Art in America, jedan od najuglednijih i najtiražnijih svetskih magazina za savremenu umetnost, u broju za jun 2010. objavio je na šest strana ekskluzivnu reportažu o Bori Vitorcu i Dragoljubu Pavlovu, umetnicima iz Novog Sada čiji je angažman pre više od 50 godina prepoznat kao preteča performansa i to ne samo u Vojvodini. Inicijatori i autori ovog značajnog prikaza, kao i teksta koji prati dokumentarne fotografije, jesu Wade Saunders i Anne Rochette, vajari iz SAD i Francuske.
Naslovne strane reportaže
Za angažman ova dva umetnika pre više od pola veka, veliki srpski pesnik Vujica Rešin Tucić kaže: "U saznajnom smislu, Bora Vitorac i Dragoljub Pavlov kontemplirari su sopstveno vreme u ime čitave jedne generacije. U sveopštoj ideološkoj represiji oni su objavili pravo na drugost, a ove fotografije danas svedoče da su bili u kostimu svoga doba i da njihova duhovnost i danas zrači."
Nakon izložbi foto-dokumentarnog materijala u galeriji "Remont" (Beograd), Galeriji savremene umetnosti (Zrenjanin) i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (Novi Sad), ovoj dvojici umetnika dodeljeno je značajno priznanje na međunarodnoj umetničkoj sceni ovom reportažom koja je objavljena u internacionalnoj ediciji časopisa Art in America.
"Otkriće arhivske foto-dokumentacije o ranim primerima prakse inicijalnog performansa, autora Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, moguće je, u kontekstu razvoja umetničkih ideja šezdesetih i sedamdesetih godina u Novom Sadu i Vojvodini, sagledati kao prvorazredan događaj. Preko četrdeset crno-belih fotografija, nakon skoro pola veka od nastanka, svedoče o postojanju višegodišnje prakse uličnih akcija, intervencija u urbanim i ruralnim prostorima, parateatra, režiranih i nerežiranih događanja, omaža poznatim umetničkim delima i autorima, začecima body-arta i hepeninga, na tragu izjednačavanja i spajanja života i umetnosti. (Vujica Rešin Tucić, iz teksta i govora na otvaranju izložbe u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine 2007. godine)
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvorena izložba slika "Šidski pejzaž Save Šumanovića" iz Galerije slika "Sava...
Majstor nadrealizma napravio je dramaturški udar iz groba koji mu Katalonija nije oprostila – imanje i dela ostavio je Španiji. Hoće li se Dalijev muzej u Figerasu, najmonumentalnija tvorevina nadrealizma, otcepiti od Katalonije, ako se ova…
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
Vajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila,…
21000 Novi Sad, Srbija Bulevar Oslobođenja 145/123 Mobilni telefon: 063 888 0 860 E-mail:
Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.
Art in America, jedan od najuglednijih i najtiražnijih svetskih magazina za savremenu umetnost, u broju za jun 2010. objavio je na šest strana ekskluzivnu reportažu o Bori Vitorcu i Dragoljubu Pavlovu, umetnicima iz Novog Sada čiji je angažman pre više od 50 godina prepoznat kao preteča performansa i to ne samo u Vojvodini. Inicijatori i autori ovog značajnog prikaza, kao i teksta koji prati dokumentarne fotografije, jesu Wade Saunders i Anne Rochette, vajari iz SAD i Francuske.
Za angažman ova dva umetnika pre više od pola veka, veliki srpski pesnik Vujica Rešin Tucić kaže: "U saznajnom smislu, Bora Vitorac i Dragoljub Pavlov kontemplirari su sopstveno vreme u ime čitave jedne generacije. U sveopštoj ideološkoj represiji oni su objavili pravo na drugost, a ove fotografije danas svedoče da su bili u kostimu svoga doba i da njihova duhovnost i danas zrači."
Majstor nadrealizma napravio je dramaturški udar iz groba koji mu Katalonija nije oprostila – imanje i dela ostavio je Španiji. Hoće li se Dalijev muzej u Figerasu, najmonumentalnija tvorevina nadrealizma, otcepiti od Katalonije, ako se ova…
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
Vajar Mladen Marinkov rođen je 1947. godine u Novom Sadu. Diplomirao na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu, na odseku za vajarstvo, poslediplomske studije završio na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Jovana Kratohvila,…
