CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
35. Internacionalni simpozijum skulpture Terra

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Terra 25
Digital Art 08
Noć muzeja 2014
Noć muzeja 2008
Digital Art 02
Terra 26
Noć muzeja 2013

Sponzor rubrike
Nikola Džafo, retrospektivna izložba Štampaj E-pošta
(2 glasanja)
ImageMuzej savremene umetnosti Vojvodine, Novi Sad. 23. februar - 15. mart 2011.
"Od devedesetih sam na dobrovoljnom prinudnom radu u Srbiji, najvećem i najlepšem logoru na svetu. Prinudni rad, koji traje do danas, obavljam na relaciji Beograd – Novi Sad. Nužda i prisila teraju me da se bavim utopijama i da verujem kako umetnost menja svet." (Nikola Džafo). Na samom otvaranju biće izvedena "Zečja opera", a u okviru izložbe biće predstavljen umetnikov internet sajt www.zeckojijepojeomuzej.com, kao i monografija "Džafo".Image

ImageImageImage
ImageImage

"Zečja opera" zamišljena je kao drama s muzikom, navodi se u najavi Džafove izložbe u MSUV. Pisana je za dvoje solista, hor i instrumentalni sastav. Autor je Nikola Džafo, kompoziciju čiji je osnovni motiv zasnovan na Fibonačijevom nizu brojeva napisala je Nineta Avramović Lončar, libreto Vesna Grginčević, a režiju potpisuje Filip Markovinović. Izvođači su Agota Vitkai Kučera (sopran) i Aleksandar Mladenović (bariton). Orkestar čine Kristijan Boroš (klarinet), Goran Erić (tuba), Kristof Jan (violončelo), Jelena Rašić (udaraljke), a hor će biti polaznici eksperimentalne radionice posvećene pevanju "Hor-or-ooor!".

Projekat "Zec koji je pojeo muzej" Nikole Džafa, a koji će u okviru njegove samostalne izložbe u MSUV biti prezentovan putem internet sajta, začet je još sredinom devedesetih, kada se u Džafovim radovima počeo da pojavljuje motiv zeca. Poziv znancima da kreativno odgovore na pitanje "U kom grmu leži zec?" usledio je 1997, a radovi-odgovori su bili prikazani u čast crnog zeca Kunenea Mandindija, koji je do tada živeo u umetnikovom ateljeu u Petrovaradinu.

Crni zec ime je dobio po dve ličnosti iz Južne Afrike, po istoričaru umetnosti Danielu Kuneneu i umetniku aktivisti Biliju Mandindiju. Dobijeni odgovori na pitanje "U kom grmu leži zec?", u vidu crteža, grafika, kolaža, postaju knjiga "Zec koji je pojeo muzej", nazvana po istoimenom crtežu-donaciji Miroljuba Filipovića Filimira. Od prvobitne kolekcije, nabavkama autora i prilozima darodavaca, zbirka se uvećavala i narasla do ideje o muzeju.


Ukoliko rad Nikole Džafa smestimo u istoriju kulture kao šireg okvira od same umetnosti, gde se pojam kulture podrazumeva kao skup oblika ljudskog izražavanja vezanog za intelektualno, mentalno i simboličko izražavanje, onda se skup njegovih predmeta mora razmatrati isključivo u kontekstu kulturnog stvaralaštva.

Međutim, postoje i protivpojmovi kada se radi o materijalnim aspektima društvenog života kao što je preživljavanje ili ekonomija ili interes, koji dozvoljavaju  da se pojedini segmenti rada sagledaju kao ready-made. Upravo balansirajući između umetnosti i kulture Nikola Džafo demonstrira strategije koje u osnovi misaonog procesa stvaraju "magijske prizore" koje oblikuje jedan urbani svet koji je ujedno i primitivan.

Dakle, moglo bi se reći da Džafo stvara magiju predmeta koji nastaje iz naivnog misaonog procesa čoveka kojem je neophodna pomoć da shvati one dublje unutrašnje veze i odnose iz moćnog vizuelnog sveta koji ga okružuju i oblikuju. Sličnost preuzetih predmeta iz neposrednih društvenih okolnosti i njihovo "preseljenje" u svet predmeta koje stvara umetnost jedan je od ciljeva Nikole Džafa. Slično, poput Dišana, ovde se dešava "magijski obred" unutar umetnosti i kulture, u kojem se stvara jedan diskurs koji Nikolu Džafa označava kao umetnika koji radi kao vrač, ili šaman.

Živko Grozdanić, kustos izložbe
(tekst iz monografije)


"Od devedesetih sam na dobrovoljnom prinudnom radu u Srbiji, najvećem i najlepšem logoru na svetu. Prinudni rad, koji traje do danas, obavljam na relaciji Beograd – Novi Sad. Nužda i prisila teraju me da se bavim utopijama i da verujem kako umetnost menja svet. Idejni sam tvorac i pokretač grupe Led art, s kojom sam kreirao i realizovao sve projekte. Suosnivač sam Centra za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu (1995) i Multimedijalnog centra Led art u Novom Sadu (2000). U njegovom okrilju radi Art klinika, najveći projekat Led arta, gde sam prvi među jednakima. Dežurni tim za zdravstvo u kulturi propisuje terapiju umetnost leči.”

Nikola Džafo

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Kalendar događaja
Najpopularniji sadržaj u 2019.
BEOGRAD. U Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, od 11. juna do 27. jula 2019, biće otvorena izložba slika "Šidski pejzaž Save Šumanovića" iz Galerije slika "Sava...
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
BEOGRAD. U Galeriji Srpske akademije nauka i umetnosti, od 19. juna do 21. avgusta 2019, biće ...
NOVI SAD. Međunarodni video festival "Videobrazil" održan je u okviru 21. bijenala...
NOVI SAD. Galerija StuartS predstavlja od 25. oktobra do 15. novembra 2019. slike Tatjane...
NOVI SAD. Izložba "Dijafragmenti / izbor iz mnoštva" Danila Vuksanovića biće ...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
Izložba je rezultat saradnje The Art Institute of Chicago i Tate Modern u kojoj je bilo su...
Pre 150 godina, 23. januara, rođen je proslavljeni norveški slikar ekspresionista Edvard...
U osunčanom danu jednog utorka, u prestoničkoj glavnoj ulici, sa zgrade / Kuće legata motrili su...
Intervju
Vajar Igor Antić, Novosađanin koji živi i radi u Parizu već 26 godina, upravo se na kikindskom...
Knjige i časopisi
Kolaž tekstova različitih žanrova i nastalih u različito vreme sakupljeni u jedinsvenu zbirku....
Bora Vitorac

Prethodno objavljeni radovi:
Lazar Marković, Bora Vitorac, Georg Redžek, Maja Erdeljanin, Danilo Vuksanović, Korina Gubik, Danijel Babić, Andrej Tišma, Pavle Jovanović
 
Reportaže
  • ImagePARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariski muzej Orsay priredio je izložbu na kojoj su izloženi samo portreti Pola Sezana. Portret je bio jedna od okupacija ovog slikara. Mogućnost susreta sa velikim brojem njegovih portreta (za života…
Knjige i časopisi
Intervjui
  • ImageDanijela Babića nazivaju "najaktivnijim protagonistom novosadske slikarske scene". Svojim britkim humorom i prepoznatljivim autorskim rukopisom baziranim na pop-art tradiciji, stripu, ilustraciji i uličnoj umjetnosti, ovaj novosadski umjetnik izražava svoj pogled na civilizacijski trenutak u kojem živimo.…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2020. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom