CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
sumanovic tajna pod kupolom

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digital Art 08
Noć muzeja 2013
Digatal Art 01
Digital Art 04
Digital Art 02
Terra 18
Terra 28

Sponzor rubrike
Giga Đuragić - Dile, 40 godina umetničkog rada Štampaj E-pošta
(3 glasanja)
ImageMali likovni salon, Noci Sad. 2 - 15. jul 2010.
Takođe, opus Gige Đuragića moguće je okarekterisati kao slikarstvo kontrolisane akcije, u kome se prepliću slojevi nanosa svakojake vrste. U ovim delima kompozicija je često presečena horizontalnim ili vertikalnim potezima boje koja curi i igra poput nerva. Ove izuvijanosti unose u sliku elemenat spontanosti. Unutar tih usmerenih snopova linija povremeno izbija energetski skok što radovima pridodaje dinamičnost.Image

Image Image Image Image

Danas, apstraktna slika ili apstraktni prikaz bilo koje medijske vokacije jesu ograničeni sami za sebe, izdvojeni naspram deskriptivnih i ubeđivačkih tendencija savremenog društva koje je postavljeno tako da zanemaruje personalitet. Ipak, apstraktnost uzaslonjena na snagu svoga bića stoji nasuprot fleš-vizuelne ideologije koja pruža uvek svršenu stvar, unapred razgolićenu i serviranu. U borbi apstrAktivnosti na njenom sada već višedecenijskom putu kroz umetnost dvadesetog veka učestvovao je i Giga Đuragić.

Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka tu avanturu je započeo, da bi joj se vraćao po osećaju do današnjeg dana. Sada, kada sabira svoja dela da ih prikaže u ogledalu vremena, nakon četiri decenije rada, Giga Đuragić islikava apstraktno-asocijativne slike i tako brani stabilnost individualiteta, uprkos.

Posle istraživanja u sedamdesetim godinama prošlog veka u poljima apstraktnih ritmova, koristeći razne materijale (kanape, mreže, grane i sl.) u enformelističkom zanosu, Đuragić je postavio svoj pogled na bespredmetno u slikarstvu. Prateći tadašnja gibanja u savremenim tokovima umetnosti, on istražuje u epoksi smolama, lakovima, pepelu, koristeći čak i plamen. Kombinacije ovih materijala davale su zanimljive fakture, drugačije bojene pasaže, igru sjajnog i mat efekta, kao i strukturu reljefa u kontrastu sa ravnom površinom. I danas njegove slike poseduju isto bogatstvo, punoću likovnog izraza i spontanost u krajnjem efektu realizacije. Naime, slike koje možete videti predstavljaju esencijalnu vrstu rekapitulacije ispitivanja u materijalnom i vizuelnom istraživanju. Jednom naslovljene ove slike, od strane Bele Durancija, nisu imale tekstualnu pratnju i objašnjenje. Izgleda da je došlo vreme da slike "Crveni utorak u Parizu" i ostale nanovo zažive u izlagačkom nastupanju Gige Đuragića, u novosadskim uslovima, obnovljene u početnoj zamisli.

Takođe, opus Gige Đuragića moguće je okarekterisati kao slikarstvo kontrolisane akcije, u kome se prepliću slojevi nanosa svakojake vrste. U ovim delima kompozicija je često presečena horizontalnim ili vertikalnim potezima boje koja curi i igra poput nerva. Ove izuvijanosti unose u sliku elemenat spontanosti. Unutar tih usmerenih snopova linija povremeno izbija energetski skok što radovima pridodaje dinamičnost. Katkad se te vertikale završavaju naznačenim potezom guste boje na rubovima dominantne plohe, crne ili oranž. Zapravo, ovi odsečci paralelne realnosti kreću se od staloženih površina do uzburkanih dejstava kolorističkih intenziteta. Naravno, ako bi tražili polazište za ovo slikarstvo zaustavili bi naše vizuelno pamćenje i kod dela Miće Popovića ili Fila Filipovića. Bilo kako bilo, uz tvrdnje Voringera da je umetničko delo samostalni deo prirode, autonomni organizam, odvajamo njegov otklon spram tehnološko-stresne ekspanzije, svega veštačkog i površnog. Na osnovu iskustva koje je umetnik stekao slikajući zemlju pod sobom i ispred sebe, crnicu masnu i vlažnu, zaključujemo da je apstrakcija Gige Đuragića zasnovana na humusnom osnovu podneblja sa kojeg je potekao. Radi se o Vojvodini, o Šajkaškoj, staroj srpskoj odstupnici.

Uosećavanje je izgradilo delikatan senzibilitet kod ovog slikara trenutka i analitičnosti, istovremeno. Nasuprot ovih posmatranja, kada izuzmemo teorijske i druge konotacije o Đuragićevom slikarskom delovanju, na pamet mi pada uvijeno u čvor, žalosno dudovo drvo u dvorištu koviljske kuće Đuragića, delo ruku njegovog oca Stevana. Na srodan način i Giga Đuragić Dile oneobičava prirodu oko sebe, prilagođava je svom temperamentu, slikajući.

mr Danilo Vuksanović

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Izbor godine 2019
Najpopularniji sadržaj u 2019.
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvorena izložba slika "Šidski pejzaž Save Šumanovića" iz Galerije slika "Sava...
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, od 19. juna do 21. avgusta 2019, biće ...
NOVI SAD. U Кulturnoj stanici Svilara, od 3. do 17. jula 2019, biće predstavljen Anri de ...
NOVI SAD. Ove godine video festival "Traverze" u francuskom gradu Tuluzu doživeo je...
BEOGRAD. Muzej savremene umetnosti u Beogradu (MSUB) počeo je prodaju ulaznica za retrospektivnu...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Čime započeti priču o ćiriličnom pismu, u današnjem vremenu otuđenom od kulture...
U "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Intervju
Vajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom...
Knjige i časopisi
Da je živ, ove godine Branko Miljković bi napunio osamdeset godina. Eto prilike da se još...
Iz arhive art događaja
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun 2004.
U...
Foto, kino i video savez Vojvodine. Novi Sad. Januar 2005.
Za njega digitalna...
Galerija "Renata", Novi Sad. 14 - 31. maj 2009.
Na izložbi će biti...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 3 - 26. oktobar 2014.
Izložba pod...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Oktobar - novembar 2006
Lazar Tibor se u svojoj umetnosti...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. April 2006.
Majin crtež je provokativan,...
Galerija TERRA, Kikinda. Jun 2007.
Kada se na grifonažima uoče efekti nastali blizinama...
Reportaže
  • ImageBEOGRAD. Povodom uspeha Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, čije su fotografije postale deo kolekcije Muzeja moderne umetnosti (MOMA) iz Njujorka. "Muzej MOMA je otkupio 10 naših radova, fotografije performansa, za njihovu kolekciju. Taj događaj od 16.…
Knjige i časopisi
  • ImageDa li je Staljin bio najznačajniji produkt ruske umetničke avangarde da li su koncentracioni logori dosledni zaključak tradicionalne evropske umet nosti...? U danas već klasičnoj studiji Teorija avangarde, italijanski filozof Renato Pođioli zastupa mišljnje da avangardizam…
Intervjui
  • ImageAko želite da upoznate autentičnu umetničku ličnost u Novom Sadu, od srca preporučujemo susret sa Milicom Mrđa Kuzmanov. Kulturnu i likovnu scenu grada Milica nesumnjivo čini raskošnijom i bogatijom, a koliki je njen stvarni doprinos ukupnoj…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom