CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
srpski modernizam

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2011
Digital Art 06
Digital Art 05
Noć muzeja 2010
Noć muzeja 2013
Terra 25
Bora Vitorac

Sponzor rubrike
Dobrivoj Rajić - Sedam velikih slika / crteža Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImageGalerija "Čardak", Sremski Karlovci. Maj 2002.
Lišavajući se realnih tačaka "prepoznatog" i uslovnih isticanjem privida važnosti JEDNOG (u mnoštvu istog) i istovremeno, zastupajući (ne)obaveznost MNOŠTVA (ponovljeno istog) u imaginarnoj tački enigmatskog karaktera, Dobrivoj Rajić se zalaže za posebnu funkcionalnost izdvojenih skupova različitih "segmenata" sopstvenih polja značenja egzistencije "naročite realnosti".Image

Image Image Image Image

Sedam velikih slika - crteža (2001 - 2002) DOBRIVOJA RAJIĆA predstavljaju ne samo "izbor iz opusa" prilagođenog izlaganju u kamernom prostoru već potvrdu onog, više godina "objavljivanog" koncepcijskog poretka kao subjektivnog pogleda na istinu i sudbinu SLIKE. Reč je o strategiji nekonačnog, primenjenoj u radovima koji su istovremeno i slike i crteži ali prvenstveno plastičke celine svedene pikturalnosti i crtačke funkcionalnosti čija tradicionalna disciplinska određenost ne predstavlja relevantnu činjenicu. Njihov nastanak uslovljen je uvažavanjem kreativnog spoja kontinuiteta i očekivanog diskontinuiteta, kao vid "iznuđenih" promena upravo onih, još svežih sećanja na iskaze koji sugerišu red metaforičnih značenja (ciklus "Mala letnja povorka"), dok je veza sa prethodnim ciklusom "Istočna kapija" nešto čvršća kao "zadržano sećanje" iz koga neposredno proističu ali ih na izvestan način i negiraju. Njihova bliskost sa prethodnim kao istovremeni sukob i saglasje, nije paradoksalna, očekivana je jer proističe iz potrebe za drugačijim "viđenjem istog".

Stepen plastičke, organizacione i značenjske različitosti (u sličnom, u ponovljeno istom na drugi način), logičan je sled tautološkog preispitivanja modela sopstvenog naslućivanja SLIKE. Pojavljuje se klasičan problem resuscitacije, u stvari, afirmacije istovremeno reverzibilne i ireverzibilne konstante u nastajanju i trajanju nagoveštenog smisla predstave. Izjednačava se postupak realizacije SLIKE (univerzalnost pikturalnog) sa afirmacijom fenomena tautološke beskonačnosti. To je ostvareno relativizacijom tačaka početka i neutralisanjem (naznake ne - konačnog) kote kraja. Završenost predstavlja samo drugačiji početak, preformulisano sećanje na ono što se već zbilo.

U pogledu materijalizacije precizno definisanog povoda, D.Rajić poseže za iskustvom slike kao pikturalne činjenice. Ona je uvek u domenu predstave (svejedno da li slike - predstave ili "označene predstave") koja nastaje zalaganjem za poseban vid vizuelnih "opsena" i značenjskih skrivalica. Njegova slika SLIKE predstavlja sistem diskretnih aluzija na izmenjeno značenje "prepoznatog" sveta "događanja zbilje" ali i nagoveštaje naknadnih literarnih interpretacija. Prisutna je i namerna "vizuelna spekulacija" (ne)stvarnim, pretpostavljenim događanjima i mogućnostima neusmerenih odgonetanja. Naglašeno individualna organizacija prostora (i prostornosti), sugerisanje plastičkog karaktera nekonvencionalno interpretiranih oblika, povodi su za drugačiji pristup, za još jedno preispitivanje ranije nagoveštenog semantičkog središta.

Primenjena realizacija SLIKE, zasniva se na uvažavanju provokativnog dejstva nagoveštenog, u osnovi, (ne)dovršenog, na sistemu neusmerenih aluzija i na uslovnoj "priči" koja se može "ispričati" na više načina. Nastaje izrazito individualni značenjski lavirint iz koga se može izaći samo onim putem koji vodi od uslovno objektivnih kanona lingvističkih posebnosti do imaginativnih ekskurza u nepoznata polja njihove označenosti. Prisutni svet semantičkih nepoznanica treba prihvatiti kao provokativni sadržinski povod i kao željeni paradoks koji je ostvaren upravo ciljem konkretne "likovne radnje" zasnovane na varkama "prepoznavanja", na tradiciji zablude "lakog čitanja" odnosno, na nepouzdanoj "rekonstrukciji" tajanstvene zbilje imaginarnog prizora. On je uvek dat u naznakama, satkan je od transcendentnih pretpostavki ali je njegova "čitljivost" ipak moguća jer je možda u nekom trenutku postojao kao realnost buduće slike (ciklus "Istočna kapija").

Zalaganjem za SLIKU koja je manje sistem vizuelnih opsena a više veština "prekrivanja", samo donekle svet značenjski određenog ali prvenstveno zagonetnog, D.Rajić afirmiše (postupkom ubedljivih modifikacija) tradicionalnu uslovnost egzistencije formalnih jezičkih struktura. Ne poseže za jednostranim preispitivanjem pikturalno - grafičke funkcionalnosti likovnih elemenata već iznova problematizuje "arhetipsku konstantu" znakova i sam fenomen označnosti. Koristi nizove blago geometrizovanih oblika da bi precizno definisao prostor forme i dimenzije njenog polja egzistencije odnosno, naglašava njegovu dinamičku pokrenutost (iz prividne zaustavljenosti) što upućuje na specifično istraživanje stepena izdržljivosti imaginarnog, beskrajnog prostora.

Lišavajući se realnih tačaka "prepoznatog" i uslovnih isticanjem privida važnosti JEDNOG (u mnoštvu istog) i istovremeno, zastupajući (ne)obaveznost MNOŠTVA (ponovljeno istog) u imaginarnoj tački enigmatskog karaktera, Dobrivoj Rajić se zalaže za posebnu funkcionalnost izdvojenih skupova različitih "segmenata" sopstvenih polja značenja egzistencije "naročite realnosti". Ima u njima izvesne "strukturalne ekscentričnosti" koja im daje neočekivani smisao istovremeno prethodnice (ciklus "Mala letnja povorka") i metaforičkog prolaska, sećanjem na magičnost "Istočne kapije". U njima se, davno započeta "priča" o (ne)prolaznosti (donekle bliska "nihilizmu temporalnog"), umesto očekivanog kraja nastavlja "hodom sećanja" u oblast sopstvenog prapočetka. Uvek je to izmaštani prizor (koji više predosećamo nego što ga realno sagledavamo u jednom, slučajem odabranom, neponovljivom trenutku) kao "zaustavljeno" sopstveno vreme u kome nas, možda, i nije bilo.

Miloš Arsić
istoričar umetnosti

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost umesto reklame
Najpopularniji sadržaj u 2019.
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvorena izložba slika "Šidski pejzaž Save Šumanovića" iz Galerije slika "Sava...
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Prvi deo petog međunarodnog simpozijuma Art Links održaće se tokom maja 2019. godine u...
NOVI SAD. Festival savremene umetnosti "Dunavski dijalozi 2019" održava se u Apatinu,...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti predstavlja od 6. do 24. juna 2019. u Paviljonu...
BEOGRAD. U saradnji sa Udruženjem likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
BEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo...
Majstor nadrealizma napravio je dramaturški udar iz groba koji mu Katalonija nije oprostila...
LONDON. Matju Slotover (Matthev Slotover) i Amanda Šarp (Amanda Sharp) su osnovali Friz...
Intervju
Izložbom u Umetničkom paviljonu u Zagrebu, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog napravila je ključni...
Knjige i časopisi
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno ...
Bora Vitorac

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageTERRA, Pogon II, Kikinda. Jul 2007.
    Ovogodišnji učesnici: Masanao Honda (Japan), Brandusescu Delia (Rumunija), Tanya Preminger (Izrael), Kolja Milunović (Srbija) i Marko Ladjušić (Srbija). O Internacionalnom Simpozijumu skulpture TERRA Artmagazin je doneo mnogo kritka, reportaža i…
Knjige i časopisi
  • ImageIzvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
Intervjui
  • ImageVajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila,…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom