Stvaralaštvo Jelene Trajković obuhvata nekoliko celina koje prate hronologiju nastanka jednog umetničkog dela od ideje, koju ona razrađuje preko odabira simbola, kojima se koristi, likovne tehnike i materijala kojima se služi. Kompozicija slike je rađena po principu zlatnog preseka pa se ljudska figura nalazi u centralnom delu slike iza koje je naglašena perspektiva.

Koristeći se likovnim elementima karakterističnim više za plakat nego za sliku, umetnica apeluje na globalno stanje u društvu, parafrazirajući direktno na slici savremene izraze (monopol, ideologija, genocid, inflacija, integritet, programiranje...), vršeći na taj način propagandu kao što savremene elektronske slike bombarduju čoveka propagandno - reklamnim sadržajima utičući na njihovu svest.

Boje su fluroscentne što omogućava poigravanje sa svetlosniom efektima i dobijanjem boljeg utiska trodimenzionalnosti, naročito pod uticajem fosfornih i neonskih instalacija. Potenciranost samog florescentnog utiska je želja umetnika za realnim prikazom savremenog života razotkrivajući paradokse jedne civilizacije uslovljene industriskim napretkom.

Naziv glasi "Upotreba čoveka" pa je i simbol koji se pojavljuje sam čovek. Repliciranjem istog simbola ljudske figure kao što se u Pop artu ponavljaju poznate ikone iz šou biznisa, umetnica apeluje da je čovek ipak individua, a ne klon, genetski modifikovan, mašina bez ličnih emocija i kvaliteta.

Koristeći se svim pomenutim savremenim sredstvima umetnica proširuje likovne mogućnosti menjajući vizuelni utisak u želji da "dela govore sama za sebe" kako je govorio Endi Vorhol.

Sonja Vukašinović