 U Narodnom muzeju Zrenjanin, u ambijentu izložbe slika Ilije Bosilja, predstavljena je monografija "Svet po Iliji" u izdanju Fonda Ilija & Mangelos i Tribine – Instituta za normalnost i kulturu promene. Ovo luksuzno, dvojezično izdanje, posvećeno je stvaralaštvu Ilije Bašičevića Bosilja o kojem pišu Vladimir Kopicl, Ivana Bašičević, Nebojša Milenković, Džejn Kalir, Rože Kardinal, Ješa Denegri, Miško Šuvaković, a prvi put je objavljeno i pismo Žana Dibifea. Monografija sadrži i veliki broj reprodukcija u boji, među kojima i onih slika koje se nalaze van naše zemlje.
 Izuzetan kreativan opus Ilije (Bašičevića) Bosilja jedna je od onih vrednosti naše i svetske likovne umetnosti koja od 1957, kada je počeo da slika u 62.godini života, sve upadljivije osvaja pažnju kako stručne kritike, tako i galerista, kolekcionara, drugih umetnika i tzv. običnih ljubitelja umetnosti. Rečju – svih za koje je umetnost nešto više od puke činjenice. (Vladimir Kopicl)
Poput ekspresionista, Ilija putem svojih slika projektuje svest u spoljni svet. Predočava nam šta misli, a ne oslikava, postojeći svet koji ga okružuje. Dok iznosi ideju i projektuje svoju svest, Ilija se služi simbolima, koje lakše razumemo uz pomoć naslova slika. Ali i dalje, ostaje mnogo toga nedokučivog. (Ivana Bašičević)
Slikajući vlastita unutarnja stanja, Ilija je doslovno bio organski vezan za svoju umetnost. Za njega, slikarstvo je postalo praksa kojom se prevladava svet. U tom prevladavanju slikarsko platno javlja se kao lični prostor – intimna kartografija u koju Bosilj nesputano i neopterećeno, bez sentimentalnosti ili patetike, upisuje nade, strahove, razočarenja, fantazije, snoviđenja... (Nebojša Milenković)
Pošto je Ilija bio samouki seljak čiji su izvori bili Biblija i srpski mitovi, tradicionalno je bio stavljan u kategoriju "naivnih" umetnika. Ipak, njegov rad obiluje dokazima neadekvatnosti takve oznake. "Naivni", posle svega, sugerira nedostatak sofisticiranosti, a Ilija je pokušao da otključa najdublje tajne života, misterioznu koegzistenciju dobra i zla. (Džejn Kalir)
Ruka seljaka ostavlja neki trag u Bosiljevom pristupu jer, čak i kada se obraća dobro nategnutom platnu, on se trudi da transformiše tu površinu u nešto slično izoranom polju, kao da ga priprema za setvu. (Rože Kardinal)
Kada se napokon odbranio svih optužbi, nemetnuo se nastupima na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu, otkupima za ugledne kolekcije, tekstovima o njegovom delu. Slikar Bosilj najzad je postao legitimna pojava, ali to nimalo nije sklonilo sve velove tajni pred karakterom i karakteristikama ovog zaista jedinstvenog umetničkog fenomena. (Ješa Denegri)
Zato, mit i delo o Iliji Bosilju i Mangelosu, bez obzira na to ko je to delo stvorio i kojim sredstvima, jeste jedan od najuzbudljivijih i najdramatičnijih zahvata u umetnosti socijalističkog modernizma kasnih pedestih, šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. (Miško Šuvaković)
Ilijine slike su zastakljene i uramljene i sada se nalaze na našim zidovima što nas čini izuzetno srećnim. (iz pisma Žana Dibifea)
|
"Oborio sam pogled, nikad čovjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo. Ali zašto se budi kad mi je najmanje potrebno? Nije ona važna, ta daleka, sjećanje na nju zamjenjuje…
Od šest decenija postojanja Likovnog kruga, slikaru Vladislavu Šešliji pripadaju poslednje dve, otkad se naselio na Petrovaradinskoj tvrđavi, najpre u zajedničkom ateljeu grupe «Sedam patuljaka», a nedavno se i osamostalivši u sopstvenom prostoru. Rođen je 1965.…
