1. nagrada za slikarstvo, Genia Chef, Nemačka	1. nagrada za grafiku, Marko M. Dragić, Srbija
1. nagrada za skulpturu,Tomislav Todorović, Srbija	1. nagrada za primenjenu umetnost, Jens Balkert, Švajcarska
1. nagrada za crtež, Fatimir Zajmi, Srbija	1. nagrada za sakralnu umetnost, Marko Stojanović, Srbija
1. nagrada za fotografiju, Maja Milovanović, Srbija	1. nagrada za intermediju Stina Persdoter, Švedska
1. nagrada za video, Niklas Halberg, Švedska	Grand Prix, Saša Marjanović, Srbija

Nagrada za slikarstvo pripala je Dženiji Čef (Nemačka), za grafiku Marku M. Dragiću, za skulpturu Tomislavu Todoroviću, dok je nagrada za sakralnu umetnost pripala Marku Stojanoviću. Nagrada za primenjenu umetnost biće dodeljena Jens Balkert (Švajcarska), za crtež Fatimir Zajmi, a za fotografiju Maji Milovanović. Stina Persdoter (Švedska) primiće nagradu za intermediju, a Nikolas Halberg (Švedska) za video rad.

Na konkursu se prijavio 801 umetnik, dok je za izložbenu selekciju odabrano 619 autora i 946 radova. Katalog povodom jubileja izlazi u dva toma i dvojezično (srpsko - engleski).

Izložba radova manjeg formata, omaž Vladimiru Veličkoviću, biće upriličena u Likovnoj galeriji Kulturnog centra, dok će prateća izložba biti postavljena u Muzeju rudničko-takovskog kraja. Bijenale traje (najmanje) dva meseca.

Deset izdanja jedne bijenalne manifestacije prilika je za neku vrstu retrospektivnog pogleda, za svođenje računa, čak i za svojevrsnu "autoistorizaciju". Tokom dve decenije promenile su se ne samo umetničke okolnosti nego i sveopšti društveni okvir u kojem Bijenale umetnosti minijature traje: umetnici koji su iz dalekih zemaqa slali svoje radove u Gornji Milanovac na adresu su ispisivali tri različita imena države...

Započeta kao pregnuće grupe gornjomilanovačkih umetnika, u žeqi da sredina koja je i pored istorijskih nedaća imala i ima zavidnu likovnu tradiciju, ostvari dostojno prisustvo na mapi umetničkih događaja tadašnje države, bijenalna izložba radova malog formata postepeno je rasla i preobražavala se. Od izložbe do izložbe rastao je i obim, sa njime i ugled u umetničkim krugovima, menjali su se qudi koji su profilisali izložbe i svako je od njih ostavio po neki trag u onome što se danas može videti. Posebnu zaslugu imaju oni pojedinci koji su u zaista teškim okolnostima poslednje decenije dvadesetog veka, u vreme ratova za jugoslovensko nasleđe i u uslovima zatvorenosti zemqe, uspeli da održe ne samo izložbu, nego i njen međunarodni karakter. Otud jubilarna izložba nije tek jedna u nizu, već, pre bi se reklo, zbir raznorodnih pregnuća mnogih qudi koji su tokom dve decenije radili na njoj, i naravno, svih onih umetnika koji su svoja ostvarenja slali u Gornji Milanovac.

O tome najboqe svedoči i jedna od "bočnih" izložbi ovogodišnjeg Bijenala. I sistem nagrada se, tokom trajanja Bijenala, menjao i proširivao - videti na jednom mestu sve radove koji su u različitim kategorijama privlačili pažnju žirija, koji se, naravno, i sam menjao, znači barem donekle steći uvid u evoluciju izložbe.

Jedna od tekovina stalnih dopuna i pokušaja da se osavremeni i dinamizuje koncepcija Bijenala jeste i odluka da se u glavni tok ukquče različite vrste tematskih izložbi ili pak monografska predstavqanja rada pojedinih umetnika u domenu stvaralaštva minijature. Na ovogodišnjoj smotri publika ima priliku da vidi niz minijaturnih radova Vladimira Veličkovića. Celokupan opus ovog umetnika koji, stvarajući u Parizu ne zanemaruje prisustvo u sredini iz koje je potekao, može se videti kao esej o egzistencijalnoj teskobi današqeg čoveka. Visoko uvažavan najviše po svojim radovima monumentalnih razmera, Veličković je, kao i mnogi drugi umetnici, svoje inicijalne ideje opredmećivao na radovima malog formata. Kao da naglašeni grafizam, ono što čini možda najizrazitiji znak raspoznavanja ovog umetnika još više dolazi do izražaja na njegovim radovima nevelikih dimenzija, onima koji se kao zaokružena, tematska celina, prvi put prikazuju upravo u okviru ovogodišnjeg Bijenala.

Praksa započeta na prethodnom, devetom bijenalu, da uz glavni, žirirani deo izložbe, budu predstavqene selekcije pojedinih umetničkih sredina već je donela izuzetne rezultate - posredovanje kustosa omogućava da se stekne pouzdaniji uvid u glavne likovne tokove. Ove godine na Bijenalu umetnosti minijature predstavqaju se selekcije Slovenije, Hrvatske, Norveške i
Nemačke.

Broj umetnika koji se bave samo i iskqučivo delima nevelikog formata nije veliki - ali, sa druge strane - gotovo da nema onih stvaralaca koji uz radove ateqerskog ili monumentalnog formata ne izvode i dela intimnog, kamernog karaktera. Gornjomilanovački Bijenale umetnosti minijature je, između ostalog, motivisao mnoge od njih da ta dela koja često ostaju u senci velikih radova, negde u skrovitim delovima ateqea, iznesu i javno pokažu.

Minijatura je, u suštini, koncentracija misli, opredmećenje jedne umetničke introvertnosti, sažimanja, duhovnog ugušćenja. Tako je, možda se može reći, zamišqena i izložba: svake druge godine, u prostorima koji su po pravilu nedovoqni, u Gornjem Milanovcu događa se jedno sažimanje važnog segmenta likovne produkcije. U tom sažimanju, prirodno, najviše je dela iz zemqe u kojoj se izložba održava - Srbije, ali isto tako, po nekakvim koncentričnim krugovima, stiže veliki broj radova iz regiona, iz Evrope, ali isto tako iz veoma udaqenih sredina. Gornjomilanovački Bijenale umetnosti minijature je, tokom dve decenije, uspostavio mreže kontakata, postoje umetnici koji na svaki Bijenale šaqu svoje radove. Isto tako, ta mreža se širi i čini se, sa svakim narednim izdanjem, izložba postaje sve kvalitetnija i atraktivnija. U nadi da će se ovakav tok nastaviti i u narednim decenijama i ove, jubilarne godine Gornji Milanovac predstavqa publici jedan formatom neveliki, ali veoma važan segment širokog sveta.

Mileta Prodanović