CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
srpski modernizam

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i arhive Art magazina

Dunavski dijalozi 08
Dunavski dijalozi 03
Dunavski dijalozi 01
Dunavski dijalozi 04
Dunavski dijalozi 05
Terra 26
Dunavski dijalozi 02

Sponzor rubrike
14. Prolećni Anale - Čačak Štampaj E-pošta
(6 glasanja)
ImageLikovni salon Doma kulture, Čačak. 20. maj - 20. jun 2010.
Učesnici: Danijel Babić, Selena Vicković, Vera Galešev, Ana Ivić, Tadija Janičić, Srdjan Djile Marković, Vladimir Markoski, MP_ art (Maja Budžarov i Predrag Šidjenin), Andjela Mujčić, Bojan Novaković, Bojan Cvetković, Vladislav Šćepanović. Nagrađeni autori: Srđan Đile Marković i Vera Galešev. "Najefikasnije rezultate aktuelna figuracija doseže onda kada uspe da ignoriše reprezentativnu građansku kulturu, kada kritikuje, kada remeti onaj ustaljeni poredak stvari po kome je sve u redu" (Sava Stepanov).Image

ImageImageImageImageImageImage 

ImageU tokovima aktuelne umetnosti, na kraju jedne decenije tokom koje su pokrenute a potom izneveravane najlepše nade jedne generacije, slikarstvo je, između ostalog, ponovo zabavljeno problemom figuracijske slike. Tokom prekretnice decenija, vekova i milenijuma, srpska umetnost je bila u burnim promenama. U devedesetim godinama dvadesetog stoleća na sceni su dominirale modernistička apstrakcija i umetnički aktivizmi. Čak se može konstatovati da su se tadašnji burni unutarumetnički procesi i iznenađujuće ambiciozna revizija modernizma i ontologije slike/slikarstva (postmodernizam-modernizam; novi modernizam, druga moderna i sl.) itekako reflektovali na svakodnevna zbivanja jer su umetnici geometriju, konstruktivizam, minimalistički svedenu i racionalizovanu formu, suprotstavili atmosferi rasplamsalih subjektivizama, strasti i poriva najrazličitijih provinijencija. Filozofiji destrukcije (političke, ekonomske, socijalne, moralne, fizičke/ratne) umetnici su suprotstavili konstrukciju, geometrijsku čvrstu strukturu, sklad, racio. Zbog toga se danas, uz obezbeđenu vremensku distancu, može konstatovati da su modernistički i aktivistički umetnički postupci i pokreti iz poslednje decenije dvadesetog veka delotvorno učestvovali u konstruisanju novog demokratskog poretka ustanovljenog istorijskim događajima iz 2000-te godine.

ImageNo, kako to već biva, nade učesnika protesta, mitinga, opštenarodnih skupova, aktera građanskih neposlušnosti i žrtava diktatorskog režima, te umetnika ubeđenih u delotvornost modernističke ideje projekta - nisu do kraja ispunjene. Iako je toliko željeni novi demokratski poredak postavljen - novi sistem nikada do kraja nije instaliran, još manje je funkcionalan i delotvoran: proces promene etatističkog sistema je usporen, iscrpljujuće neefikasan, mučan... Govori se o donjoj granici izdržljivosti a Srbijom kruži bauk tranzicije u kojoj se raspadaju sve izvesnosti. Ili, kako to mudro konstatuje novosadski pisac i intelektualac, jedini čovek iz naših prostora nagrađen čuvenom Pulicerovom nagradom, Laslo Vegel: "Nedoglednim nizom sićušnih scena predočava se duševno uništenje, kao gumicom briše se iz svesti identitet prognan od strane modernog sveta. Od bivstva nije preostaloskoro ništa - osim suve i bezimene kore bivstva." U našem okružju postaje odista zamorna trajna neizbežnost uvek iznova začinjanih rasprava o identitetu i identitetima, o istorijski važnim pitanjima, o prošlosti(ma) koje nadilaze aktuelno vreme, jedino vreme u kojem se odvijaju svi naši neponovljivi životi. Dakle, iskreni egzistencijalni strah - daje značaj figurativnoj predstavi, vraća figuracijsku sliku na aktuelnu umetničku scenu. Povratak figure se danas može shvatiti kao diskretni angažovani povratak - čoveku, usamljenoj ljudskoj jedinki u žrvnju tranzicije.

No, kada danas govorimo o figuracijskom slikarstvu, moramo biti oprezni. Ne radi se tek o jednostavnom ponavljanju nekih od predhodnih primera i obrazaca. Jer, aktuelna figuracija nije stvar mimezisa.Teza o realnosti u kriznoj situaciji je relativna. Osim toga, ambijent u kojem današnji umetnik slika je različit od svih dosadašnjih situacija. Porempski govori o "ikonosferi", o svetu preplavljenom slikama najrazličitijeg porekla i značenja; govori o superdinamičnom protoku vizuelnih informacija, o neisrpnim multiplikacijskim mogućnostima globalne kibernetski umreženosti slika. Sve više živimo u jednoj neslućenoj mešavini stvarnog i virtuelnog, a Šeri Tarkl čak govori o "raspolućenosti čovekove ličnosti" zbog te virtuelne istovremene "prisutnosti" na više različitih mesta. "U smislu u kom gledamo na sopstvo (self), nove slike multipliciteta, heterogenosti, fleksibilnosti i fragmentacije dominiraju trenutnim mišljenjem o ljudskom identitetu". Stoga slikarstvo ima posebnu ulogu a zadatak slikara figuracije je, čak, subverzivan: aktuelnu stvarnost treba prepoznati, razotkriti i posmatraču predočiti integralnu istinu o njoj, kakvom ona odista jeste.

Najefikasnije rezultate aktuelna figuracija doseže onda kada uspe da ignoriše reprezentativnu građansku kulturu, kada kritikuje, kada remeti onaj ustaljeni poredak stvari po kome je "sve u redu". Poput savremenih autora rep muzike koji koriste i delotvorna iskustva džeza - figurativci okupljeni na ovoj izložbi jesu spontani, iskreni i autentični kritičari stvarnosti. Čak i kada su, na primer, bliski fotorealističkim nazorima i prizorima (Šćepanović, Markoski, Cvetković) ne nastoje da poput kamere vide i "pravolinijski" registruju ono što postoji - nego nam na ovovremenski ekransko-bilbordovski način govore o stvarnosti kao "lažnom plišanom svetu, posle instalisanih plišanih revolucija" (Vegel, ponovo), objavljujući njenu banalnost i dizajniranu imaginarnost, upozoravajući na njenu simulaciju, fragilnost i iščeznuće...

0 apsurdnosti sveta i vremena govore i slikari koji nastoje da recentno, pojednostavljeno, stripovski precizno i instantno, dijagnosticiraju stanje neke nove kolektivne alijenacije (Đile Marković, MP.art, Danijel Babić, Ana Ivić, Anđela Mujčić, Bojan Novaković). U tim preciznim stilizovanim figuracijsko-realističkim predstavama, i pored naglašeno čvrste linijske optočenosti forme, gube se obrisi integralnog sveta jer se sve(t) vidi kao svojevrsni psihološki surogat vlastite stvarnosti. Konačno, Selena Vicković i dvoje najmlađih učesnika ove izložbe Vera Galešev, Tadija Janičić, specifičnim likovnim senzibilitetom i poetikom nastoje da svojim slikama, istovremeno: nežno i surovo, naivno i opasno, zanosno i skeptično, radosno i tužno, sasvim apsurdno, interpretiraju svet i vreme u kome živimo. Ne odričući se vlastite iluzije oni slikaju realnost u nestajanju. Ili, kako je to u kristalno jasno definisanoj misli, povodom slika Vere Galešev, zapazio Aerton M. Majers sagledavajući "panoptikum društvene stvarnosti koju živimo, crnohumorno seciranje sebe i sveta oko sebe, poput halucinacija iz koje se realnost bolje vidi"...

P.S. Naslov izložbe koji sam prijavio organizatorima Četrnaestog prolećnog anala u Čačku, a koji sam, u nastojanju da budem što precizniji, možda i nezgrapno formulisao jeste Figuarcija na kraju decenije: jedan mogući izbor. No, moram priznati: tokom formiranja izložbe jasnije se definisao koncepcijski smisao. Zato, sam ovom tekstu dao drugačiji naslov. Ovi umetnici odista slikaju konkretne, svakodnevne manifestacije s kraja prve decenije novog veka. No, kontrodiktornim i apsurdnim naslovom "Nova iracionalna figurativnost", uveren sam bliži sam suštini - karakteru tog slikarstva ali i sveta u kojem živimo...

Sava Stepanov

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Umetnost u Srbiji na danasnji dan
Iz kalendara art događaja
28.03.2024 - 10.09.2024 | 18.00
Vladan Radovanović - Retrospektivna izložba
26.04.2024 - 17.06.2024 | 19.00
Ana Knežević - VR i svetlosno-zvučne instalacije u prostoru
10.05.2024 - 10.09.2024 | 19.00
Mikelanđelo Pistoleto - Preventivni mir
15.05.2024 - 15.06.2024 | 19.00
Boris Burić - Ispod asfalta kaldrma
16.05.2024 - 19.06.2024 | 19.00
90. Prolećna izložba Udruženja likovnih umetnika Srbije

Izbor godine
Novi Sad 2022
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Trinaesto po redu predstavljanje međunarodnog projekta "Kinetika" srpskog multimedijalnog umetnika Milije Belića, doktora umetnosti i...
BEOGRAD. Muzej primenjene umetnosti u Beogradu obeležava 6. novembra 2020. godine 70 godina od svog osnivanja. Muzej je osnovan 1950. godine sa ...
ČAČAK. Čačak je dobio prvu monumentalnu skulpturu Olge Jevrić u javnom prostoru. Gotovo 15 godina nakon nastanka te ideje koja je realizovana ...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš predstavlja od 5. do 30. marta 2024, u prostoru Oficirski dom, Međunarodno bijenale...
BBC. Benksi je objavio seriju fotografija naslikanih pacova koji prave haos u kupatilu tokom karantina. Neuhvatljivi umetnik, čiji identitet se ne ...
Veb sajt za likovne umetnike
Povezani sadržaji
Podržite Art magazin
Podrzite Art magazin
 
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Orsay priredio je izložbu na kojoj su izloženi ...
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Neprocenjivo vredna kolekcija slika slavnog ruskog kolekcionara...
Knjige o umetnosti
Dejan Medakovic - Srpski slikari XVIII-XX veka
Dejan Medaković
Srpski slikari XVIII-XX veka
 
Intervju
Kao sedmogodišnji dečak, Živojin - Žika Miškov obećao je svojoj majci da će postati...
Pavle Jovanović

Prethodno objavljeni radovi:
Mladen Marinkov, Bojan Kiridžić, Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
Termin umetnička kritika egzistira u nejasnoj odrednici značenja i specifičnom spoju dveju reči - umetnost / kritika, kada nismo sigurni da li se radi o kritici kao umetničkom delu ili kritičkom odnosu prema umetničkim pojavama. S druge strane,...
Knjige i časopisi
Jelena Guga je teoretičarka novih medija i umetnosti. Nakon što je doktorirala na Univerzitetu umetnosti u Beogradu, radila je kao postdoktorand-istraživač na naučnim projektima o kognitivnom unapređivanju čoveka (University of West...
Intervju
Čedomir Pakuševskij Čed živi i radi u Milanu. Ima svoj dizajn studio FullScream gde je kreativni direktor. Diplomirao je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Magistrirao je na Politehničkoj školi za dizajn, Politehničkog...
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2024. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Arse Teodorovića 16
Telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom