetnik?" I ja sam tu ućutao. Ljudima obično…
U knjizi "Nova skulptura u Vojvodini 1980‒2000 / New Sculpture in Vojvodina 1989‒2000." istorijsko‒umetnički valorizuju se opusi i delovanje u prostoru i domenu nove skulpture sledećih autora i autorki: Ane Bešlić, Verbumprograma, Ratomira Kulića, Mirjane Kojić,…
Junakinja ove priče nije tek neka nova ilustratorka, vajarka ili slikarka, već moderna P. R. heroina koja je na sebe preuzela nimalo zahvalan teret promocije umetnika i umetnosti, te predstavljanje istih svekolikoj javnosti. Naime, razgovarali smo…
