Izuzetan kreativan opus Ilije (Bašičevića) Bosilja jedna je od onih vrednosti naše i svetske likovne umetnosti koja od 1957, kada je počeo da slika u 62.godini života, sve upadljivije osvaja pažnju kako stručne kritike, tako i galerista, kolekcionara, drugih umetnika i tzv. običnih ljubitelja umetnosti. Rečju – svih za koje je umetnost nešto više od puke činjenice. (Vladimir Kopicl)

Poput ekspresionista, Ilija putem svojih slika projektuje svest u spoljni svet. Predočava nam šta misli, a ne oslikava, postojeći svet koji ga okružuje. Dok iznosi ideju i projektuje svoju svest, Ilija se služi simbolima, koje lakše razumemo uz pomoć naslova slika. Ali i dalje, ostaje mnogo toga nedokučivog. (Ivana Bašičević)

Slikajući vlastita unutarnja stanja, Ilija je doslovno bio organski vezan za svoju umetnost. Za njega, slikarstvo je postalo praksa kojom se prevladava svet. U tom prevladavanju slikarsko platno javlja se kao lični prostor – intimna kartografija u koju Bosilj nesputano i neopterećeno, bez sentimentalnosti ili patetike, upisuje nade, strahove, razočarenja, fantazije, snoviđenja... (Nebojša Milenković)

Pošto je Ilija bio samouki seljak čiji su izvori bili Biblija i srpski mitovi, tradicionalno je bio stavljan u kategoriju "naivnih" umetnika. Ipak, njegov rad obiluje dokazima neadekvatnosti takve oznake. "Naivni", posle svega, sugerira nedostatak sofisticiranosti, a Ilija je pokušao da otključa najdublje tajne života, misterioznu koegzistenciju dobra i zla. (Džejn Kalir)

Ruka seljaka ostavlja neki trag u Bosiljevom pristupu jer, čak i kada se obraća dobro nategnutom platnu, on se trudi da transformiše tu površinu u nešto slično izoranom polju, kao da ga priprema za setvu. (Rože Kardinal)

Kada se napokon odbranio svih optužbi, nemetnuo se nastupima na mnogim izložbama u zemlji i inostranstvu, otkupima za ugledne kolekcije, tekstovima o njegovom delu. Slikar Bosilj najzad je postao legitimna pojava, ali to nimalo nije sklonilo sve velove tajni pred karakterom i karakteristikama ovog zaista jedinstvenog umetničkog fenomena. (Ješa Denegri)

Zato, mit i delo o Iliji Bosilju i Mangelosu, bez obzira na to ko je to delo stvorio i kojim sredstvima, jeste jedan od najuzbudljivijih i najdramatičnijih zahvata u umetnosti socijalističkog modernizma kasnih pedestih, šezdesetih i sedamdesetih godina XX veka. (Miško Šuvaković)

Ilijine slike su zastakljene i uramljene i sada se nalaze na našim zidovima što nas čini izuzetno srećnim. (iz pisma Žana Dibifea)