 Mali likovni salon, Novi Sad. Jun 2006.
U ovoj izložbenoj postavci Dobrivoj Rajić je otisnuo bogati niz vrećica. Njihovo "gužvanje" pod pritiskom prese rezultiralo je najrazličitijim formama i površinama unutar kojih su se razvijale dinamične arabeskne linijske kompozicije. Istovremeno, ostvarena je i zanimljiva faktura otisnute površine, bliska utisku frotaža.
   
Nekoliko prethodnih izložbi novosadskog grafičara i slikara Dobrivoja Rajića bile su posvećene kumulaciji otisaka predmeta iz svakodnevnog života (konzerve, obluci), tako da najnovija serija izložena u Galeriji Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine u Novom Sadu, nastala otiskivanjem papirnih kesa, predstavlja nastavak ranijeg koncepta. Rajić pod grafičku presu postavlja papirne kese premazane bojom i na otiscima dobija zanimljive efekte nabiranja, savijanja, deformacije papira. Preko sto pedeset otisaka različitih boja formiraju pravilan raster na zidnoj površini galerije, asocirajući mnoštvo odbačenih, upotrebljenih predmeta. Uz svoje nesumnjivo snažno vizuelno dejstvo i doprinos proširenju grafičarske tehnike, ovi radovi takođe nose angažovanu poruku o potrošačkom društvu i ekološkom problemu odbacivanja i gomilanja upotrebljenih stvari. Taj konkretistički pristup grafici sačinjenoj od otisaka nađenih predmeta, svrstava Dobrivoja Rajića među osvešćene i racionalne umetnike našeg doba koji u prvi plan stavljaju ideju i proces nastanka rada, ostavljajući vizuelni sklad ili efekat kao sekundarne. Direktnost materijala i postupka daje ovim grafikama izuzetnu sugestivnost i snagu metafore.
Andrej Tišma
Na našoj likovnoj sceni Dobrivoj Rajić se pojavio kao jedan od najautentičnijih izdanaka senzibiliteta i koncepta "nove slike" i umetnosti osamdesetih. Njegovo razmahnuto (neo)ekspresionističko slikarstvo ispunjeno metaforičkim sadržajima i alegorijskim značenjima, veoma brzo, doseglo je domete kompleksne pikturalne predstave. Sve svoje razloge i namere ovaj umetnik je obrazlagao primarnim jezikom likovnih elemenata. Istovremeno, linija, gest, boja i forma večito su u u njegovom delu imali ulogu adekvatnih objavljivača umetnikove ekspresije i njegovog senzibiliteta. Od tih startnih osamdesetih godina, Rajićevo slikarstvo se odvijalo tokovima skladnog i logičnog kontinuiteta. Taj sled je rezultirao reduciranom slikom, graficizmom, dominacijom linije. Pokazalo se da ovaj umetnik poseduje sposobnost da reaguje na impulse savremenog sveta i umetnosti - tokom devedesetih njegovo slikarstvo je dobilo drugačije obličje a racionalistički stav je nadjačavao subjektivistički odnos prema stvarnosti.
Takvom novom poimanju plastičke celine i forme Rajiću je, u određenom trenutku, izuzetno pogodovao medij grafike. Tehnicistički karakter grafičkog postupka u njegovom slučaju je doprineo smirivanju gestualnosti, upućivalo ga je na "zatvorenost" otisnutih formi, na preciznu i oštru ivicu. Slikar Dobrivoj Rajić se u grafičku avanturu upušta bez namere da oponaša autentičnog grafičara. Zapravo, on se kreće u svojevrsnom "proširenom polju grafike". Umesto tipičnih grafički obrađenih ploča on otiskuje nađene stvari iz svakodnevnog života, a ulogu klišea-matrice određuje zgužvanim konzervama, viljuškama, ambalažnim vrećicama... Takav postupak reminiscencira dišanovski princip rady made-a kojima se običnim stvarima iz svakodnevlja daje status umetničkog dela; vorholovski postupak kojim se beskrajnim ponavljanjem karakterističnih motiva i predmeta potrošačkog društva filozofira socijalni milje; bojsovska konceptualistička namera da se stavi znak jednakosti između života i umetnosti...
U ovoj izložbenoj postavci Dobrivoj Rajić je otisnuo bogati niz vrećica. Njihovo "gužvanje" pod pritiskom prese rezultiralo je najrazličitijim formama i površinama unutar kojih su se razvijale dinamične arabeskne linijske kompozicije. Istovremeno, ostvarena je i zanimljiva faktura otisnute površine, bliska utisku frotaža, koja ponajbolje svedoči o umetnikovoj potrebi da u svakom ostvarenju dosegne i afirmiše autentičnu likovnost, o njegovoj brizi da se konceptualnim namerama ne poremeti autentična vizuelna - (pikturalna) - grafička struktura ostvarenog dela.
Baš kao i na nekoliko svojih predhodnih izložbi grafika, i ovoga puta Rajić mnoštvom listova ostvaruje svojevrsnu ambijentalnu instalaciju. U takvoj postavci vidljiva je namera da se izmeni izgled i karakter postojećeg prostora, da se određene zidne površine učine »aktivnijim« ali i da se ostvari jedna nova, drugačija i pomalo iznenađujuća estetika. Sistematskim slaganjem grafičkih listova, prekrivanjem umnoženim i variranim motivom neočekivano velike površine - Rajić ostvaruje utisak svojevrsnog rastera ili nekakvih netipičnih tapeta. Međutim, dekorativnost nikako nije krajnji cilj umetnikovog angažmana. To mnoštvo znakova prepoznatljivog porekla govori o svojevrsnoj pretrpanosti aktuelnog sveta odbačenim stvarima, govori o zagađenju, o ekološkom ali i o mentalnom zagađenju... Naravno, ovom grafičkom instalacijom umetnik govori i o aktuelnom trenutku naše civilizacije koja se sve teže bori sama sa sobom. Pri tome Rajić nije puki svedok. Jednostavnim, čitkim, čistim likovnim načinom i precizno definisanom postavkom on govori o jednom drugačijem viđenju stvari te nudi ideju funckionalne reciklaže, nudi principe reda, sklada i harmonije - koji se itekako mogu prepoznati u svakom njegovom grafičkom listu ali i u ukupnoj izložbenoj postavci.
Dobrivoj Rajić je umetnik koji je u aktuelnom trenutku dosegao zrelo životno i stvaralačko doba. Možda baš zbog toga, njegova aktuelna ostvarenja poseduju plastičku jezgrovitost i poetsku jednostavnost pod kojima vibrantno dejstvuje čitavo bogatstvo sadržaja, značenja i metaforičkih naznaka o svetu i vremenu u kome živimo. A sve to, ova i druga njegova ostvarenja, čini relevantnim u polivalentnim tokovima aktuelne umetnosti.
Sava Stepanov
Dobrivoj Rajić (1956, Zrenjanin). Diplomirao je 1982. godine u Novom Sadu na Akademiji umetnosti, odsek za slikarstvo, u klasi profesora Boška Petrovića, crtanje kod profesora Milana Stanojeva. Član ULUV-a je od 1983. godine, a status slobodnog umetnika je stekao 1987. godine. Živi i radi u Novom Sadu. Izlagao je na 40 samostalnih izložbi u zemlji ( Zrenjanin, Beograd, Sombor, Vršac, Novi Sad, Priština, Velike Livade, Kikinda, Sremski Karlovci ) i inostranstvu ( Šikloš - Mađarska ; Letmat, Izerlon, Altena, Ahen, Viblingverde, Muh, Hemer, Dortmund - SR Nemačka ). |
Javno kupatilo, Beograd. April - maj 2007.
Najsažetije i verovatno najprikladnije pojašnjenje misije časopisa "Interkulturalnost" glasilo bi ovako: "Interkulturalnost" je pokušaj suptilne teorijske intervencije u prostoru savremene društvene prakse, uspostavljenih ili tek slućenih modela komuniciranja, mišljenja i delanja. Negde između hipertrofirano ekstatičnih, često…
Martin Lisardi je direktorka muzeja Al Sen-Pjer u Parizu. Art brut je ono što prethodi konceptu, umetničkom angažmanu. To je umetnost koja nema tržišnu vrednost, koja ne traži društveno priznanje. Marginalna umetnost, na francuskom art brut…
