Vlado Rančić učestvuje u likovnom životu preko trideset godina. Od onih je slikara koji poseduju široke stvaralačke sposobnosti. Uspešno spaja klasično i savremeno, usklađujući snažno i smelo, slikano i neslikano, povezujući doživljajno i smisleno instalacijama i asamblažima kao neslikarskim masama. Tako dobija mogućnost da arhitektoničnu armaturu i kulisne sisteme kombinuje sa slikarskim činom, pa na taj način ostvaruje kontekst estetičnog, prodirući porukama i slikarskim dejstvom do egzistencijalnog, filozofskog i religioznog.

Rančić to čini sa posebnim osećanjem mere i harmonizujućeg, prezentujući posmatraču slojevite sisteme likovnih translacija. Svoje likovne sisteme koji često i apstraktne provenijencije, ali i asocijativnog i figurativnog karaktera, snažno uklapa u maštovito izveden hramovni, ostvarujući upečatljivo dejstvo kombinujućih sitema. Pred takvim slikarstvom nema nepoznanica, ono je za svakog, dejstvuje na sve i izaziva emocije.

Rančić kombinuje svoje slikarske sisteme, fleksibilno prilazeći svakom materijalu, zgušnjava formu u poentu slike, određuje joj tranšeje, dejstva prema posmatraču čime postiže prisutnost svojih eksponata. Često uvodi simboličke i diskurzivne sisteme, dovodi ih u komplementarnost sa asamblažima sa kojima bojeni sloj korespondira. Rančićev svet je upečatljiv kako po dimenziji uzavrele i narasle ekspresije, tako i po otvorenosti svoje poruke.

prof. dr Vjekoslav Ćetković