 Galerija SULUV-a, Novi Sad. April - maj 2002.
Slikarska karijera Saše Dobrića razapeta je između dva mora: jednog pravog i jednog imaginarnog - Jadranskog i Panonskog. Dugogodišnji novosadski autor, koji je veliki deo života proveo i uz plavetnilo Mediterana, sada živi u Piranu, u Sloveniji, gde nastavlja da crpe nepresušne inspiracije toga primorskog kraja, a to je rezultiralo i vidnim inovacijama u njegovom stilu.
    
Slikarska karijera Saše Dobrića razapeta je između dva mora: jednog pravog i jednog imaginarnog - Jadranskog i Panonskog. Dugogodišnji novosadski autor, koji je veliki deo života proveo i uz plavetnilo Mediterana, sada živi u Piranu, u Sloveniji, gde nastavlja da crpe nepresušne inspiracije toga primorskog kraja, a to je rezultiralo i vidnim inovacijama u njegovom stilu. Mediteran je svojim koloritom, čvršćim formama faune i flore, kulturnom tradicijom i običajima blagotvorno uticao na Dobrića, koji napušta svoj prepoznatljivi razigrani i razmaštani stil fantastike u kome je naročitu pažnju poklanjao islikavanju detalja, narativnosti i figuraciji, da bi u poslednjih godinu dana prešao na mnogo svedenije oblike, intenzivnije boje, geometrijske površine, sve u cilju direktnijeg i efektnijeg likovnog iskazivanja ličnosti. Kako rekosmo, more je oduvek bilo inspiracija ovog slikara; školjke, puževi i obluci kao ostaci presušenog Panonskog mora, i ribe, šarene ptice, rastinje i stenje Jadrana, mogli su se i ranije naći u gustom spletu fantastičkih prizora, međutim sada oni deluju znatno konzistentnije, pročišćenog kolorita i svedenih formi, gde ipak ništa nije dorečeno do kraja, i gledalac shodno svojoj mašti i sposobnosti odgonetanja simbola u ovim snažnim slikarskim deliama pronalazi sopstveni, pravi smisao. Počelo je sve sa kamenim kapijama Pirana, otvorima u istoriju i tajanstva Mediteranskog podneblja, koje je Dobrićev drugi dom. Iz ovih otvora krenuli su putevi u daleke horizonte, pučinu, ribe, egzotične školjke, ženske aktove, legendarni Neptunov krst i druge ornamente Mediterana. Sve ovo dočarano je oštrim konturama i čistim površinama. Boje su nekada u povišenom ključu koji podseća na elektronsku sliku karakterističnu za savremenu civilizaciju, a ponegde se forme gube u tačkastim nanosima bele morske pene. Novi slikarski materijal - akrilik - takođe doprinosi inovativnosti Dobrićevih slika, jer sada je postupak znatno brži, fleksibilniji i podložan hitrim transformacijama kojima se najsigurnije stiže do zamišljenog cilja. A Dobrićevi ciljevi su urodili i sasvim ososbenim i originalnim stilom koji je nakon mnogo godina samoispitivanja i traženja, čini se pronašao. Andrej Tišma |
KIKINDA. Simpozijum "Terra" osnovan je i prvi put održan 1982. godine. Od tada se održava svake godine od 1. do 31. jula, u objektu stare industrijske arhitekture koji je izgrađen 1895. godine. Na simpozijumu "Terra" svake…
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
Zgrada Muzeja savremene umetnosti Vojvodine u Dunavskoj 37 nedavno je gotovo u potpunosti renovirana, a izlagačka sezona u ovoj ustanovi zvanično je otvorena velikom retrospektivnom izložbom Mire Brtke. Renoviranje je započeto u avgustu, a ukupna vrednost…
