 Likovni salon Kulturnog centra, Novi Sad. 26. april - 15. maj 2011.
Jedan od konstitutivnih (likovnih) elemenata Jankovljevog slikarstva je i tišina. Biti tih u svetu u kom mnogo bolje prolaze bahatost i glasnost, za Dragana Jankova predstavlja etički i estetički izbor. Pored toga što su estetski objekti za njega slike jesu i meditativni predmeti. Svedene naracije, sa akcentom na svega nekoliko osnovnih elemenata, vizuelna struktura Jankovljevih slika zasnovana je na prizorima i iskustvima pohranjenim u autorovoj vizuelnoj memoriji.
 
 Postoji teza o tome kako slikari vremenom počnu da liče na vlastite slike. Ili je, moguće, obratno. Svejedno. Tek dosegnuti stepen identifikacije autora i dela vremenom postaje ono mesto prema kom se vrednuje i sve ostalo: kako sama umetnost - tako i umetnikov život. Za Dragana Jankova iskustvo sveta prevashodno je iskustvo lepog - tako se za njega i funkcija umetnosti sastoji u izazivanju estetskih ideja (Taljabue). Dakle, posmatrajući i tretirajući svoju sliku kao estetski objekt, Jankov vlastite životne predstave o skladu, sasvim očigledno, pokušava da ostvari/dosegne i na svojim slikama. Svet njegovog slikarstva, svojim suštinskim odrednicama, i nije ništa drugo do neprestano traganje za - u današnjoj umetnosti pomalo zaboravljenim i svakako zapostavljenim - kategorijama: harmonije, sklada, tišine, ljubavi, inspiracije...
Jedan od konstitutivnih (likovnih) elemenata Jankovljevog slikarstva je i tišina. Biti tih u svetu u kom mnogo bolje prolaze bahatost i glasnost, za Dragana Jankova predstavlja etički i estetički izbor. Pored toga što su estetski objekti za njega slike jesu i meditativni predmeti. Svedene naracije, sa akcentom na svega nekoliko osnovnih elemenata, vizuelna struktura Jankovljevih slika zasnovana je na prizorima i iskustvima pohranjenim u autorovoj vizuelnoj memoriji. Ona se pojavljuje kao rezervoar slika, scena, kadrova, prizora, snoviđenja, maštarija...
Vizuelni repertoar u kom Jankov traži i nalazi inspiraciju nalazi se u istoriji umetnosti, književnosti, muzici kao i scenama iz pojedinih, njemu svakako bitnih filmova (npr. Stalker, Rubljov...). Smisao slikarstva za njega je u težnji da se ovde navedeno uskladi i upodobi sa prizorima iz slikareve svakodnevice - tako se u svom krajnjem ishodu i samo slikarstvo identifikuje upravo kao predstava o skladu. Taj sklad ono je za čim Jankov traga decenijama. Nenametljivo, strpljivo, bez naglih rezova ili neočekivanih zaokreta. Zbog navedenog ne bi bilo pogrešno primetiti i kako Dragan Jankov ponekad podseća i na onog istočnjačkog učitelja i slikara koji je, pozvavši prijatelje u nameri da im saopšti nešto važno, misteriozno nestao. Sve dok ga u jednom trenutku nisu ugledali kako zamiče za okuku uske staze naslikane na jednom od njegovih platana. Mašući im pri tom.
Nebojša Milenković
|
Majstor nadrealizma napravio je dramaturški udar iz groba koji mu Katalonija nije oprostila – imanje i dela ostavio je Španiji. Hoće li se Dalijev muzej u Figerasu, najmonumentalnija tvorevina nadrealizma, otcepiti od Katalonije, ako se ova…
Izvornu verziju mita o Narcisu danas je nemoguće rekonstruisati. Ona do nas dolazi u relativno kasnim, na početku hrišćanske ere napisanim umetničkim obradama. Najkompletnija verzija je naravno Ovidijeva ispevana u trećem poglavlju njegovih Metamorfoza.
Pisac, filmski glumac, crtač, performer, muzičar, avangardist... rečju Branko Andrić, poznat pod nadimkom Andrla, rodom je Novosađanin, možda bi neko insistirao na tome da je Andra Bečlija, mada je istina ta da život provodi u ova…
