Art in America, jedan od najuglednijih i najtiražnijih svetskih magazina za savremenu umetnost, u broju za jun 2010. objavio je na šest strana ekskluzivnu reportažu o Bori Vitorcu i Dragoljubu Pavlovu, umetnicima iz Novog Sada čiji je angažman pre više od 50 godina prepoznat kao preteča performansa i to ne samo u Vojvodini. Inicijatori i autori ovog značajnog prikaza, kao i teksta koji prati dokumentarne fotografije, jesu Wade Saunders i Anne Rochette, vajari iz SAD i Francuske.
Naslovne strane reportaže
Za angažman ova dva umetnika pre više od pola veka, veliki srpski pesnik Vujica Rešin Tucić kaže: "U saznajnom smislu, Bora Vitorac i Dragoljub Pavlov kontemplirari su sopstveno vreme u ime čitave jedne generacije. U sveopštoj ideološkoj represiji oni su objavili pravo na drugost, a ove fotografije danas svedoče da su bili u kostimu svoga doba i da njihova duhovnost i danas zrači."
Nakon izložbi foto-dokumentarnog materijala u galeriji "Remont" (Beograd), Galeriji savremene umetnosti (Zrenjanin) i u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine (Novi Sad), ovoj dvojici umetnika dodeljeno je značajno priznanje na međunarodnoj umetničkoj sceni ovom reportažom koja je objavljena u internacionalnoj ediciji časopisa Art in America.
"Otkriće arhivske foto-dokumentacije o ranim primerima prakse inicijalnog performansa, autora Bore Vitorca i Dragoljuba Pavlova, moguće je, u kontekstu razvoja umetničkih ideja šezdesetih i sedamdesetih godina u Novom Sadu i Vojvodini, sagledati kao prvorazredan događaj. Preko četrdeset crno-belih fotografija, nakon skoro pola veka od nastanka, svedoče o postojanju višegodišnje prakse uličnih akcija, intervencija u urbanim i ruralnim prostorima, parateatra, režiranih i nerežiranih događanja, omaža poznatim umetničkim delima i autorima, začecima body-arta i hepeninga, na tragu izjednačavanja i spajanja života i umetnosti. (Vujica Rešin Tucić, iz teksta i govora na otvaranju izložbe u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine 2007. godine)
Napiši komentar
Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.
Galerija MAS, Odžaci, Novi Sad, Beograd. Avgust 2007. Po mišljenju Sinead O’Donnell, selektora sekcije umetnika Iraca, “budućnost performansa je da stvori više mogućnosti i, za umetnike, stvori nove umetničke saradnje kako nacionalno tako i internacionalno, i…
Da li je Staljin bio najznačajniji produkt ruske umetničke avangarde da li su koncentracioni logori dosledni zaključak tradicionalne evropske umet nosti...? U danas već klasičnoj studiji Teorija avangarde, italijanski filozof Renato Pođioli zastupa mišljnje da avangardizam…
Junakinja ove priče nije tek neka nova ilustratorka, vajarka ili slikarka, već moderna P. R. heroina koja je na sebe preuzela nimalo zahvalan teret promocije umetnika i umetnosti, te predstavljanje istih svekolikoj javnosti. Naime, razgovarali smo…
Art in America, jedan od najuglednijih i najtiražnijih svetskih magazina za savremenu umetnost, u broju za jun 2010. objavio je na šest strana ekskluzivnu reportažu o Bori Vitorcu i Dragoljubu Pavlovu, umetnicima iz Novog Sada čiji je angažman pre više od 50 godina prepoznat kao preteča performansa i to ne samo u Vojvodini. Inicijatori i autori ovog značajnog prikaza, kao i teksta koji prati dokumentarne fotografije, jesu Wade Saunders i Anne Rochette, vajari iz SAD i Francuske.
Za angažman ova dva umetnika pre više od pola veka, veliki srpski pesnik Vujica Rešin Tucić kaže: "U saznajnom smislu, Bora Vitorac i Dragoljub Pavlov kontemplirari su sopstveno vreme u ime čitave jedne generacije. U sveopštoj ideološkoj represiji oni su objavili pravo na drugost, a ove fotografije danas svedoče da su bili u kostimu svoga doba i da njihova duhovnost i danas zrači."
Galerija MAS, Odžaci, Novi Sad, Beograd. Avgust 2007.
Da li je Staljin bio najznačajniji produkt ruske umetničke avangarde da li su koncentracioni logori dosledni zaključak tradicionalne evropske umet nosti...? U danas već klasičnoj studiji Teorija avangarde, italijanski filozof Renato Pođioli zastupa mišljnje da avangardizam…
Junakinja ove priče nije tek neka nova ilustratorka, vajarka ili slikarka, već moderna P. R. heroina koja je na sebe preuzela nimalo zahvalan teret promocije umetnika i umetnosti, te predstavljanje istih svekolikoj javnosti. Naime, razgovarali smo…
