Ovu svesku Gradine, prvu za 2011. naredili smo u novo ruho. Namera Uredništva je da ovim tzv "retro" stilom ukažemo na tradiciju iz koje je potekao časopis, da podsetimo na značaj starih vrednosti. Ovom smutnom, haotičnom, anarhičnom i siromašnom vremenu nedostaje najobičniji zdrav razum, nedostaje običaj laganog sameravanja postupaka, ponašanja, poštovanje najednostavnijih pravila suživota.

Da pregledamo sadržinu Gradine broj 40 nove serije.

Uobičajenu rubriku koju posvećujemo nagrađenim autorima ustupili smo književnom portretu Ljiljane Đurđić. Ova spisateljica je to zaslužila dobijanjem nagrade Stevan Sremac za knjigu Svi na kraju kažu mama. Uz dva kritička teksta objavljujemo besedu koju je pročitala na uručenju Nagrade. Izdvajamo po neku rečenicu koje su u skladu s osnovnim tonom ove sveske Gradine: ..."Sremac je hroničar jednog nepovratno izgubljenog vremena. Pisac u njemu je toga bio svestan čak i u trenutku kad je zapisivao anegdote i događaje od kojih će kasnije nastati njegove pripovetke i romani. Taj i takav pisac uvek je na strani starog i patrijarhalnog nasuprot novom koje se u njegovo vreme – kao što inače biva kad se sudare staro i novo - ukazivalo  kao urušavajuće po život starovremskih ljudi i njihovog načina postojanja. Sremac brani taj njemu beskrajno dragi svet i često se ispod humora može osetiti crta melanholije..."  Portret Ljiljane Đurđić iscrtava i kratka neobjavljena priča i razgovor koji je za Gradinu vodila Aleksandra Gojković.

Gradinini vrtlari ponekad bace seme, uključe umešne vrtlare iz drugih sredina, svi zajedno obrade zemlju, odneguju biljku i ispresuju je između korica da je vide mnogi ljubitelji... Na ovom mestu bih stavio "smajlija koji se osmehuje nad samim sobom". Reč je o običaju da prenosimo razgovore sa okruglih stolova, o običaju da književne procese osmišljavamo i prenosimo ih široj čitalačkoj publici. Stana Dinić Skočajić organizovala je okrugli sto na Književnoj koloniji Sićevo prošle godine. Tema zvuči zastrašujuće: Kultura i tržište u vreme krize tržišta. Očito bolna tema naše stvarnosti . Odazvali su se značajni autori iz raznih oblasti kulture i razgovarano je o teškom stanju u koje je zapala kultura u Srbiji, o industriji zabave, o značaju kulture kao nosioca duhovnog razvoja naroda, o visokoj interaktivnosti arhitekture sa tržištem, o medijima koji umesto da uspostavljaju, narušavaju ravnotežu između tržišta i kulture, o položaju srpske književnosti i izdavaštva danas itd.

Temat o Remonu Ruselu, francuskom piscu s početka HH veka priredio je Bojan Savić Ostojić. Rusel je poznat po romanima Utisci iz Afrike (Impressions d'Afrique) i Locus solus. U svoje vreme je bio potpuno neprihvaćen zbog neobičnog stila, ali su ga kasnije rehabilitovali nadrealisti i pisci "novog romana". Mišel Fuko je posvetio jedini književni esej upravo Ruselu. Rusel je takođe bio daleki preteča kombinatoričke literature, koja je postala modus operandi grupe Oulipo.

U ovom broju Gradine šire se mirisi odlične poezije.

Robert G. Tili je priredio i prepevao pesme američkog pesnika Edgara Estlinga Kamingsa. Kako kaže Zoran Paunović, značaj Kamingsove poezije za konačno uobličavanje modernističkog književnog izraza u redovima američke književne avangarde po mnogo čemu je ravan značaju monumentalnih Eliotovih i Džojsovih dela u kontekstu evropskog modernizma.

Objavili smo i jednu čudnu zbirku pesama u prozi Marije Laine koja je objavljena 1996. g. Ovu odličnu grčku pesnikinju naš časopis je objavio i ranije u izuzetnom prepevu Momčila Radića. Jedan naprsni poljubac ima oblik poetskog monologa, i kao takav je dva puta igran u pozorištu. Iako se radi o poeziji ima elemente scenografskog iscekivanja, suspensa, jedan zločin oko koga se sve ispreda...

Uz još jedan samoprepev turskog pesnika Erola Tufana objavljujemo i nove pesme naših pesnika.

Vladimir Kopicl mi je poslao tri pesme iz "attachmenta", tada su bile "mlade i neiskusne" sa željom da one (pesme) "vide malo sveta, tj. Niša".  Prošlo je neko vreme, a pesme su se, prilikom seljenja, "pucanja kompjutera", odskitale. Dešava se. U međuvremenu je Vlada "naškrabao" čitavu knjigu. Dešava se. A desilo se i to da je Urednik kopajući po virtuelnoj arhivi iz nekog sasvim drugog razloga i na sasvim drugoj adresi, na kojoj to nije očekivao, pronašao odskitale pesme. Juuhuuu! Prošlo je od tada dve godine. Uh, zar toliko? Pitam ih, gde ste se skitale. Kažu, bile u Smederevu. Nisu više tako mlade i neiskusne. Ova Urednička priča je poučna: "Sve dođe na svoje mesto." i "Dobre pesme su kao živa bića" i " Ne odustaj od traganja za izgubljenim u viruelnim svetovima" i... Zato su ove pesme u ovoj Gradini. Kao san posle svega, eto.

O praktičnosti pisanja poezije čitajte u pesmama Jelene Lengold.

Sa ruske književne scene prenosimo uz informaciju o književnoj nagradi NOS tekst Marka Lipoveckog o nagrađenoj povesti Vladimira Sorokina. Ruska tema, ali i ne samo ruska, u eseju je  Nemanje Rotara Organizovano bezdušje.

Na kraju ovog turističkog razgledavanja Gradine nećemo pomenuti sve tekstove, ni sve rubrike. Ponešto i sami istražite. Gradina je bez ograda.

Zoran Pešić Sigma
glavni urednik

Sadržaj

Reč urednika:
Zoran Pešić Sigma Gradina bez ograda

Književni portret: Ljiljana Đurđić
Mileta Aćimović Ivkov Ženstvo i priča, Snežana Milosavljević Milić Nema više ljubavi, Ljiljana Đurđić Vreme izgubljeno, ali ne i zaboravljeno, Ljiljana Đurđić Stigmata, Aleksandra Gojković Ne birate vi put, već on bira vas (Razgovor sa Ljiljanom Đurđić)

Okrugli sto: Kultura i tržište u vreme krize tržišta
Stana Dinić Skočajić Festivali, karnevali, maskenbali; Ljiljana Đurđić Industrija zabave, Chick-lit i tržište u Srbiji; Cisana Murusidze Značaj kulture u duhovnom životu naroda; Sima Gušić Ponuda i potražnja; Bojan Jovanović Papirnati bog međusveta; Božidar Mandić Paradigme koje ne pripadaju nikom; Vasa Pavković Položaj srpske književnosti i izdavaštva danas, Erol Tufan Neki kriterijumi vrednovanja proizvoda kulture; Velibor Petković Knjiga se ne trži; Dejan Dabić Nekulturna kultura

Mila Džinić Likovni prilozi

Dosije: Remon Rusel
Bojan Savić Ostojić Remon Rusel: jezička igra ogledala, Remon Rusel Locus Solus, Žil Delez Remon Rusel ili strah od praznine, Alen Rob-Grije Enigme i prozirnost kod Remona Rusela, Mišel Leris Putnik i njegova senka, Remon Rusel Kako sam napisao neke svoje knjige, Mišel Fuko Prag i ključ

Poezija bez ograde:
Robert G. Tili Edvard Estling Kamings, Edvard Estling Kamings Srce ovog (ovde) čoveka (Izabrao, prepevao i priredio Robert G. Tili), Zoran Paunović E. E. Kamings i R. G. Tili, Marija Laina Jedan naprasni poljubac (S grčkog preveo Momčilo Radić), Erol Tufan Unutrašnja tišina (S turskog preveo autor), Vladimir Kopicl Gledano u vis, Jelena Lengold Konačno, Kristina Balać Nedelja popodne, Jovanka Stojčinović – Nikolić Podizanje svjetlosti, Slobodanka Živković Putnik

Linkovi
Velimir Ilić Sorokin – Peljevin 1:0 (O ruskoj književnoj nagradi NOS), Mark Lipovecki Mećava u retrobudućnosti: Sorokin o modernizaciji (S ruskog preveo Velimir Ilić), Nemanja Rotar Organizovano bezdušje, Ljiljana Bardijevska Kako da se napiše pozorišno delo/adaptacija (S poljskog preveo Pero Mioč), Danijela Bačić- Karković Govor tela bez mimikrije

Kritika bez ograde
Dragan Žunić Književne slike drugih i nas samih (O knjizi Ivane Živančević Sekeruš Kako (o)pisati različitost? Slika Drugog u srpskoj književnosti), Dragan Žunić Porno-lakrdija Arhi epi-skopa Save (O knjizi Save Damjanova  Porno-liturgija arhiepiskopa Save), Nenad Glišić Ispovest posle porno-liturgije Arhiepiskopa Damjanova dr Save (O knjizi Save Damjanova Porno-liturgija arhiepiskopa Save), Milan R. Simić O belim dušama u crnom svetu (O Radovanu Belom Markoviću), Dejan Dabić Herbarijum uspomena (O knjizi Emira Kusturice Smrt je neprovjerena glasina), Snežana Božić Putovanje u izumiranje (O knjizi Mirka Demića Trezvenjaci na pijanoj lađi), Mirko Demić Plava voda mutnoga Dunava (O knjizi Gorana Dakića Dalj), Jana Aleksić Metapoetičke razglednice sa putovanja po unutrašnjim predelima duše (O knjizi Radivoja Stanivuka Noći lutajućih zvezda), Pavle Zelić Male rokenrol tragedije (O knjizi Jovana Ristića Godine u magli), Sunčica Denić Poetska hrestomatija čuda (O knjizi Slobodanke Mitrović Put u čudo)

Beleške o autorima