CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i izabrane arhive Art magazina

Noć muzeja 2008
Terra 23
Noć muzeja 2011
Digital Art 07
Dunavski dijalozi 00
Dunavski dijalozi 07
Digital Art 03

Sponzor rubrike
Nikola Džafo, retrospektivna izložba Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImageMuzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 23. februar - 15. mart 2011.
"Od devedesetih sam na dobrovoljnom prinudnom radu u Srbiji, najvećem i najlepšem logoru na svetu. Prinudni rad, koji traje do danas, obavljam na relaciji Beograd – Novi Sad. Nužda i prisila teraju me da se bavim utopijama i da verujem kako umetnost menja svet." (Nikola Džafo). Na samom otvaranju biće izvedena "Zečja opera", a u okviru izložbe biće predstavljen umetnikov internet sajt www.zeckojijepojeomuzej.com, kao i monografija "Džafo".Image

ImageImageImage
ImageImage

"Zečja opera" zamišljena je kao drama s muzikom, navodi se u najavi Džafove izložbe u MSUV. Pisana je za dvoje solista, hor i instrumentalni sastav. Autor je Nikola Džafo, kompoziciju čiji je osnovni motiv zasnovan na Fibonačijevom nizu brojeva napisala je Nineta Avramović Lončar, libreto Vesna Grginčević, a režiju potpisuje Filip Markovinović. Izvođači su Agota Vitkai Kučera (sopran) i Aleksandar Mladenović (bariton). Orkestar čine Kristijan Boroš (klarinet), Goran Erić (tuba), Kristof Jan (violončelo), Jelena Rašić (udaraljke), a hor će biti polaznici eksperimentalne radionice posvećene pevanju "Hor-or-ooor!".

Projekat "Zec koji je pojeo muzej" Nikole Džafa, a koji će u okviru njegove samostalne izložbe u MSUV biti prezentovan putem internet sajta, začet je još sredinom devedesetih, kada se u Džafovim radovima počeo da pojavljuje motiv zeca. Poziv znancima da kreativno odgovore na pitanje "U kom grmu leži zec?" usledio je 1997, a radovi-odgovori su bili prikazani u čast crnog zeca Kunenea Mandindija, koji je do tada živeo u umetnikovom ateljeu u Petrovaradinu.

Crni zec ime je dobio po dve ličnosti iz Južne Afrike, po istoričaru umetnosti Danielu Kuneneu i umetniku aktivisti Biliju Mandindiju. Dobijeni odgovori na pitanje "U kom grmu leži zec?", u vidu crteža, grafika, kolaža, postaju knjiga "Zec koji je pojeo muzej", nazvana po istoimenom crtežu-donaciji Miroljuba Filipovića Filimira. Od prvobitne kolekcije, nabavkama autora i prilozima darodavaca, zbirka se uvećavala i narasla do ideje o muzeju.


Ukoliko rad Nikole Džafa smestimo u istoriju kulture kao šireg okvira od same umetnosti, gde se pojam kulture podrazumeva kao skup oblika ljudskog izražavanja vezanog za intelektualno, mentalno i simboličko izražavanje, onda se skup njegovih predmeta mora razmatrati isključivo u kontekstu kulturnog stvaralaštva.

Međutim, postoje i protivpojmovi kada se radi o materijalnim aspektima društvenog života kao što je preživljavanje ili ekonomija ili interes, koji dozvoljavaju  da se pojedini segmenti rada sagledaju kao ready-made. Upravo balansirajući između umetnosti i kulture Nikola Džafo demonstrira strategije koje u osnovi misaonog procesa stvaraju "magijske prizore" koje oblikuje jedan urbani svet koji je ujedno i primitivan.

Dakle, moglo bi se reći da Džafo stvara magiju predmeta koji nastaje iz naivnog misaonog procesa čoveka kojem je neophodna pomoć da shvati one dublje unutrašnje veze i odnose iz moćnog vizuelnog sveta koji ga okružuju i oblikuju. Sličnost preuzetih predmeta iz neposrednih društvenih okolnosti i njihovo "preseljenje" u svet predmeta koje stvara umetnost jedan je od ciljeva Nikole Džafa. Slično, poput Dišana, ovde se dešava "magijski obred" unutar umetnosti i kulture, u kojem se stvara jedan diskurs koji Nikolu Džafa označava kao umetnika koji radi kao vrač, ili šaman.

Živko Grozdanić, kustos izložbe
(tekst iz monografije)


"Od devedesetih sam na dobrovoljnom prinudnom radu u Srbiji, najvećem i najlepšem logoru na svetu. Prinudni rad, koji traje do danas, obavljam na relaciji Beograd – Novi Sad. Nužda i prisila teraju me da se bavim utopijama i da verujem kako umetnost menja svet. Idejni sam tvorac i pokretač grupe Led art, s kojom sam kreirao i realizovao sve projekte. Suosnivač sam Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (1995) i Multimedijalnog centra Led art u Novom Sadu (2000). U njegovom okrilju radi Art klinika, najveći projekat Led arta, gde sam prvi među jednakima. Dežurni tim za zdravstvo u kulturi propisuje terapiju umetnost leči.”

Nikola Džafo

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. Galerija Radio televizije Srbije predstavlja od 13. februara do 15. marta 2020. slike...
NOVI SAD. Američki kutak u Novom Sadu predstavlja od 30. oktobra do 30. novembra 2020. slike,...
NOVI SAD. Muzej savremene umetnosti Vojvodine predstavlja od 30. septembra do 24. oktobra 2020....
PANČEVO. Izložbom Simptom (Mate) u Galeriji (Legatu) Milorada Bata Mihajlović u Pančevu, od 2. do...
Budimo odgovorni
covid-19
Povezani sadržaji
Art magazin podržava
Grad Novi Sad, Gradska uprava za kulturu
 
Reportaže
U "Centru Paul Kle" u Bernu otvorena je izložba "Magrebski projekat" i...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Lepa i specifična izložba pod nazivom "Dega, ples...
IK Prometej preporučuje
Vitold Gombrovic - Kosmos
Vitold Gombrovič
Kosmos
 
Intervju
Izložbom u Umetničkom paviljonu u Zagrebu, Spomen-zbirka Pavla Beljanskog napravila je ključni...
Korina Gubik

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImageBEOGRAD. Dve slike Save Šumanovića prodate su leta 2012, u razmaku od dva meseca, po znatno višoj ceni od početne, na aukciji u krilu Rišelje, čuvene aukcijske kuće "Otel Druo" u Parizu. Ovu informaciju objavila je…
Knjige i časopisi
  • Image"Oborio sam pogled, nikad čovjek ne smije misliti da je siguran, ni da je umrlo što je prošlo. Ali zašto se budi kad mi je najmanje potrebno? Nije ona važna, ta daleka, sjećanje na nju zamjenjuje…
Intervjui
  • ImageAko želite da upoznate autentičnu umetničku ličnost u Novom Sadu, od srca preporučujemo susret sa Milicom Mrđa Kuzmanov. Kulturnu i likovnu scenu grada Milica nesumnjivo čini raskošnijom i bogatijom, a koliki je njen stvarni doprinos ukupnoj…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2020. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom