Umetnici: Wolfgang Becksteiner, Fedo Ertl, M. Gansberger, G.R.A.M, Klub Zwei & maiz, Erwin Stefanie Posarnig (PLIANT), Oliver Ressler, Maruša Sagadin, Chris Swoon, Eva Ursprung, Markus Wilfling i zweintopf.

Pitanje evropskog identiteta ili posebnih "svakog-za-sebe" identiteta; otuđenje čoveka od coveka, umesto zajedničke humanije budućnosti; zadobijanje moći kroz novu interpretaciju elekrtične žice/ograde; "oslobađanje" radnika od rada i radnog mesta; medijski izveštaji o tučama u parlamentu kao pitanje političke (ne)kulture; veliki plakati venčanih parova istog pola; poziv prolaznicima na participaciju time što će izabrati neku evropsku ličnost, sa kojom bi se rado menjali, pored, na ulicama slučajno postavljenih tekstova migrantkinja u vidu traka za ograđivanje; postavljanje pojaseva za spasavanje u obliku mete na Dunavu... su samo neka iritirajuća pitanja koja će mladi umetnici iz Austrije naseliti u  novosadske gradske prostore.

Umetnici su pozvani da se svojim stavovima uključe u aktuelne društvene diskurse i novim radovima, napravljenim specijalno za ovu priliku, daju svoj doprinos u kritici društvene stvarnosti danas.

Protivno obrascu poznatom iz prošlosti, koji se katkad proteže čak do sadašnjosti, da se produkuju na pr. monumenti, spomenici, biste ili svakovrsne skulpture u pešačkoj zoni, umetnici danas se suočavaju s novim tematskim poljima. Odlikuju se visokom merom fleksibilnosti, napuštanjem elitističkog poimanja umetnosti kao i uvidom da nije dovoljno skulpture iz ateljea postaviti u ma koji x - slobodni prostor (slobodan od faktički javnih odnosa, slobodan od potencijala zahtevanja?). Za dejstvo umetničkog dela nisu odlučujuće samo velike dimenzije, a i ako jesu, onda samo u prvom planu. Umetnička infiltracija u urbanu svakodnevicu, da li u homeopatskim dozama ili tek koliko zahvati vrh igle, danas se ubraja u efikasno primenjenu metodu da se zauzme pozicija u javnom prostoru, možda ne uvek na prvi pogled prepoznatljiva.

Werner Fenz