CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
videomedeja

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Digatal Art 01
Terra 18
Digital Art 08
Digital Art 06
Terra 17
Digital Art 05
Terra 25

Sponzor rubrike
Jastra Jelačić - Grafike Štampaj E-pošta
(12 glasanja)
ImageGalerija SULUV-a, Novi Sad. 20. septembar - 2. oktobar 2010.
Ciklus grafika pod nazivom "Senka" realizovan je u kombinovanoj tehnici suva igla i linorez, tako da su one pažljivo odabran medij za prezentaciju idejne i vizuelne celovitosti. Ova idejna i vizuelna celina sazrevala je u laganom vremenskom ritmu spajajući izazove u procesima sagledavanja, prepoznavanja i korišćenja formi koje pruža senka, ovde se ukazuje na probleme pri prevođenju i predstavljanju početne ideje, zatim na probleme kao što su svetlo-tamno, ritam, kompozicija, veličina ali i na probleme vezane za tehničku izradu.Image

Image Image Image Image Image Image

Istraživanje i razmišljanje na temu senke, dovodi do bitnih saznanja sa osloncem u istoriji umetnosti, vizuelnoj kulturi, estetici i filozofiji. Vizuelne predstave, simboli i znaci su sveobuhvatniji vid savremenog čitanja bez reči. Sugestivnost vizuelne predstave simbola i znaka, posebno u oblasti vizuelnih umetnosti, sublimiše ljudske aktivitete, želje, sumnje i nade u širim oblastima posredovanja sredstvima proširene vizuelnosti kao ishodište savremenih obeležja tehnike i tehnologije. Promenljivost značenjske osnove na relaciji prošlost-sadašnjost, prepoznaje i interpretira kreativnim uopštenjem tragove ljudskih iskustava od prastarih mitova do savremene vizuelne poezije.

Praveći kratak osvrt na istoriju umetnosti, pokušava se osmotriti kako i zašto se poimanje senke, u likovnom i simboličkom smislu, menjalo kroz epohe, ali i, kako je apstraktna umetnost uticala na stvaranje ciklusa "Senka". Tim povodom bih se osvrnula i na Hajdegera koji je napisao sledeće o apstraktnom: "Da bismo čuli čist šum, moramo slušati daleko od stvari, svoje uho odvojiti od njih, to jest slušati apstraktno. Stvar nam nikada neće biti tako blizu sve dotle dok joj kao svaralačku crtu pripisujemo ono što je čulima opaženo."

U susretu sa umetničkim delom u nama se osvetljava nepoznato, mašta biva zagolicana, a kao krajnji rezultat nastaje nova kreacija obojena našom ličnom nijansom. Izvesnost može biti komforna, ali neizvesnost koju pruža otkrivanje nepoznatog (onoga što je u senci ili što jeste sama senka) svakako je daleko interesantnija i provokativnija.

Uprkos dominaciji novih medija, kod jednog broja autora vidljiva je linija kontinuiteta i odanosti estetičkom diskursu čiji imperativ sada i ovde integriše odrednice juče i danas. Može se reći, promena statusa grafike i njena problematika u izmenjenoj situaciji na terenu vizuelnih umetnosti samo je drugi pol jedinstvenog problemskog i vremenskog toka. Jer konteksti nivelišu standarde. Tako, kreativnost zasnovana na tradiciji izučavanja klasičnih grafičkih tehnika i njihovih zahtevnih procesa, kao prestižna veština, neguje se i danas, u XXI veku.

Ciklus grafika pod nazivom "Senka" realizovan je u kombinovanoj tehnici suva igla i linorez, tako da su one pažljivo odabran medij za prezentaciju idejne i vizuelne celovitosti. Ova idejna i vizuelna celina sazrevala je u laganom vremenskom ritmu spajajući izazove u procesima sagledavanja, prepoznavanja i korišćenja formi koje pruža senka, ovde se ukazuje na probleme pri prevođenju i predstavljanju početne ideje, zatim na probleme kao što su svetlo-tamno, ritam, kompozicija, veličina ali i na probleme vezane za tehničku izradu.

Kao početna inspiracija za rad izabran je motiv senke koji se provlači kroz istoriju umetnosti kao pratnja forme u uslovima njene osvetljenosti, jer, kao što znamo, senka nije tama već živi od svetla u tami, a svetlo je uslov za opažanje oblika. Zato se postavlja pitanje da li senka može egzistirati samostalno, odnosno da bude glavni nosilac umetničkog dela. Pritom se preispituje i problematizuje motiv senke, njena materijalizacija i dematerijalizacija naročito u okviru modernističkog prikazivanja.  Polazište ove ideje se pronalazi u mediju crno-bele fotografije beležeći prostor obuhvaćen senkom koja funkcioniše kao specifičan i jedinstven oblik. Na radovima su prikazane senke koje su izmeštene iz prvobitnog okruženja vremenski i prostorno i time je stvoreno njihovo novo viđenje.

Neprekidna metamorfoza oblika i tokovi ritma kontrolišu i usmeravju vizuelne impulse. Takođe, zračenje boja i koncentrovana energija prati rukopisnu genezu koja se može čitati kao oslobađanje, smelost, sigurnost. Ova oslobođena igra oblika i tokova linija otvara polje uzajamnog aktiviranja znaka i prostora u kojem su ekspresivnost linije i ritam oblika izrasli iz samog bića materije.

U apstakcijskim plastičnim celinama kao i preciznim i površinskim likovnim strukturama pozvani smo na igru otkrivanja, na nastojanje da u grafičkom otisku, baš kao i u vizuelnom okruženju, otkrijemo najrazličitije povode za sopstvenu percepcijsku i metaforičku aktivnost. Grafike sadrže iznenađujuće mnoštvo svetova koji se kriju i otkrivaju u jednom i zavode nas svojom nepreglednošću i neponovljivošću. Zato, da bi se sloboda imenovanja i asocijacije ostavlila otvorenom grafike nisu pojedinačno naslovljene.

Jastra Jelačić

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
NOVI SAD. Zbirka strane umetnosti Muzeja grada Novog Sada predstavlja od 5. do 25. juna 2019. dela...
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
Ima u delatnosti predavača i profesora, u njihovoj želji da ceo život posvete onima koji znanju...
NOVI SAD. Umetnička grupa "Happy Trash" svaku i bilo koju zainteresovanu publiku poziva...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NOVI SAD. Tamo, gde joj je i mesto! - rekli bi poznavaoci istorije razvoja tapiserijske...
Bauhaus je postojao samo 14 godina: od 1919. do 1933, ali uprkos tome, postao je najvažnija...
Iz arhive art događaja
Mali likovni salon, Novi Sad. Maj 2007.
Likovni postupak Svetlane Dragojević je...
Galerija "Bel Art". Novi Sad. Mart 2005.
Danas verovatno postoji nostalgija...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Jun - jul 2004...
Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. Februar - mart 2007.
Predstavljeni keramički...
Savremena galerija, Zrenjanin. Novembar 2007.
Mnoštvo pitanja, koja podjednako...
Muzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 22. januar – 21. februar 2010.
...
Galerija 212, Beograd. 24. maj - 8. jun 2011.
Biće predstavljeni crteži i skulpture iz...
Reportaže
  • ImageLikovni salon Doma kulture, Čačak. 20. maj - 20. jun 2010.
    Učesnici: Danijel Babić, Selena Vicković, Vera Galešev, Ana Ivić, Tadija Janičić, Srdjan Djile Marković, Vladimir Markoski, MP_ art (Maja Budžarov i Predrag Šidjenin), Andjela…
Knjige i časopisi
  • ImageKnjiževni časopisi su tourist guide kroz ulicu književnosti. Prođete svuda, štrpnete po malo u svakoj poslastičarnici ili kafani tekstova, zalepi vam se za srce virtuelni pejzaž kroz koji se drmusa tramvaj uzavrelih osećanja i želja... Izađite…
Intervjui
  • ImageSlikar i grafičar Petar Ćurčić unutar Likovnog kruga stvara od 1966. godine, kada je na korišćenje dobio tavanski prostor zgrade topovnjače Muzeja grada na Petrovaradinskoj tvrđavi. Pet godina kasnije, seli se u atelje u blizini Akademije…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom