CMS Web Design and Consulting

Art magazin, web casopis za savremenu umetnost
Ujedinjene nacije (UN) - Internet je ljudsko pravo

Frontpage Slideshow (version 1.7.2) - Copyright © 2006-2008 by JoomlaWorks
Ove ilustracije, sa linkom, predstavljaju izbor iz vesti i novije arhive Art magazina

Noć muzeja 2007
Noć muzeja 2009
Noć muzeja 2013
Digital Art 07
Terra 23
Digital Art 05
Noć muzeja 2010

Sponzor rubrike
Sava Stojkov - Slike na staklu Štampaj E-pošta
(3 glasanja)
ImageMuzej Vojvodine, Novi Sad. 4 - 30. april 2011.
U vreme pune ekspanzije nekadašnjeg pokreta jugoslovenske naive, sredinom šezdesetih i tokom sedamdesetih godina, akteri tzv. "hlebinske škole" su nametnuli postupak slikanja na staklu. Štaviše, u jednom dužem periodu taj slikarski postupak izjednačavan je sa celokupnim naivnim slikarstvom. U tom procesu i te kako je učestvovao i somborski slikar Sava Stojkov, koji se upravo tada opredeljivao za koncept naive.ImageImage

Image Image

Image Image

Naime, posle već ostvarenog višedecenijskog kontinuiteta bavljenja "klasičnim" realističkim slikarstvom, koji je bio posledica učenja i usavršavanja u radionicama uglednih umetnika i profesora (Radović, Kun, Šotra, Sreten Stojanović, Huter, Hušvet, Jakobčić i drugi), Stojkovu se učinilo da je naiva bliska njegovoj ljudskoj i umetničkoj osećajnosti. On je, tako, postao svojevrstan "svesni naivac" jer je shvatio da će upravo u tom koncepcijskom domenu ponajbolje izraziti svoje stvaralačke mogućnosti.

Zapravo, Sava Stojkov se veoma brzo specijalizovao u slikanju na staklu, toj komplikovanoj slikarskoj proceduri i tom "naopakom" procesu dolaženja do lica slike. Štaviše, već na početku on će doseći specifičan domet jer će ponuditi slike na staklu monumentalnih formata, sa motivima realizovanim visokim stepenom dosledne verifikacije viđenog. Takođe, treba podsetiti da je, tokom sedamdesetih godina proteklog veka, u vreme dominacije tzv. "nove figuracije" u tadašnjem srpskom i jugoslovenskom slikarstvu, opus Stojkova dualistički tretiran: kao slikarstvo naive i kao slikarstvo novog realizma. Bilo kako bilo, njegove slike na staklu iz tog doba, bez obzira na karakter i konstituciju motiva, odlikovale su se preciznom interpretacijom, jedinstvenim preovlađujućim "muzejskim" tonom, caklastom svečanom atmosferom.

Vremenom je Stojkov napustio slikanje na staklu. Došlo je do, skoro očekivanog, zamora. Njegovo stvaralaštvo, potentno i široko, rezultiralo je izuzetno bogatim ostvarenjima. Tokom jednog odista kontinuiranog procesa Stojkov je – za razliku od ostalih naivaca – ostvario nekoliko jasno definisanih "faza" koje se međusobno razlikuju tematskim opredeljenjima i likovno-plastičnim karakteristikama.

Najnovija, aktuelna faza slikarstva Save Stojkova posvećena je klasično shvaćenom i slikanom pejzažu. Motivi šuma se, pri tome, ne javljaju premijerno u ovom opusu. Stojkov ih je slikao na samom početku svoje slikarske avanture, pre više od pola veka. Tako je ulje na lesonitu "Šuma i potok" naslikanao još davne 1949. godine, baš kao i neki drugi prizori viđeni podjednako u prirodi, ali i na slikama ruskih "peredvižnjika" koji su se tih godina nametnuli kao svojevrstan uzor i podsticaj... Od tada do danas, u različitim periodima svog slikarstva, Stojkov se na različite načine bavio pejzažnom slikom – od akademske realističke interpretacije, preko ekspresivnih poetskih prizora naslikanih špahlom, pa sve do svojih karakterističnih naivističkih predela slikanih prvo načinom bliskom čuvenoj "hlebinskoj školi", i do vlastite bajkovite stilizacije bačkih pejzaža sa karakterističnim bujnim krošnjama...

Danas Sava Stojkov slika motive i prizore šume. Mnoštvo stabala, drveća, isprepletanih grana, krošnje kroz koje se probijaju zraci svetlosti, dinamična igra svetla i senke – sve to umetniku omogućava likovnu interpretaciju ispunjenu čudesnim sklopom likovnih elemenata. Linija i crtež, boja i kolorit, motivska struktura, odnosi tamnog i svetlog jesu autentični likovni problemi koje stari majstor rešava sigurno, rutinski, razložno. U svim tim slikama postoji neki viši red, postoji određena kompozicijska struktura, često baš zaokruženost. Jer, slikajući prirodu, umetnik usvaja njene principe, usaglašava se sa njenim karakterom, njenim ritmom, njenim principima. Zahvaljujući tom stavu, Stojkov dospeva i do prirode slike. Dakako, pri tome je on dosledan zagovornik tradicionalizma i onih klasičnih vrednosti slike koja je shvaćena prvenstveno kao estetski predmet, kao izvor likovnog zadovoljenja potreba posmatrača. Specificum diferentia tog opusa je da su naslikane na staklu. Zašto je to specifičan podatak? Zbog toga što je sav svoj stvaralački napor slikar usmerio ka jednoj odista komplikovanoj izvedbenoj proceduri i tehnologiji kako bi došao do svojevrsne elegancije slike, do svetlucavih odsjaja, do specifičnog "zaštitničkog" omotača sjajnog staklastog fona kojim je ujednačen celokupan kolorit slike.

U tehničkom smislu, sve je "naopačke" – prvo potpis, i to obrnutim redosledom: prvo v a na kraju S jer ono što se slika na levoj strani na slici će biti desno; prvo poslednji bojeni akcenat, pa onda stepenasto dozirani slojevi boje; prvo akcenti, a potom osnova... Kolorit se ostvaruje u nanosima: gradi se sloj po sloj; linije se islikavaju "pre" i "posle" tih nanosa boje, a mreža crteža se više sluti nego što se definiše – jer sve se sintetiše tek sa poslednjim dodirom kista, poslednjim nanosom bojenog lazura. U filozofskom smislu, potrebno je poći od suštine ka pojedinostima, a u tehničkom od pojedinosti ka celini, ka svim onim spoljašnjim manifestacijama – kako bi se suština dotakla... Zbog toga je proces slikanja usporeniji, zahteva meditativniji odnos prema temi, prema svetu i životu... A tu vremešni majstor i te kako ima šta da kaže: sve ove slike "upotpunjene" su jednim bogatim životnim iskustvom, zasebnom ljudskosti i duhovnosti, iskričavim senzibilitetom koji Sava Stojkov u već poodmaklim osamdesetim godinama života tako ubedljivo manifestuje u svojim novim svetlucavim šumama, baš kao i u celokupnom svom slikarstvu.

Sava Stepanov

 

Napiši komentar

Pošaljite samo relevantan komentar za ovaj sadržaj. Bilo kakav nepripadajući komentar biće obrisan. Pravo objavljivanja i redigovanja, bez objašnjenja, zadržava redakcija Art magazina. Ne zaboravite da ukucate zaštitni kod. Komentar je privatno mišljenje autora komentara i ne predstavlja stav redakcije.


Security code
Refresh

Pavle Jovanovc
Pregledajte video kanal Art magazina
Posetite Art magazin Video kanal

Izbor godine
Novi Sad 2021
Novi Sad 2021
Pregled galerija

Popularno
Napori Galerije Matice srpske su ujedinjeni u namerama koje pozivaju u svoje okrilje svakog ko...
NIŠ. Galerija savremene likovne umetnosti Niš, u prostoru Oficirski dom, predstavlja...
KIKINDA. Ovogodišnji učesnici simpozijuma su Rozmari Lukaser (Austrija), Muzi (Sibongiseni)...
BEOGRAD. Narodni muzej. 7. mart - 26. maj 2019. U 2019. godini kada se navršava 140 godina...
Reklama
Predstavite galeriju u Art magazinu
Povezani sadržaji
Reportaže
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Pariska likovna scena, umetnička fotografija i multimedijalna...
PARIZ. Specijalno za Art magazin. Galerija Dina Vierny priredila je izložbu povodom obeležavanja...
U Muzeju istorije Jugoslavije, baštiniku nasleđa jugoslovenskih umetničkih i...
Iz arhive art događaja
Artmagazin i Galerija OUT/AUT (Toronto, Kanada). Decembar 2004.
Ova serija izložbi...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. Novembar - decembar 2006.
Naslutivši, u jednom...
MP_art café galerija, Novi Sad. Avgust 2007.
Kolaži su građeni sintezom...
Galerija Matice srpske, Novi Sad. 6. februar 2009.
Pored 160 umetničkih dela iz fonda...
Likovni salon Kuluturnog centra, Novi Sad. Januar - februar...
Galerija SULUV-a, Novi Sad. 29. mart - 10. april 2010.
Snežana Petrović (1977, Novi...
Zbirka strane umetnosti, Novi Sad. Februar - mart 2007. Salon Narodnog muzeja, Zrenjanin. April...
Reportaže
Knjige i časopisi
  • ImageIstorija počinje od sećanja na detinjstvo. Kada je život samo igra, vreme je zaustavljeno. Dan je širok kao njiva kukuruza u vojvođanskoj ravnici, isprepleten je sitnim a večnim avanturama kao milje na stolu sređenom posle nedeljnog…
Intervjui
  • ImagePoznati francuski umetnik Danijel Buren (1938), jedan od vodećih predstavnika primarnog slikarstva i situacionizma s kraja šezdesetih, znan po doslednom i upornom korišćenju motiva vertikalnih pruga, dobitnik prestižnog Zlatnog lava na Venecijanskom bijenalu 1986, koji je…
Prica o Artmagazinu, ljudima i dogadjajima...

© 1997 - 2019. Art magazin.
Sva prava zadržana.

21000 Novi Sad, Srbija
Bulevar Oslobođenja 145/123
Mobilni telefon: 063 888 0 860
E-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.

Redakcija Art magazina odlucuje o konceptu i sadrzaju. Mi brinemo o svemu ostalom...

Društvene mreže
  Art magazin na Facebook-u   Art magazin na Twitter-u   Art magazin na YouTube-u
  Skenirajte ovaj kod mobilnim telefonom